Политехничка школа
2016.
1
Семинарски рад
Век и по Јована Цвијића
Професор: Ученик:Марија Вујичић
Kрагујевац 2016.
Политехничка школа
2016.
2
1. Увод
Јован Цвијић (Лозница, 11. октобар 1865 — Београд, 16. јануар 1927) је био српски
научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије
професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и
Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком
географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом.
Сматра се утемељивачем српске географије.
Порекло породице Цвијић се зна још од доба турака. Јован Цвијић је рођен 11.10.1865.
године у Лозници у породици Цвијића. Отац му се звао
Тодор Цвијић. Пореклом је био Херцеговац, односно
Црногорац из области Стара Херцеговина, из племена
Пивљана, и бавио се трговином. Његов отац, а наиме
Јованов деда, био је Живко Цвијић, председник лозничке
скупштине и познати мачвански Обреновићевац. Како је био
на страни тзв. „катана“ у време катанске буне противника
уставобранитеља 1844. године, кажњен је шибовањем после
успешне акције Томе Вучића Перишића, након чега је умро
још млад. Његов отац, а пак Јованов прадеда, Цвијо
Спасојевић, био је родоначелник Цвијића. Цвијо је био
познати хајдучки харамбаша у том делу Старе Херцеговине.
Цвијо се борио против Османлија Првог српског устанка, а након његове пропасти 1813.
године, преселио се у Лозницу, где је код шанца и цркве саградио кућу херцеговачког
типа на два спрата и отворио дућан, започињући трговачку каријеру новоосноване
фамилије.
Цвијићев отац Тодор (умро 1900) се у почетку и сам бавио трговином, али како му то није
ишло за руком, запослио се у општини као писар и деловођа. Мајка Јованова, Марија
(рођена Аврамовић), била је из угледне породице из места Коренита, села у области Јадар
које се налази недалеко од манастира Троноша и Тршића, родног села Вука Караџића.
Осим Јована, Тодор и Марија имали су сина Живка и три кћери, Милеву, удату за
Владимира, сарача, Наду, удату за Драгутина Бабића окружног благајника, каснијег
начелника министарства финансија, и Соку.
