Садржај
1.0. УВОД............................................................................................................................1
1.1. TEОРИЈСКЕ ОСНОВЕ............................................................................................3
1.1.1. ВЕНЕ И ЊИХОВА ФИЗИОЛОГИЈА………………………...…..............………3
1.1.2. БОЛЕСТИ ВЕНА………………………………………………….........…….....…7
1.1.3. ДУБОКА ВЕНСКА ТРОМБОЗА……………………………….............….……10
1.1.4. ЕТИОЛОГИЈА………………………………………………….....…….........…..13
1.1.5. СИМПТОМИ И КЛИНИЧКА СЛИКА………………….…….....………..........16
1.1.6. КЛИНИЧКИ ОБЛИЦИ ДВТ.................................................................................18
1.1.7. ДИЈАГНОСТИЧКИ ПОСТУПЦИ……………………………....…….........…..20
1.1.8. ЛЕЧЕЊЕ ДВТ……………………………........……………………….........……24
1.1.9. КОМПЛИКАЦИЈЕ ДВТ………………….........……………………….......…....26
1.1.10.
УЛОГА И ЗАДАЦИ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТРА У НЕГИ ПАЦИЈЕНТА СА
ДУБОКО ВЕНСКОМ ТРОМБОЗОМ……………....………..…………………….…..26
2.0. ДИСКУСИЈА...........................................................................................................36
3.0.ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................37
4.0. ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................38
БИОГРАФИЈА................................................................................................................40
1
1.0. УВОД
Дубока венска тромбоза (ДВТ) или позната и као флеботромбоза односи се на
појам венске оклузије у систему дубоких вена. Обично се јавља у бутини или
потколеници или у венама карлице, и сматра се главним узроком плућне емболије,
може се развити у дубоким венама горњих екстремитета, мада врло ретко у 4 до 13%
укупне ДВТ , док у доњим екстремитетима због једноставно веће склоности вена
доњих екстремитета да формирају угрушак. Најчешће место ДВТ-а је феморално-
поплитеална вена на бутини, а затим постериорно-тибијална вена у потколеници.
Појава угрушака је чешћа у венама него у артеријама јер је циркулација
физиолошки спорија у венама доњих екстремитета ногу него у артеријама. Много је
фактора ризика који доприносе развоју ДВТ -а, а најчешћи разлог је поремећена
циркулација нарочито код имобилизованих пацијената, повреде ендотела вена или
нека дисфункција након прелома, а врло често су фактор ризика стања
хиперкоагуланса код пацијената. ДВТ обично почиње у такозваним венским
вентилима. Састав самог тромба обично се састоји од тромба, влакнастих и
еритроцита са мало тромбоцита. Ако се не лечи, тромбус почиње своје проксимално
ширење и може се емболизовати у наредних неколико дана.
Вентили у венском систему постају неадекватни, а врло често су већ уништени
у процесу одржавања правилног протока крви, посебно код људи са високим
венским притиском где су вене додатно оптерећене недељама или месецима ради
одржавања протока крви и већ су растегнуте. Само растезање вена повећава њихов
попречни пресјек, али залисци остају исти па више не могу у потпуности обављати
своју физиолошку функцију нити се затворити. Све ово доводи до повећања
притиска у венама ногу који расте због отказа венске пумпе, што заузврат доводи до
проширених вена и на крају залисци потпуно губе своју функцију. Као
манифестација ове поремећене физиологије вентила, испод коже целе ноге појављују
се карактеристичне избочене избочине, посебно потколенице.
3
1.1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ
1.1.1. ВЕНЕ И ЊИХОВА ФИЗИОЛОГИЈА
Упркос мишљењу које важи много година, вене нису само путеви који воде крв
до срца, већ је постало савршено јасно да имају и друге функције потребне за
ефикасну циркулацију. Чак се и више од 60% укупног садржаја крви налази у венама
и стога велика венска циркулација служи као резервоар крви . Горња шупља вена
дуга је 5 до 6 центиметара и настаје спајањем десне и леве брахиоцефалне
вене. Налази се на „десној страни узлазног дела аорте и испред стабљике десног
плућа, а улива се у десну преткомору“. Непарна вена такође се улива у горњу шупљу
вену, комплетан базен горње шупље вене формирају вене из области главе и врата и
горњих екстремитета и делова трупа. Субклавијална вена, или субклавијална вена,
прикупља крв са подручја по коме је добила име, протеже се од првог ребра до
средине кључне кости до стерноклавикуларног зглоба и пролази кроз предњи отвор
„мишића савијача заједно са исхијадијалним живцем“.
V. azigos, или чудна вена, почиње у десној лумбалној регији, затим се протеже
кроз једњак до нивоа трећег грудног пршљена, затим формира лук напред и пролази
испред десног плућа и тече право у супериорна шупља вена.
Доња шупља вена, доња шупља вена, настаје спајањем десне и леве заједничке
бочне вене на нивоу петог лумбалног пршљена и улази у кичму са десне стране
аорте благо удесно до централне равни. Доња шупља вена обложена је
перитонеумом, а на доњој површини јетре тампонирана је у дубоку бразду. Доња
шупља вена такође пролази кроз четвороугаони отвор у једњаку и улива се у десну
преткомору.
4
Притоке доње шупље вене подељене су на зидне притоке које доносе крв из
зида трбушне шупљине, а то су вв. пхреницае и лумбалне вене, vv.lumbales и
матерничне притоке које излазе из појединих органа трбушне дупље. Формирање
југуларних вена састоји се од вене портае, која такође формира функционалну
циркулацију крви у јетри, односно има функцију довођења крви у јетру из одређених
органа за варење као што су: желудац, танко црево, дебелог црева и панкреаса и
слезине.
Слика 1. Крвоток
6
-
поткожни венски плексуси.
Срце и плућа нису крвни судови иако могу складиштити велике количине крви,
па срце под утицајем симпатичке стимулације може допринети крвотоку са додатних
50-100 мл крви, а када притисак у плућима падне на изузетно низак ниво може
допринети са још 100-200 мЛ крви.
Слика 2. Дубоке вене
