1
Универзитет у Нишу
Природно математички факултет
Департман за географију
Семинарски рад из климатологије
Тема:
ВАЗДУШНЕ МАСЕ
Ментор:
Студент:
Проф. Др. Радомир Ивановић
Катарина Пешић 1774
Ниш, 2015.година
2
Садржај
1.Увод...................................................................................................3
2.Појам о ваздушним масама.............................................................4
3.Трансформација ваздушних маса...................................................6
4.Особине ваздушних маса................................................................8
4.1.Арктички ваздух................................................................8
4.2.Поларни ваздух..................................................................9
4.3.Тропски ваздух...................................................................9
4.4.Екваторски ваздух.............................................................10
4.5.Ваздушне масе на нашем подручју..................................11
5.Закључак...........................................................................................12
6.Литература........................................................................................13
4
2.ПОЈАМ О ВАЗДУШНИМ МАСАМА
Ако се ваздух дуже времена налази над једнородном подлогом копна или мора,
постепено добија физичке особине типичне за дотичну средину.
Подлога над којом се ваздух налази може бити копно, море, шума, степа, снегом
покривена брда, пустиња и тд.
Различите подлоге имају различита својства у смислу загреавања и влажења
ваздуха над собом. Тако је нпр. ваздух изнад тропских пустиња топао и сув и по
физичким својствима се битно се разликује од топлог и влажног ваздуха из
екваторијалних области. Такав релативно једнородан ваздух, који има хоризонталне
димензије од 500 до 5000 км, а вертикалне од 1 до 20 км над копненом или воденом
површином назива се ваздушшна маса.
Од физичких особина неке ваздушне масе зависиће температура, влажност ваздуха,
магла, видљивост, ветар, облачност, падавине...
Ваздушне масе не мирију, већ се крећу из једног подручја у друго, при чему
доживљавају битне промене. Када се ваздушна маса креће преко површине чије су
карактеристике другачије од подручја њеног формирања, тада се њене особине
постепено мењају, трансформишу, одоздо нагоре, услед додира или зрачења подлоге.
Област у којима се формирају (настају) ваздушшне масе називају се изворишна област.
Да би ваздух на великим пространствима добио исте особине, морају бити испуњени
одређени услови:
подлога мора бити хомогена
струјање ваздуха мора ваздушној маси омогућити довољно дуго задржавање над
таквом хомогеном подлогом
Ваздушне масе се образују у крајевима где се ваздух дуго задржава. Такви крајеви су
области са постојаним или полупостојаним вискоим ваздушним притиском, због чега
их означавамо као главне изворишне области.
Према изворишној области у којој се формирају ваздушне масе се деле на 4 зонална
типа. Ти типови су:
1.
А
- арктички односно антарктички ваздух, пореклом из поларних крајева.
2.
Р
- поларни или субарктички односно субантарктички ваздух пореклом из
виших географких ширина, али не из поларних калота.
3.
Т
– тропски односно субтрпоски ваздух пореклом из субтропских области
4.
Е
– екваторски (полутарски) ваздух-ваздух пасата и монсуна који се
трансформишу у екваторком појасу.
