Medicinski fakulteta
Univerziteta u Nišu
Važnost pravilne ishrane za zdravlje dece
Seminarski rad
Predmet: Zdravstveno vaspitanje
Student: Mentor:
Sadržaj
Uvod……………………………………………………………………………………….3
1. Važnost pravilne ishrane dece………………………………………………………….4
2. Piramida ishrane………………………………………………………………………...7
3. Nepravilna ishrana……………………………………………………………………...9
4. Navike u ishrani dece u Srbiji…………………………………………………………10
5. Mere za usvajanje modela pravilne ishrane…………………………………………...12
Literatura…………………………………………………………………………………14
2
1. Važnost pravilne ishrane dece
Savremena nauka o ishrani i brojna naučna saznanja ukazuju da je ishrana jedan od
najznačajnijih faktora životne sredine koji utiče na zdravlje i kvalitet života svakog
čoveka.
Uloga i značaj pravilne ishrane naročito dolazi do izražaja u detinjstvu, kada dolazi do
najintenzivnijeg rasta i razvoja. Smatra se da predstavlja osnovu zdravlja za čitav život.
Stoga je osnovni i najvažniji zadatak pravilne ishrane da dečijem organizmu obezbedi
optimalne količine svih hranljivih sastojaka, a time i pravilan fizički, intelektualni,
emotivni i socijalni rast i razvoj.
Porodica tu ima najznačajniju ulogu. Pri tom, treba naglasiti da su skladni odnosi u
porodici, emotivna toplina i pažnja prema detetu od presudnog značaja, ne samo na
psihosocijalni razvoj, već i na karakter ishrane deteta. Međutm, pored porodice, značajan
uticaj na razvoj, vaspitanje i stvaranje navika kod dece ima i predškolska ustanova.
Ispravljanje / korigovanje grešaka porodične ishrane i stvaranje pravilnih navika
hranjenja predstavlja veoma važan faktor socijalizacije i osamostaljivanja deteta.
Pored primarnog kvaliteta u edukativno-vaspitnom radu sa decom, u Englesko sportskom
zabavištu Speak up veliki značaj se pridaje i kvalitetnoj ishrani. Kvalitet ishrane ogleda
se u poštovanju i primeni principa pravilne ishrane, a odnose se na decu predškolskog
uzrasta:
1. Racionalnost podrazumeva da ishrana u toku dana treba da obezbedi dovoljan unos
energije potrebne za rast, razvoj, fizičku aktivnost dece. Potrebe u energiji određuju se u
zavisnosti od pola, uzrasta, dnevnih aktivnosti, a individualno kontrolišu u cilju
sprečavanja gojaznosti (posledica prekomernog unosa energije) ili pothranjenosti (usled
nedovoljnog kalorijskog unosa). Ishrana u vrtiću treba da podmiruje 75% od ukupno
dnevno potrebne energije.
2. Optimalnost podrazumeva dobro izbalansiranu ishranu koja obezbeđuje dečijem
organizmu sve hranljive sastojke neophodne za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje
organizma. Dnevni obrok u vrtiću treba da podmiri 75% dnevnih potreba u mastima i
ugljenim hidratima, a 90 % potreba u proteinima, vitaminima i mineralnim sastojcima.
3. Raznovrsnost namirnica u dečijem jelovniku neophodan je uslov pravilne ishrane, pri
čemu prednost imaju one sa većom biološkom i hranljivom vrednošću. U zavisnosti od
hranljive vrednosti i procentualne zastupljenosti u ishrani, namirnice su podeljene u
nekoliko grupa:
4
I. Žitarice i proizvodi predstavljaju najzastupljeniju grupu, sa procentualnim udelom od
30 % u strukturi dečije ishrane. Prednost treba da imaju integralni, graham hleb, pirinač,
kukuruz i proizvodi, takođe i žitne pahuljice kao važan izvor složenih ugljenih hidrata
(obezbeđuju potrebnu energiju, održavaju nivo šećera u krvi, duži osećaj sitosti),
vitamina B-grupe i mnogih mineralnih sastojaka (Mg, P, Zn, Cu...).
II. Mleko i mlečni proizvodi su neophodni, sastavni deo svakodnevnog jelovnika za
decu, sa zastupljenošću od 20 – 25 %. Ističu se po sadržaju biološki punovrednih proteina
koji se lako iskorišćavaju u organizmu, energetski i nutritivno vredne mlečne masti,
vitamina A, D, B1, B2 i niacina, a naročito važnih mineralnih soli kalcijuma i fosfora u
optimalnom odnosu, kao i magnezijuma, natrijuma, kalijuma...
III. Meso, riba, jaja i proizvodi njihove prerade predstavlja veliku grupu namirnica
životinjskog porekla. Za decu treba birati posnije vrste mesa (pileće, ćureće, teleće,
juneće i sl.) zbog većeg sadržaja kvalitetnih proteina, vitamina i mineralnih sastojaka, a
manje količine zasićenih masti i holesterola. U cilju što boljeg iskorišćavanja hranljivih
sastojaka, trebalo bi voditi računa i o načinu spremanja ovih (ali i svih ostalih) namirnica,
kao i kombinaciji sa drugom hranom. Naročito važno za decu je i da riba bude dovoljno
zastupljena, bar 2 – 3 puta nedeljno. Lako je svarljiva, bogata biološki izuzetno vrednim
sastojcima - proteinima, esencijalnim masnim kiselinama koje su neophodne za pravilno
formiranje i funkcionosanje nervnog sistema, pravilan rast i razvoj dece; vitaminima A, D
i E; dobar je izvor fosfora , kalcijuma (naročito sardine i sl. ribe sa sitnim mekim kostima
), magnezijuma, a morske i joda. Jaja su veoma značajna hrana u detinjstvu, kako zbog
svog sastava, tako i zbog brojnih mogućnosti u spremanju jela. Na prvom su mestu po
biološkoj vrednosti i iskoristljivosti proteina, bogata su vitaminima A, D, E, B1 i B2, a od
mineralnih sastojaka treba izdvojiti gvožđe (koje se u dečijem organizmu iz žumanceta
iskorišćava 100 %), fosfor, natrijum, kalijum, bakar, cink...
IV. Povrće je veoma značajno u ishrani dece, prvenstveno zbog bogatstva u vitaminima i
mineralnim sastojcima. Stoga je veliki uspeh naviknuti mališane na što više vrsta povrća.
Tu može biti od pomoći što deca vole šarolikost i žive boje, pa ih treba što više
kombinovati i lepo aranžirati jelo. Ova grupa namirnica treba da čini 10 % u strukturi
dečije ishrane.
V. Voće i voćne prerađevine predstavljaju za decu vrlo važnu grupu namirnica. Visoku
nutritivnu i biološku vrednost daju brojni hranljivi sastojci, koji povoljno utiču na varenje
hrane, iskorišćavanje energije, regulišu acidobaznu ravnotežu, rad nervnog sistema,
enzimsku aktivnost i rad endokrinih žlezda. Značajno svojstvo voća je i da blokira i
odstranjuje toksine iz organizma. Udeo voća treba da bude najmanje 10 %.
5
