Uvod
Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede. Postoje različite definicije preduzeća.
Preduzeće je samostalna organizacija ekonomskih resursa u kojoj se uloženi resursi
transformišu u rezultate i stvara vrednost sa ciljem da se ostvari profit.
Samostalnost preduzeća znači da vlasnik/menadžer samostalno donosi odluke:Koje
proizvode proizvoditi; Kako proizvoditi; i Kako raspoređivati ostvarene rezultate.
Samostalnost preduzeća nije neograničena. Postoje ograničenja iz okruženja – pravna
(zakoni i propisi) i ekonomska (tržišni zakoni) .
U preduzeću se uspostavljaju brojni odnosi između ekonomskih resursa. Odnosi koji se
uspostavljaju između ekonomskih resursa preduzeća tokom njegovog funkcionisanja su:
odnosi između ljudskih resursa međusobno, odnosi između ljudskih i materijalnih resursa,
odnosi između samih materijalnih resursa. U preduzeću odnosi između ekonomskih resursa
se moraju organizovati da bi ovaj tržišni privredni subjekt mogao efikasno da funkcioniše.
Preduzeće je u stalnoj interakciji sa okruženjem jer pribavlja resurse iz okruženja i
isporučuje rezultate svog funkcionisana okruženju. Da bi opstalo preduzeće stalno mora da
se menja i prilagođava okruženju.
Zbog mogućnosti primene organizacionih i ekonomskih mera rad zaposlenih u preduzeću
je efikasniji od samostalnog rada pojedinaca. Sistemom autoriteta (naređenosti i
podređenosti) i kontrole preduzeće utiče da zaposleni usklade svoje aktivnosti sa poslom koji
obavljaju i da se prilagode zahtevima procesa rada čime se povećava efikasnost. Primena
stimulativnog (podsticajnog) sistema nagrađivanja.
Podela rada i specijalizacija: rad u kolektivu omogućava podelu rada između više
članova kolektiva i njihovu specijaizaciju za pojedine segmente procesa rada. Zahvaljujući
podeli rada pojedinačni radnici se usredsređuju na uže delove procesa rada, što omogućava
razvoj njihovih radnih sposobnosti, a time i povećanje efikasnosti rada
Uobičajna podela preduzeća u ekonomskoj nauci prema njihovoj veličini se vrši na
mikro, mala, srednja i velika preduzeća. Veličina se određuje prema nekoliko kriterijuma o
čemu će biti reči u tekstu ispod.
U ovom radu u prvom delu biće opisane vrste preduzeća kao i njihove osnovne
karakteristike.
U drugom delu teksta biće opisano veliko preduzeće kao subjekt tržišta kao i njegove
osnovne karakteristike.
1. Vrste preduzeća
Prema veličini se, kao što je već rečeno, preduzeća dele na “mikro, mala, srednja i
velika”
1
. Podela se vrši prema nekoliko kriterijuma kako što je prosečni broj zaposlenih,
visina godišnjeg prihoda i prosečne vrednosti imovine utvrđene na dan sastavljanja redovnog
godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.
Međutim i ova podela nije definitivna u Ekonomici preduzeća. Razvrstavanje prema
veličini u mnogome se razlikuje od teoretičara do teoretičara, međutim za Republiku Srbiju
veličina i podela preduzeća je definisana Zakonom o računovodstvu.
Pre industrijske revolucije ovu podelu je moglo mnogo lakše izvrštiti jer su
preovladavala mala preduzeća. Međutim nakon industrijske revolucije dolazi do formiranja
velikih preduzeća kao i srednjih odnosno, dolazi do formiranja različitih vrsta preduzeća te i
njihova diferencijacija postaje mnogo teža.
Indikatori veličine preduzeća:
2
-
Broj zaposlenih;
-
Visina sredstava (kapitala);
-
Visina prihoda; i
-
Visina profita.
Granična vrednost izabranog indikatora veličine preduzeća – razlikuje se zavisno od
grane.
Važnost diferenciranja preduzeća prema veličini se ogleda u teorijsko-empirijskim
razlozima (proučavanje i istraživanje) i Pragmatičnim razlozima (programi podrške MSP).
Inikatori veličine preduzeća se mogu razmatrati prema:
3
-
Boltonovom komitetu;
-
Komitetu za privredni razvoj SAD;
-
Evropskoj uniji;
-
Srbija.
Malo preduzeće
1
Zakon o računovodstvu Službeni glasnik RS, br.62/2013
2
Pokrajičić, D., (2014) Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 45
3
Jakovčević, K., (2009) Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Subotica, str. 26
