Menadžment u saobraćaju
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
- Seminarski rad iz predmeta Menadžment u saobraćaju -
Profesor:
Student:
Dr. Veroljub Mladenović
Denis Kaltak 40-P/10
Priboj, 2013.
1
Menadžment u saobraćaju
SADRŽAJ
strana
___________________________________________________________________________________________________
UVOD.......................................................................................................................................................................3
1. RAZVOJ VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA............................................................................................................4
2. PODELA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA...........................................................................................................7
3. DOKUMENTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU ..............................................................................................8
4. FAKTORI TRAŽENJE U USLUGAMA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA.....…………………….....................................10
5. RAZVIJENOST AVIO-SAOBRAĆAJA U SRBIJI...............................................................................................12
6. AERODROMI U SRBIJI................................................................................................................................15
7. ZAKLJUČAK................................................................................................................................................17
8. LITERATURA..............................................................................................................................................17
2
Menadžment u saobraćaju
RAZVOJ VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
Začeci razvoja modernog vazdušnog saobraćaja vezuju se za 1903. godinu i braću Rajt
(Wright), koji su sa svojim avionom ‚‚Kittyhawk‚‚ ostvarili let teži od vazduha. Prave početke razvoja
komercijalnog saobraćaja, ipak,treba tražiti u 1919. godini. Kada se u razmaku od par meseci otvara
redovan vazdušni saobraćaj na više linija u Evropi. Putovanje avionom je u tom
periodu predstavljalo privilegiju izuzetno bogatih, jer su troškovi leta bili izuzetno visoki, a kapacitet
aviona veoma mali.
Vazdušni saobraćaj proteklih decenija ostvaruje najdinamičniji razvoj od svih vidova
transporta. Brzi razvoj ove grane zasnovan je prevashodno na snažnom zamahu naučno-
tehničkog progresa i primeni njegovih rezultata za unapredjenje vazdušnih prevoznih kapaciteta. Brzi
razvoj naučno-tehničkog progresa počivao je, u ukupnom dosadašnjem periodu, na ogromnim
ulaganjima sredstava u unapredjenje vazdušne vojno-ratne tehnike, a dostignuća u tom domenu su
brzo i jednostavno naišle na primenu i u civilnoj avijaciji. Završetak Prvog svetskog rata doveo je do
nastajanja i uvodjenja ovog novog vidatransporta, a nakon Drugog svetskog rata stvorili su se uslovi za
veoma brz razvoj civilnog vazduhoplovstva.
Prvi avion koji je bio dovoljno velik da bi putnički avionski saobraćaj učinio ekonomsk
iisplativim bio je Douglas DC-3 sa mestima za 21-og putnika. Brz ritam tehničkog progresa i primena
njegovih rezultata u drugoj polovini 20-og veka omogućili su usavršavanje svih performansi aviona, a
posebno brzine, dužine I tovarne sposobnosti (kapaciteta). U ne tako dugom periodu došlo je do
uvodjenja više tehničko-tehnoloških generacija aviona. Do 1960-ih godina koriste se stalno
unapredjivani tipovi aviona sa brzinama od 250-450 km/h, nosivosti do 50 putnika i maksimalnim
dometom od 3000 km. Tih godina otpočinje era mlazne avijacije, koja označava najveću
tehnološku revoluciju u razvoju civilnog vazdušnog saobraćaja. Prva generacija avionana mlazni
4
Menadžment u saobraćaju
pogon, među koje spadaju Boeing707 i DC-8, ostvaruje brzine od 800-900km/h, sa mogućnošću
jednovremenog prevoza 70 do 200 putnika.
Krajem 60-ih godina dolazi do uvođenja druge generacije ‚‚Džambo džet‚‚ širokotrupnih
aviona sa maksimalnim kapacitetom od oko 500 sedišta, prosečnom brzinom od oko 900 km/h
i produktivnošću od 360.000 pkm/h, među kojima je sigurno najpoznatiji Boeing 747. Dužina dometa
ovih aviona dozvoljava dostizanje bilo koje tačke u interkontinentalnim prevozima. Operativni troškovi
prevoza smanjeni su za oko 1/3 u odnosu na prethodnu generaciju aviona. Supersonični avion tipa
Concorde sa prosečnom brzinom od 2000 km/h, ali sa znatno manjim kapacitetom i znatno
višim troškovima prevoza, se uvodi 1976.godine. Concorde se povlači iz upotrebe 10. aprila 2003.
godine zbog velikog opadanja broj putnika. Aprila 2005. godine počinje da se koristi Airbus A380,
najveći putnički avion na svetu, sa prosečnom brzinom od 900 km/h i mogućnošću jednovremenog
prevoza do 853 putnika.
Brz razvoj vazdušnog saobraćaja, osim sa brzom primenom tehničkih dostignuća, može se
objasniti i relativno manje potrebnim ulaganjima u infrastrukturu posebno u odnosu na drumski
saobraćaj. Naravno, to ne znači da su ulaganja u aerodromsku mrežu mala. Naprotiv, aerodromi
predstavljaju kapitalno intenzivne objekte, ali se zato koristi prirodni prevozni put koji ne traži veća
ulaganja za njegovo opremanje. Koristeći svoju osnovnu eksploatacionu prednost, izraženu u velikim
brzinama prevoza i mogućnosti savlađivanja velikih udaljenosti za kratko vreme, vazdušni saobraćaj je
svoju punu afirmaciju postigao kod prevoza na veće udaljenosti (preko 1000 km), odnosno u
medjunarodnom putničkom saobraćaju. U interkontinentalnim prevozima putnika ova grana je u
potpunosti sa tržišta istisnula pomorski saobraćaj.
Obim prevoza posebno se brzo uvećao nakon 1960-ih godina, sa nastupanjem tzv. ‚‚mlazne
ere‚‚ vazdušnog saobraćaja. Najveći obim prevoza u redovnom međunarodnom saobraćaju realizuje se
u Evropi, a zatim u Aziji i Severnoj Americi. Najveći obim transportnog rada u domaćem saobraćaju
5
