UVOD
Saobraćaj predstavlja raznoliki i složen sistem transportnih sredstava koje su ljudi i
priroda podarili čovečanstvu, povezujući prostorno i vremenski ljude, gradove i kulture.
Saobraćaj je uvek bio jedan od presudnih faktora za realizaciju ciljeva željenog ekonomskog,
društvenog i kulturnog razvoja pojedinih zemalja, regiona i naroda.
Saobraćaj omogućava zadovoljavanje proizvodnih, kulturnih, ekonomskih, odbrambenih i
mnogih drugih potreba i kao takav on predstavlja delatnost bez koje se ne može zamisliti
egzistencija ljudskog društva.
Vazdušni saobracaj se obavlja avionima raznih vrsta i helikopterima.Vazdušni saobraćaj
je najbrži vid saobraćaja kojim se danas prevoze putnici i roba, ali je i najskuplji. Ima posebno
veliki značaj u međunarodnom prevozu putnika na velikim distancama. Infrastrukturu vazdušnog
transporta predstavlja mreža aerodroma međunarodnog i lokalnog značaja. Aerodromi imaju
ulogu da upravljaju letovima, primaju putnike, organizuju njihove usluge. U međunarodnim
vazdušnim vezama učestvuje preko 1000 aerodroma.
2
RAZVOJ VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
Začeci razvoja modernog vazdušnog saobraćaja vezuju se za 1903. godinu i braću Rajt
(Wright), koji su sa svojim avionom ‚‚Kittyhawk‚‚ ostvarili let teži od vazduha. Prave početke
razvoja komercijalnog saobraćaja, ipak,treba tražiti u 1919. godini. Kada se u razmaku od par
meseci otvara redovan vazdušni saobraćaj na više linija u Evropi. Putovanje avionom je u
tom periodu predstavljalo privilegiju izuzetno bogatih, jer su troškovi leta bili izuzetno visoki, a
kapacitet aviona veoma mali.
Vazdušni saobraćaj proteklih decenija ostvaruje najdinamičniji razvoj od svih vidova
transporta. Brzi razvoj ove grane zasnovan je prevashodno na snažnom zamahu naučno-
tehničkog progresa i primeni njegovih rezultata za unapredjenje vazdušnih prevoznih kapaciteta.
Brzi razvoj naučno-tehničkog progresa počivao je, u ukupnom dosadašnjem periodu, na
ogromnim ulaganjima sredstava u unapredjenje vazdušne vojno-ratne tehnike, a dostignuća u
tom domenu su brzo i jednostavno naišle na primenu i u civilnoj avijaciji. Završetak Prvog
svetskog rata doveo je do nastajanja i uvodjenja ovog novog vidatransporta, a nakon Drugog
svetskog rata stvorili su se uslovi za veoma brz razvoj civilnog vazduhoplovstva.
Prvi avion koji je bio dovoljno velik da bi putnički avionski saobraćaj učinio ekonomsk
iisplativim bio je Douglas DC-3 sa mestima za 21-og putnika. Brz ritam tehničkog progresa
i primena njegovih rezultata u drugoj polovini 20-og veka omogućili su usavršavanje
svih performansi aviona, a posebno brzine, dužine I tovarne sposobnosti (kapaciteta). U ne tako
dugom periodu došlo je do uvodjenja više tehničko-tehnoloških generacija aviona. Do 1960-ih
godina koriste se stalno unapredjivani tipovi aviona sa brzinama od 250-450 km/h,
4
1000 km), odnosno u medjunarodnom putničkom saobraćaju. U interkontinentalnim prevozima
putnika ova grana je u potpunosti sa tržišta istisnula pomorski saobraćaj.
Obim prevoza posebno se brzo uvećao nakon 1960-ih godina, sa nastupanjem tzv.
