Vegeterijanska ishrana

J.U. SREDNJA UGOSTITELJSKO-TURSTIČKA ŠKOLA

Maturski rad iz predmeta : Nauka o ishrani

Tema: “Vegeterijanska ishrana”

Ime i prezime učenika:                                                                                        Mentor:

                Prof. Fatima Čaušević

Sarajevo, april 2019. godine.

2

Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................3

2. Razvoj i definicija vegetarijanske ishrane...........................................................................3

3. Hranljivi sastojci od posebne važnosti u vegetarijanskoj ishrani........................................3

3.1. Bjelančevine..................................................................................................................... 4

3.2. n-3 višestruko nezasićene masne kisjeline.......................................................................5

3.3. Željezo..............................................................................................................................5

3.4. Cink.................................................................................................................................. 6

3.5. Jod....................................................................................................................................6

3.6. Kalcijum........................................................................................................................... 7

3.7. Vitamin D.........................................................................................................................8

3.8. Vitamin B12..................................................................................................................... 8

4. Značaj vegetarijanske ishrane................................................................................................. 9

5. Vegetarijanstvo kroz različita životna razdoblja...................................................................10

6. Vegetarijanska ishrana i zdravlje.......................................................................................... 12

7. Potrošači i tržište vegetarijanske hrane.................................................................................13

8.Ugostiteljska ponuda prilagođena vegetarijancima...............................................................14

9. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 17

10. LITERATURA................................................................................................................... 18

4

joj je bila stvoriti univerzalne zakone prema kojima se ne bi smjela ubijati živa bića niti jesti 

njihovo meso. Pristalice takvog načina ishrane nazivali su se pitagorejci. Pitagorijska je ishrana 

službeno promijenila naziv u vegetarijansku ishranu 1847. Godine. Te je godine u Velikoj 

Britaniji osnovao Vegetarijansko društvo(Vegetarian Society) koje je i danas aktivno. Ubrzo se 

pokret vegetarijanske ishrane proširio i na ostale djelove svijeta, a najintenzivnije se razvijao u 

SAD-u,   gdje   je   1850.   Godine   utemeljeno   Američko   vegetarijansko   društvo(American 

Vegetarian Society) koje djeluje i danas. 

Razlozi   za   izbor   vegetarijanske   ishrane   mijenjali   su   se   vremenom.   Iako   su   u   mnogim 

religijama(hinduizam, budizam, adventisti sedmog dana i dr.) već vjekovima različiti obrasci i 

nivoi   restrikcije   mesa,   upravo   su   vjerska   uvjerenja   bila   dominantan   motiv   odabira 

vegetarijanske ishrane sve do 50-ih godina 20. Vijeka. Tokom 60-ih i 70-ih godina 20. Vijeka 

pobornici vegetarijanstva bili su buntovnici koji su na taj način pokazivali svoje neslaganje s 

aktuelnim političkim i društvenim poretkom. Tek 80-ih godina 20. Vijeka vegetarijansku 

ishranu biraju oni kojima je glavni motiv briga za zdravlje. U to vrijeme raste broj znatnih 

radova koji potvrđuju vezu između ishrane s ograničenim unosom mesa i boljeg zdravstvenog 

stanja. Znatna istraživanja koja su do sada biola usmjerena na probleme manjka pojedinih 

hranljivih sastojaka, usmjeravaju se na otkrivanje pozitivnih učinaka hrane biljnog porijekla 

nna unaprjeđenje i očuvanje zdravlja. Od 1977. Godine u svijetu se slavi 1. Novembar kao 

svjetski dan vegetarijanstva. 

Pojam   vegetarijanstvo   ima   korijen   u   dvijema   latinskim   riječima,   vegetus-   živ,   krepak   i 

vegetatio-biljke,   biljni   pokrivač.   Često   postoji   nesuglasica   između   znalaca   i   javnosti   oko 

definisanja   pojma   vegetarijanstvo,   pa   se   danas   u   znatnium   krugovima   sve   češće   koriste 

pojmovi:   bezmesna   ishrana,   ishrana   zasnovana   na   namirnicama   biljnog   porijekla   i   načini 

ishrane restriktivni na mesu. 

Vegetarijanac

 je osoba koja ne konzumira meso(ni meso živine), plodove mora ili proizvode 

koji sadrže navedenu hranu. Nasuprot vegetarijancima, osobe koje konzumiraju hranu biljnog i 

životinjskog porijekla nazivaju se 

omnivori

. 

5

Premda postoje različiti tipovi vegetarijanske ishrane, zajedničko im je obilježje i ujedno imaju 

glavni značaj da se temelje na hrani biljnog porijekla. Uobičajena podjela vegetarijanskih grupa 

je sledeća: 



Vegani – 

striktno izbjegavaju svu hranu životinjskog porijekla, uključujući i meso, ribu, 

jaja, perad, mlijeko i mliječne proizvode. Ta grupa izbjegava i konzumaciju meda. 



Lakto-vegetarijanci –  

uz hranu biljnog porijekla konzumiraju još mlijeko i mliječne 

proizvode. Ta grupa izbjegava jaja, meso, perad i ribu. 



Ovo-vegetarijanci – 

kao nadopunu hrani biljnog porijekla konzumiraju jaja. Ta grupa u 

svakodnevnoj ishrani izbjegava konzumiranje mlijeka, mesa, peradi i ribe.



Lakto-ovo-vegetarijanci ili ovo-lakto-vegetarijanci

 -  u svojoj ishrani uz hranu biljnog 

porijekla istovremeno konzumiraju jaja i mlijeko, kao i mliječne proizvode. Ishrana te 

grupe bazirana je na žitaricama, povrću, voću, oraščastim plodovima, mlijeku i jajima. 



Poluvegetarijanci(semivegetarijanci)  

–   konzumiraju   meso   peradi-živine(tzv. 

Pollovegetarijanci)   ili   meso   ribe   (tzv.   Peskovegetarijanci).   Meso   drugih   životinja 

izbjegavaju. 

3. Hranljivi sastojci od posebne važnosti u vegetarijanskoj ishrani

Vegetarijanska   ishrana,   kao   i   ioshrana   omnivora   mora   biti   energetski   obilna,   dobro 

uravnotežena te mora osigurati dovoljnu količinu gradivnih i zaštitnih sastojaka. Taj tip ishrane 

u   poređenju   s   ishhranom     omnivora   karakteriše   manji   unos   zasićenih   masnih   kisjelina   i 

holesterola, te veći unos prehrambenih vlakana, magnezijuma, kalijuma, vitamina C i E, folata, 

karotenoida, flavonoida i drugih fitohemikalija. 

Zavisno od tipa vegetarijanske ishrane može doći do potencijalnog manjka hranljivih sastojaka. 

Nutricionisti danas najbolje uravnoteženom ishranom smatraju lakto-ovo vegetarijanski način 

ishrane. Taj tip ishrane dovodi do najmanjeg deficita hranljivih sastojaka. Najviše su manjku 

hranljivih sastojaka izloženi vegani. Vegani su po pravilu izloženi većem riziku od manjka 

sledećih hranljivih sastojaka: bjelančevina, n-3 višestruko nezasićenih masnih kisjelina, željeza,