UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
PRAVNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA:
Privredno Pravo
TEMA:“MENICA KAO HARTIJA OD VREDNOSTI”
Profesor:
Student:
Dr. Miodrag Mićović
Irena Antonijević
Broj indeksa:
Kragujevac, mart 2010 god.
Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević
S A D R Ž A J
1. UVOD
3
2. POJAM I KARAKTERISTIKE MENICE
4
3. ISTORIJAT MENICE
4
4. IZVORI PRAVA MENICE
5
5. PRAVNA PRIRODA MENICE
6
6. VRSTE MENICA
7
7. OSNOVNA NAČELA MENIČNOG PRAVA
8
7.1. MENIČNA SPOSOBNOST
10
8. BITNI I NEBITNI MENIČNI SASTOJCI
10
9. BITNI MENIČNI ELEMENTI PO GRUPAMA 13
9.1. OPŠTI MENIČNI ELEMENTI
13
9.2. PERSONALNI MENIČNI ELEMENTI
14
9.3. GEOGRAFSKI MENIČNI ELEMENTI
14
9.4. KALENDARSKI MENIČNI ELEMENTI
14
10. MENIČNE RADNJE 15
10.1. IZDAVANJE MENICE
15
10.2. UMNOŽAVANJE I PREPIS MENICE
16
10.3. PRENOS MENICA (INDOSAMENT I CESIJA)
17
10.4. AVALIRANJE MENICE
19
10.5. AKCEPTIRANJE MENICE
21
10.6. PLAĆANJE MENICE
21
10.7. INTERVENCIJA KOD MENICE
23
10.8. PROTEST KOD MENICE
25
10.9. MENIČNA NOTIFIKACIJA
26
10.1. MENIČNI REGRES
26
11. LITERATURA
28
strana 2
Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević
2. POJAM I KARAKTERISTIKE MENICE
Menica je tipična hartija od vrednosti. Propisi o menici vrlo su detaljni, a u
pogledu čitavog niza pitanja shodno se primenjuju i na druge vrste hartija od vrednosti. I
pored toga što detaljno regulišu osnovna pitanja u vezi sa menicom, naši propisi ne sadrže
definiciju menice. Ovo se može objasniti time što postoje razne vrste menica, sa
određenim specifičnostima koje nije moguće obuhvatiti, u zadovoljavajućoj meri, jednom
definicijom menice.
Ipak mogli bismo reći da je menica hartija od vrednosti kojom se
njen izdavalac bezuslovno obavezuje da će on sam, ili po njegovom nalogu treće lice
određeno u menici, isplatiti u menici navedenom poveriocu, ili po njegovoj naredbi
iznos novca na koji menica glasi, i to u određeno vreme i na određenom mestu
. Ovakva
definicija ne obuhvata sve bitne karakteristike menice, ali može da posluži kao polazna
tačka za dalja razmatranja.
Tri bitne karakteristike menice su:
prvo, da je menica harttija od vrednosti po naredebi;
drugo, da se pravo koje je sadržano u menici odnosi na isplatu određenog iznosa
novca;
treće, da je obaveza iz menice bezuslovna.
Pošto menica spada u hartije po naredbi, možemo u vezi sa njom primeniti na
samo opšta pravna pravila o hartijama od vrednosti, nego i posebna pravna pravila o
hartijama od vrednosti po naredbi (kao što su pravila o indosamentu). Menica ima
svojstvo hartije po naredbi po samom zakonu, tako da ne mora da sadrži klauzulu “po
naredbi”. Ipak menica nije isključivo hartija po naredbi. Može biti izdata i kao hartija na
ime. Takve su one menice u koje je izdavalac uneo reči “ne po naredbi” ili neki drugi
iznos koji znači to isto.
Menica ne može biti izdata tako da glasi na donosioca. Ona mora da sadrži ime lica
kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti menična svota. To je jedan od bitnih sastojaka
menice, i bez njega nijedna pismena isprava ne može sa predstavlja menicu. Ali, menica
može biti preneta blanko indosamentom ili indosamentom na donosioca, i u takvim
slučajevima ona proizvodi isto dejstvo kao da glasi na donosioca.
3. ISTORIJAT MENICE
Pismene isprave kojima jedno lice daje nalog drugom licu da trećem licu isplati
određenu svotu novca pojavile su se još u starom veku. Asirci i Vavilonci su pre više
hiljada godina koristili „premenice“, koje su bile ispisane na vlažnoj glini koja se zatim
pekla.
1
U to vreme nije se pravila razlika između hartija od vrednosti, kao što je menica, i
1
„Politika“, 17. april 1997. godine
strana 4
Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević
drugih pisanih isprava koje se koriste u pravnom prometu. Za odnose koji su nastajali u
vezi sa pismenim ispravama koje su imale neke sličnosti sa današnjom menicom nisu
postojala neka posebna pravila. Zato se ne može smatrati da je u starom veku postojalo
menično pravo.
Menice koje bi se mogle porediti sa savremenim menicama pojavile su se u ranom
srednjem veku, i to u italijanskim trgovačkim gradovima. U to vreme počela je sa
razvojem praksa da trgovci koji su morali da izvrše plaćanje van mesta svog boravišta,
uplate novac bankaru u svom mestu. Ovi su trgovcima izdavali pismene potvrde sa
obećanjem da će vratiti uplaćeni iznos, ili da će taj isti iznos platiti određeni drugi bankar
sa kojim je izdavalac isprave poslovno povezan. Zahvaljujući svojoj prvobitnoj funkciji
sredstva za promenu novca, menica je i dobila ime. Kasnije je ova funkcija izgubila na
značaju. Menice su počele da se koriste kao sredstvo plaćanja. Umesto da dužnik plati
poveriocu dug, on je mogao poveriocu predati menicu kojom daje nalog svom dužniku da
licu naznačenom na menici isplati određeni iznos novca. Naročito su u tu svrhu korišćene
na vašarima. Razvila se i praksa prebijanja potraživanja između trgovaca na vašarima uz
upotrebu menica. I ta uloga menice nije danas značajna. Nju je kao sredstvo plaćanja
zamenio ček.
