1
УВОД
Општепозната је чињеница да без
ваздуха не може опстати ни једно
живо биће на планети. Имајући у
виду ову чињеницу, многи
научници су се још од давнина
бавили тематиком ваздуха. Још су
грчки лекар и философ Хипократ и
арапски лекар Авицена истицали
значај чистог ваздуха за здравље.
За хемичаре новијег доба, ваздух је
био
предмет
значајнијих
испитивања, почев од Роберта
Бојла који је први говорио о
ваздуху као смеши гасова. Галилео
Галилеј је 1640.године доказао да
ваздух има тежину, а четири
године касније Еванђелиста
Торичели одредио је ваздушни притисак. Несумњиво је да се феноменом ваздуха баве и
научници данашњице. Ваздух се посматра као неицрпљиви обновљиви природни ресурс.
Међутим, без обзира на ову његову особину, чист ваздух готово да не постоји у природи.
Стога се данас научници широм света баве проблемом аерозагађења и изналажењима
нових решења у борби за очување чистог ваздуха.
У овом раду бавићемо се темом ваздуха
као неопходне компоненте за живот свих
организама на Земљи. Биће речи о саставу
атмосфере и самог ваздуха, указаћемо на
важност чистог ваздуха за живот људи и
читавог екосистема, као и на проблеме до којих
долази када се поремети однос компоненти у
саставу ваздуха. Значи, детаљније ће бити
разрађена тема аерозагађења. Почев од самог
појма аерозагађења, биће речи о изворима
загађења и врстама загађујућих материја, о
ефектима и последицама загађења атмосфере
као и о мерама заштите.
Сателитски снимак Земље
Извор:
www.en.wikipedia.org
,
Глобално аерозагађење
Извор:
www.keywordpictures.com
2
1. ХЕМИЈСКИ САСТАВ ВАЗДУХА
Ваздух има две основне функције: биолошку (примарну) и производну
(секундарну). Биолошка функција огледа се у томе да ваздух на планети обезбеђује живот,
јер садржи кисеоник који је неопходан за дисање, затим угљен-диоксид неопходан за
фотосинтезу и азот, неопходан за синтезу биљних беланчевина. Секундарна функција
ваздуха подразумева да је помоћу кисеоника из ваздуха могућ процес сагоревања, у циљу
производње електричне и топлотне енергије, те се ова функција назива и производном.
Ваздух који окружује нашу планету састоји се од смеше гасова и разних примеса у
чврстом, течном и гасовитом стању. Ове примесе (прашина, вулкански пепео, чађ, честице
соли и друге честице) налазе се свуда у већим или мањим количинама. Сув ваздух се
састоји од приближно 78% азота, 21% кисеоника, 0,93% аргона и врло малих количина
племенитих гасова (криптона, ксенона, хелијума, неона), угљен-диоксида 0,034%,
водоника, озона, водене паре .
Хемијски састав ваздуха
78%
21%
1% 0% 0%
Хемијски састав ваздуха
Aзот (N2)
Kисеоник (O2)
Aргон (А)
Угљен-диоксид (CO2)
Остале компоненте (племенити
гасови, водоник, озон, водена
пара)
Ваздух се, дакле, састоји од гасовитих састојака, водене паре и веома сићушних
чврстих честица.
4
2. ПОЈАМ АЕРОЗАГАЂЕЊА
Аерозагађење
Извор:
www.rs.seebiz.eu
Чист ваздух је основ за здравље и живот људи и читавог екосистема. Претходно је
објашњен хемијски састав ваздуха, његове основне компоненте и удео сваке од њих у
саставу ваздуха. Међутим, проблем настаје када се овај однос поремети.
Гасови и микроскопске честице чађи и прашине које изазивају промене природног
односа и концентрације основних компонената ваздуха, понекад у атмосферу доспевају
природним путем, нпр. ослобађањем услед вулканских ерупција и природних пожара, али
много чешће оне настају као последица човекових активности. Загађење ваздуха
подразумева присуство хемикалија, честица или биолошких материјала који наносе штету
или узрокују нелагодност код човека и
других живих бића, односно, који
угрожавају природну средину у атмосфери.
Ваздух се сматра загађеним ако садржи
материје изнад максимално дозвољених
концентрација које су штетне за здравље
људи, животну средину и материјална добра.
Загађеност ваздуха назива се и аерозагађење.
Битно
је
објаснити и значење других појмова који су
повезани са термином аерозагађења.
Загађивачи су супстанце које
се налазе у ваздуху, води или на тлу у
концентрацијама које изазивају физиолошка
и економска оштећења.
Концентрација загађивача је маса, запремина или количина супстанце која се
налази у запремини или маси ваздуха, воде или тла. Типичне загађујуће материје су оне
које се јављају у свакој урбаној средини, а то су: сумпор-диоксид, чађ и таложне материје
Загађивање ваздуха
Извор:
www.ekologija.rs
Аутомобилски гасови
5
аероседименти. За разлику од типичних, специфичне загађујуће материје се јављају само у
одређеним областима. Оне које се најчешће јављају су: азотови оксиди, угљеникови
оксиди, озон, олово, флуориди и водоник-сулфид.
Емисија је испуштање загађујућих супстанци из индивидуалних и дифузних извора у
животну средину.
Имисија је концентрација загађујућих супстанци у животној средини, односно она
концентрација коју одређени објекат или човек прима.
Под загађењем ваздуха се подразумева да је нека загађујућа супстанца прешла
максималну дозвољену концентрацију (МДК), која је
прописана
законом.
Максимално дозвољена концентрација (МДК) је она количина загађујућих материја која
код човека не изазива патолошке промене ни обољења, не нарушава његов биолошки
оптимум. Максимално дозвољене концентрације се углавном одређују по томе колико су
штетне по људско здравље, односно, узима се крајња граница могуће штетности према
било којем показатељу : токсичности, општесанитарном и друго. Релативно чистим
ваздухом можемо сматрати онај у коме концентрације не премашују допуштене границе.
Максимално дозвољена емисија (МДЕ) се уводи да би се регулисала јачина
избацивања загађујућих материја сваког појединачног извора загађења. Ова вредност се
везује за одређену масу производа или количину производне енергије у одређеном
технолошком процесу.
Да закључимо, под термином аерозагађење подразумева се присуство непожељних
примеса које су настале људском делатношћу, а које су доспеле у ваздух у виду гасова,
паре, прашине, дима или су ту доспеле из природних извора.
3.ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА
Под изворима загађења ваздуха
подразумевају се процеси који под
унутрашњим или спољашњим
утицајем одају (емитују) нечистоће у
атмосферу.
Саобраћај и индустрија су
основни извори загађења ваздуха.
Извор:
www.staklenozvono.rѕ
Извор:
www.staklenozvono.rs
Извори загађивања