‚‚mlazne ere‚‚ vazdušnog saobraćaja. Najveći obim prevoza u redovnom međunarodnom
saobraćaju realizuje se u Evropi, a zatim u Aziji i Severnoj Americi. Najveći obim transportnog
rada u domaćem saobraćaju realizuje se u SAD, a u međunarodnom saobraćaju najznačajniji
segmenti tržišta su Severna Amerika – Zapadna Evropa, Severna Amerika – Južna Amerika, a u
novijem periodu posebno se dinamično razvija tržište u regionu Pacifika (Jugoistične Azije). Od
ukupnog transportnog rada u svetskim okvirima Američki avio prevoznici realizuju preko40 %.
Razvoj vazdušnog saobraćaja odvija se u uslovima snažno prisutne institucionalizacije i državne
regulative. Institucionalizacija i državna regulative realizuju se preko međunarodnih
organizacija i udruženja od kojih su svakako najznačajnije IATA i ICAO.
IATA ( International Air Traffic Association ) je udruženje redovnih vazdušnih
prevozioca, osnovano 1919. godine u Hagu, a obnovljeno 1945. godine, na bazi zaključka
Čikaške konferencije iz 1944. godine sa sedištem u Montrealu i u regionalnim biroima u svetskih
centara (Pariz, London, Ženeva, Njujork i Singapur). Danas IATA okuplja oko 140 kompanija –
redovnih međunarodnih vazdušnih prevoznika. IATA je definisala jedinstven, standardizovan
sistem uslova za obavljanje
međunarodnih
prevoza
putnika i robe,
koji
obezbeđuju, između ostalog, rezervaciju i kupovinu jednog prevoznog dokumenta, na jednom
mestu, uz plaćanje samo jednom valutom, bez obzira na kompaniju – izvršioca usluga. IATA je,
takodje, i udruženje nadležno za formiranje cena prevoza u redovnom vazdušnom saobraćaju.
5
ICAO
(International Civil Aviation Organization) međunarodna organizacija civilnog
vazduhoplovstva osnovana je 1947. godine, takođe na bazi zaključka Čikaške konferencije,
i predstavlja specijalizovanu organizaciju Ujedinjenih Nacija sa sedištem u Montrealu. ICAO
je međudržavna organizacija, koja preko zakonodavne, administrativne i sudske funkcije
obezbeđuje preduslove za nesmetano funkcionisanje i razvoj vazdušnog saobraćaja u svetu.
Ciljevi ove organizacije su izbegavanje diskriminacije u pristupu svih država članica
razvoju i korišćenju vazdušnog prevoza, povećanje bezbednosti prevoza i izbegavanje
neumerene konkurencije među vazdušnim prevoznicima.
Svaka zemlja raspolaže suverenitetom nad svojim vazdušnim prostorom, pa korišćenje
tog prostora nije ni moguće bez njene dozvole. Otuda, otvaranju bilo koje linije mora
prethoditi međudržavni sporazum zainteresovanih zemalja, odnosno zemalja zainteresovanih
kompanija. Pomenuta Čikaška konferencija definisala je i takozvane‚‚vazdušne slobode‚‚, koje
se odnose na prava korišćenja vazdušnog prostora i tržišnog potencijala na datoj liniji.
Institucionalizacija i regulacija su istovremeno uslovljene ičinjenicom da bez standardizacije i
unifikacije pravila i popstupaka ne bi bilo ni moguće efikasno i bezbedno funkcionisanje
međunarodnih vazdušnih prevoza. Zahvaljujući njima, u vazdušnom saobraćaju upravo je i
postignuta visoka bezbednost prevoza.
Nepostojanje slobodne konkurencije obezbeđuje preduslove i za egzistenciju manjih,
nedovoljno racionalnih i efikasnih kompanija na pojedinim segmentima tog tržišta.
U poslednjih 15-ak godina u svetu su prisutni snažni zahtevi za deregulaciju međunarodnih
vazdušnih prevoza. Inicirani su od strane SAD, a prihvaćeni od Kanade, Australije i pojedinih
zapadnoevropskih zemalja. Kao rezultat toga, došlo je do uvođenja slobodne konkurencije