Danas se menice uglavnom koriste kao kreditno sredstvo i kao sredstvo
obezbeđenja kredita. Postoje vrlo različiti načini, i direktni i indirektni, kako jedno lice
korišćenjem menice može pribaviti kredit.
U periodu od 1975. do 1989. godine menice su obavezno korišćene kao sredstvo
obezbeđenja u kreditnim odnosima između društvenih preduzeća.
4. IZVORI PRAVA MENICE
Menično pravo se prvobitno razvijalo kao običajno pravo. Prve pisane forme iz
meničnog prava pojavile su se u statutima srednjevekovnih gradova i esnafa. U XIX veku
dolazi do značajnih kodifikacija meničnog prava u pojedinim državama od kojih su
najznačajnije:
francuski Trgovački zakon (Code de commerce) iz 1807. godine;
nemačka Opšta uredba o menici (Algemeine wechsekerdnung) iz 1848. godine;
engleski Zakon o menici (Bill of Exchange) iz 1882. godine.
Ove kodifikacije su vršile veliki uticaj narazvoj meničnog prava i u drugim zemljama,
te su tako stvorena tri menično-pravna sistema: francuski, nemački i anglosaksonski.
Prvi značakni međunarodni pokušaji za unifikacijom meničnog prava učinjeni su u Hagu
1910 god. i 1912 godine. Na inicijativu Društva naroda 1930. godine održana je u Ženevi
nova međunarodna konferencija za unifikaciju meničnog prava na kojoj su donete tri
konvencije:
Konvencija o jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici,
Konvencija za regulisanje sukoba zakona u materiji meničnog prava ,
Konvencija o pitanjima taksa i materiji menice.
strana 5
Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević
Ova teorija zastupa gledište da trasant obecava remitentu i sledecim vlasnicima
menice da ce im isplatiti menicnu svotu u slucaju da to ne ispuni trasat.
Odredjeni broj pisaca meicu posmatra kao jednostranu izjavu volje transata u
odredjenoj zakonskoj formi.Po nekim shvatanjima menica je kombinacija ugovora I
jednostranog akta.
Pravni sistemi koji svoje menično zakonodavstvo izvode iz Ženevskih konvencija,
kao što je to slučaj i sa našim pravom, prihvataju koncepciju menice kao jednostranog
akta
5
, sa čim je saglasna i pravna teorija. Ova teorija ima svoja dva izražajna vida: teorija
kreacije po njoj obaveza izdavaoca menice nastaje samim potpisivanjem meničnog
pismena, po ovoj teoriji menica je apstraktna isprava i može se izdati kao blanko menica;
teorija emisije, po ovoj teoriji za punovažnost menice nije dovoljno samo jednostrano
potpisivanje od strane izdavaoca, već je potrebno i da je menica puštena u opticaj. Čini se
da je teorija menice kao jednostranog akta sa varjantom teorije emisije najpotpunije
objašnjava pravnu prirodu menice.
6. VRSTE MENICA
U savremenom tržišnom prometu i savremenom bankarstvu javlja se nekoliko
vrsta klasifikacija menica prema različitim kriterijumima, najznačajnija podela je ona koja
se vrši u odnosu na broj lica koja se pojavljuju u meničnom odnosu kao što su: trasirana
menica, sopstvena menica, potpuna menica, trasirana menica po sopstvenoj naredbi i
sopstvena trasirana menica.
6.1 Trasirana menica
Osnovne karakteristike trasirane menice su u tome što njen izdavalac poziva trećeg
da prihvati obavezu isplate u menici označenog iznosa određenom poveriocu i da taj iznos
isplati. Znači, kod trasirane menice moraju da postoje tri lica: trasant, trasat i remitent.
6.2 Sopstvena menica
Sopstvena menica je ona u kojoj se izdavalac obavezuje da će sam o dospelosti
menice platiti naznačenu svotu. Sopstvena menica sadrži sve bitne elemente koje sadrži i
trasirana menica, osim prava trasata da isplati određenu svotu novca, jer je izdavalac
preuzeo obavezu da on isplati naznačenu svotu novca po dospelosti menice.
6.3 Blanko Sopstvena menica
Blanko menica pretpostavlja nedostatak jednog ili više obaveznih meničnih
sastojaka u trenutku izdavanja te menice – isprave i postojanje ovlašćenja od strane
izdavaoca menice da remitent, odnosno poverilac te elemente naknadno u nju unese.
Mora se razlikovari blanko menica koja ne sadrži bitne sastojke za koje postoji ovlašćenje
od strane izdavaoca da ih naknadno popuni primalac, od menice koja je izdata bez nekog
od bitnih sastojaka, za koju ne postoji ovlašćenje da ih remitent naknadno upiše.
stranaka ,gluvonemim osobama stipulacija je bila nedostupna.Stipulacija je sluzila kod zakljucivanja zajma,kod
stipulisanja ugovorne kazne,kod obavezivanja prema trecem licu,kod obaveza koje dospevaju posle smrti,kod
obecanja poklona,kod ugoaranja miraza,promene poverioca.
5
Zakon o obligacionim odnosima, čl.234-261;Code de commerce, čl.110-189; Code des obligationes suisse, čl. 990-
1090.
strana 7
