Vaspitno-obrazovna efikasnost rada u parovima u nastavi prirode i društva
УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У БИЈЕЉИНИ
ДИПЛОМСКИ РАД
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНА ЕФИКАСНОСТ
РАДА У ПАРОВИМА У НАСТАВИ
ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
Ментор: Студент:
проф.др Стево Пашалић Јула Неђић
Бијељина, мај 2013.
Дипломски рад Јула Неђић
Педагошки факултет у Бијељини
2
САДРЖАЈ:
1.4.2. Предности и недостатци индивидуалног рада..................................................13
2.9. Статистичка обрада података.....................................................................................19

Дипломски рад Јула Неђић
Педагошки факултет у Бијељини
4
УВОД
Овај рад је посвећен ефикасности васпитно-образовног рада у паровима у настави
природе и друштва. У теоријском дијелу биће рјечи о свим облицима рада, како би
приближили сам појам облика рада па стим и рад у паровима или тандемски облик
рада.
Циљ овог истраживања је експериментално утврђивање васпитно-образовне
ефикасности рада у паровима. Водећи се овим циљем кроз ово истраживање можемо да
видимо колико овај облик рада утиче на учење ученика у разредима. Изабрали смо
фронтални облик рада за упоређивање са радом у паровима и на основу двије групе
дјеце, да закључимо колико је ефикасан рад у паровима. Већ сада можемо да
предпоставимо да је иноватни облик рада бољи од традиоционалног рада у паровима.
Узимајући у обзир карактеристике овог истраживања, начин прикупљања података,
његов циљ и задатке у склопу њега можемо да користимо следеће методе: методу
теоријске анализе и експерименталну методу.
Током истраживања кориштени су следеће истраживачке технике: анализа педагошке
документација, тестирање, техника процјењивања и скалирања.
Дипломски рад Јула Неђић
Педагошки факултет у Бијељини
5
I ТЕОРИЈСКИ ДИО
1. ОБЛИЦИ РАДА
Методичка оспособљеност наставника представља најбитнији предуслов за успјешно
преношење знања на ученике. Поред доброг познавања теорије, наставник мора да
буде добро оспособљен да преноси знања на дјецу, и поред битних метода, мора да
познаје облике рада и да их уклапа у свакодневне активности.
Постоје различити облици рада, који су се кроз историју школства развијали и
богатили. Тако долазимо до дефиниције која гласи: „ Облик наставног рада је наставна
социолошка формација рада наставника и ученика која омогућава примјену
најповољнијих методичких и дидактичких постигнућа и метода наставног рада“
(Симеуновић, Спасојевић, 2009: 204)
У настави постоје четири облика наставног рада: фронтални, групни, рад у паровима и
индивидуални рад. Који ће облик рада наставник изабрати зависи само од њега и од
начина на који је он замислио како ће да предаје и да прености знање на ученике.
Важно је да нагласимо да се сви наведени облици рада могу користити у настави
природе и друштва, неки мање неки више.
1.1. Фронтални облик рада
Фронтални облик рада је карактеристичан за разредно-часовну наставу и он
представља најзаступљенији облик наставног рада. Симеуновић и Спасојевић дају
следећу дефиницију фронталног облика рада: „Фронтални облик наставног рада је рад
наставника са цијелим одјељењем у којем наставник непосредно управља активношћу
ученика и контролише ток наставног рада, комуникације и интеракције.“ (Симеуновић,
Спасојевић, 2009: 204)
Као што смо могли да видимо у дефиницији, обиљежје овог облика рада је
истовремени рад са свим ученицима, једнакост градива који се учи и наставниково
руковођење тим градивом а и цијелом комуникацијом углавном. Фронтални облик рада
се може користи у великом дијелу наставе природе и друштва.
Пошто смо навели да је фронтални облик рада нај доминантнији облик рада у нашим
школама, та његова доминантност има своје разлоге а разлози су следећи:
- економичност у погледу улагања времена и труда
- истовремено руковођење радом свих ученика
- развијање социјализације код ученика
- постизање релативно високог успјеха код ученика

Дипломски рад Јула Неђић
Педагошки факултет у Бијељини
7
Завршнио дио часа:
Завршни дио часа треба да траје 8 минута, у завршном дијелу учитељ најчешће даје
наставне листиће ученицима како би провијерио колико су упамтили са предавања.
Питања треба да су у директној вези са темом који су тај час обрађивали. Како неби
збуњивала ученике.
1.1.2. План табле
План табле је од посебне важности када је ријеч о фронталном облику рада јер помаже
учитељи да се током цијелог часа придржава задате теме. Сваки учитељ поред дневног
процесног плана, мора да има и план табле, када се ради о фронталном облику рада.
Јер план табле помаже учитељу да систематично како је испланирао води тај час. Без
њега час би можда могао да буде нејасан и конфузан, јер учитељ неби можда ишао
правилним редослиједом објашњавање неког појма, и то би код ученика створило
забуну.
1.2. Групни облик рада
Групним обликом рада сматра се процес рада у мањим или већим групама унутар
једног одељења. Групни облик рада представља социјалну формацију наставе, гдје се
подјелом у групе остварује већа самосталност а такође и динамичност у друштву
(групи).
Групни облик рада има релативно дугу традицију, али велику заслугу у праксти имају
открића Курта Левина који износи следећи став: „врсте понашања и односи неопходни
за васпитање и развој појединца у групи и средства којим се васпитачи служе не
зависе само од апстрактне филозофије и научног развоја методе него се резултат
социјалне особине групе у којој се све ово дешава“ (Левин, 1953: према Симеуновић,
Спасојевић, 2009: 207)
Када се праве групе у одјељену то можемо да радимо на два начина: формални и
неформални. И тако настају формалне и неформалне групе. Неформалне групе настају
као процес совијалног дјеловања без посебних услова окупљања. Док су формалне
групе сушта супротнаст, у формалном начину расподјеле у групе, наставник прави
групе по свом нахођењу и мишљењу. Формални начин расподјеле у групе врши се по
више критеријума: ниво знања ученика, жеље ученика, заједнички интереси, мјесто
сједење и радни задаци.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti