ВЕГЕТАТИВНИ БИЉНИ ОРГАНИ
презентација
Корен стабло лист
Биљни органи се могу поделити на:
вегетативне ( корен, стабло, лист) – који учествују у исхрани билјке
генеративни – репродуктивни ( цвет, плод семе) – који учествују у
размножавању
КОРЕН
Корен служи за
причвршћивање
биљке за подлогу,
апсорпцију
воде и минералних материја из земљишта,
у њему се и
складиште
хранљиве материје
он
спроводи
воду и минералне материје и резервне материје у изданак
Корен је подједнако развијен као и изданак. Морфолошки се разликује од изданка
јер никада не носи листове.
Постоје два типа кореновог система:
1.
осовински корен
– има један снажније развијен корен из којег се развијају бочни
увек слабије развијени коренови.
2.
жиличаст корен
– састоји се од већег броја коренова који су сви истих димензија
и граде мрежу кончастих жилица на самој површини.
Адвентивни коренови
су коренови који настају од стабла или листова нпр. код
кукуруза налазе се непосредно изнад површине земље.
Зоне корена ( уздужни пресек корена)
Дуж корена се може разликовати неколико зона.
На самом врху се налази
вегетациона купа корена
кооју граде ћелије које се
непрекидно деле и којом корен расте кроз земљу. Вегетациона купа корена је
заштићена слојем ћелија које су мртве, слузаве икоје смањују трење корена о
честице земље и оне образују
коренову капу
.
Изнад вегетационе купе корена почиње диференцирање ћелија и та зона се назива
зона издуживања
.
Затим иде
зона коренових длака
место где се врши апсорпција воде и минералних
материја.
Попречни пресек корена у нивоу коренових длачица
На попречном пресеку корена у зони коренових длачица разликујемо :
ризодермис
– паренхим за апсорпцију воде и минералних материја.
кора –
која је изграђена од паренхимскох ћелија механичких елемената
централни цилиндар
кога граде спроводни снопићи
Код вишегодишњих дрвенастих биљака у области корена јављају се секундарни
меристеми камбијум и фелоген захваљујући којима корен секундарно дебља.
Поред основне улоге корен може и да има улогу у складиштењу резервних
материја. Ако је главни корен резервоар онда је то
репа
( шаргарепа, репа, цвекла)
ако су бочни коренови у питању онда су то
коренске кртоле
.
ИЗДАНАК
С обзиром да се изданак налази у ваздушној средини у њему се одвијају процеси
везани за ту средину а то су фотосинтеза, размена гасова и транспирација.
Изданак се састоји од стабла, листова, пупољака, цветова и плодова.
Место на стаблу са којег полази лист зове се
нодус-чвор
. Део стабла између два
нодуса је
интернодија – чланак
. Обично се изданак састоји из неколико чворова и
чланака.
На изданку се уочавају и пупољци. На врху изданка налази се
темени пупољак
док се у пазуху листова налазе
бочни пупољци
. Пупољци су млади још
неразвијени изданци. Основу пупољка чини вегетативна купа изданка која је
заштићена листићима. Из теменог пупољка се развијају нови чланци, док се из
бочних пупољака развијају бочни изданци.
Изданак се развија из пупољчића клице. Изданак чији раст води пупољчић клице
назива се основни изданак. Изданак кои настаје од бочних пупољака назива се
