Venturia
spp.
као најзначајнији патоген јабуке и
крушке и могућности сузбијања
МАРИЈА ЂОРЂЕВИЋ
*
Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија,
Прокупље, Србија, [email protected]
ABSTRACT
Праћење распрострањености и штетности чађаве пегавости
лишћа и краставости плодова јабуке (
V. Inaequalis
) и крушке (
V.
Pirina
) представља темељ израде овог рада. На основу добијених
чињеница, настављено је истраживање са циљем откривања
болести на основу карактеристичних симптома и особина, као и
праћења циклуса развоја истог. Сви ови параметри неопходни
су како би се на време одреаговало на прави начин. Описан је
најприменљивији и најефикаснији начин заштите од
V.
Inaequalis
и
V. Pirina.
Највећа пажња обраћа се периоду
третирања и правом избору активне материје, што представља
кључ успешности сузбијања болести.
1. Увод у рад
1.1.
Venturia inaequalis
проузроковач чађаве пегавости
листа и краставости плодова јабуке
Venturia inequalis, anamorf: Fusicladium dendriticum
1.1.1. Појава, распрострањеност и штетност
Чађава пегавост листа и краставост плодова јабуке је једна од
најзначајнијих болести ове воћне врсте. Проузроковач ове болести се
среће свуда где се гаји и јабука. Winter је 1875. године први описао
телеморфни стадијум гљиве као
Venturia inaequalis.
Проузроковач чађаве пегавости лишћа и краставости плодова јабуке је
широко присутан и у нашој земљи и сваке године причињава велике
штете. У запуштеним засадима, где се не примењују никакве мере
заштите, може доћи до потпуног пропадања лишћа и плодова.
1
Штете које проузрокује
Venturia inaequalis
могу да буду индиректне, које
настају услед пропадања лишћа, и директне, као резултат обољевања
плодова.
Поред смањења родности овај патоген проузрокује и погоршање
квалитета и умањује тржишне вредности плодова јабуке. Штете настају и
током складиштења, јер патоген наставља са развојем и после бербе. На
оболелим местима се развијају многи микроорганизми, који проузрокују
трулеж плодова јабуке.
1.1.2. Симптоми болести
Први симптоми се јављају на листовима у виду чађавих пега на лицу и
наличју (слике 1., и 2.). На њему се у почетку образују ситне, мање више
округласте, маслинастозелене пеге. Нешто касније пеге попримају
карактеристичну боју чађи, увећавају се и међусобно спајају, тако да
могу покрити читав лист. Ткиво испод пеге губи хлорофил, некротира и
суши се. Због не уједначеног пораста оболелог и здравог ткива лишће се
деформише, жути и лако опада. Симптоми секундарних инфекција се
више испољавају са наличја лишћа.
Слика 1. Слика 2.
Плодови обољевају од заметања до бербе, па чак и за време
складиштења. Највеће штете настају ако дође до масовних инфекција
младих плодова, од формирања до величине ораха. Симптоми на
плодовима су слични и обично се на младим плодовима манифестују око
чашичних листића одакле се даље шире по целом плоду. На површини
плодова се развијају мркозелене пеге у оквиру којих ткиво изумире.
Оболели делови плода слабије расту, што има за последицу њихово
неравномерно развиће и појаву већих или мањих пукотина у оболелом
мезокарпу (слика 3.).
2
Број псеудотеција у једном листу може бити до 2000. Псеудотеције су
уроњене у ткиво, крушколиког облика са малим вратом и јасно
израженим отворима на врху, који су покривени длачицама и избијају
на површину листа. У свакој псеудотецији се формира 50- 100 аскуса, а у
овима по 8 аскоспора. Аскуси су двослојни. Аскоспоре се састоје из две
неједнаке ћелије (
inaequalis-
неједнак) од којих је горња краћа и шира.
Аскоспоре у аскусу су поређане у виду ланаца. Број аскоспора који се
формира на 1 цм
2
лисне површине може бити 20- 32 000.
Прохладно и кишовито време потпомаже развоју патогена. Псеудотеције
почињу да се формирају при температури од 8 – 12 С, док се аскуси и
аскоспоре образују само ако је температура 0-15 С. Већ на 17 С њихово
образовање се прекида. Аскоспоре остварују инфекцију при температури
6-26С. Инфекција при 6 С траје 28 часова, при температури 10 С 14 чацова,
при 18-24 С 9 чацова и при 26 С 12 часова. Мицелија се развија при
температури 6-31 С ( оптимална 20-22), а конидије се образују у
температурном интервалу 5- 31С. Конидије задржавају виталност 18, а
аскоспоре 19 дана. За ослобађање аскоспора и њихово клијање неопходна
је кап воде и температура 5- 26С.
Инкубациони период траје 8- 17 дана и његова дужина је у зависности од
температуре.
1.1.4. Циклус развоја
Слика 5.
У животном циклусу
Venturia inaequalis
постоје две фазе: сапрофитска и
паразитска. Сапрофитска фаза настаје по опадању лишћа јабуке и одвија
се током јесени, зиме и пролећа (слика 5.). У овој фази долази формирања
псеудотеција, а потом и аскуса и аскоспора у њима. Физиолошко
сазревање аскоспора се остварује почетком пролећа, када почињу са
ослобађањем. Масовно ослобађање аскоспора пада у време листања
јабуке и траје 7-9 недеље. Ослобођене аскоспоре захватају ваздушна
4
