Универзитет у Нишу

Учитељски факултет у Врању

СЕМИНАРСКИ РАД

из предмета:

Одабране тематске целине из методике развоја говора

тема:

Вербална комуникација и развој говора у

интегративним припремама усмерених активности

васпитача

Ментор:

Студент:

Доц. др Буба Стојановић

Александра Симић, 109м/14

Врање, 2015

Увод

Васпитно-образовни рад, према традицији подразумева систем поступака васпитача

којима се утиче на свестрани развој ученика, што значи да се у први план ставља делатност
васпитача од које се очекује да доведе до жељених резултата самим тим што је примењена
на децу. Према савременијем приступу, који полази од чињенице да се свако развија и учи
кроз сопствену активност, централно место је намењено активностима деце, а делатност
васпитача се процењује првенствено по томе колико је у стању да обезбеди услове за
њихово неометено одвијање, усмери их и подстакне ка вишим нивоима.

Дакле, у предшколским установама се користе све методике које развијају

различите аспекте дечје личности а ми ћемо се у овом раду бавити евалуацијом појединих
области развијања, тачније дечијим развојем говора и комуникације. Комуникација је врло
важан аспект васпитно-образовног процеса а усмерен је на целокупан развој личности
предшколског детета. Комуникација мора бити тако постављена да привлачи децу да са
лакоћом уче и учествују у активностима.

Говор и језик представља једну од најзначајнијих људских особина по којој се

човек од осталих бића на Земљи и разликује. Сам говор помаже човеку да изрази своје
потребе, осећања и мисли али и пренесе их другима било усменим било писменим путем.
Говор, а посебно његово својство да преноси знања током социјалне интеракције,
обезбеђује почетну структуру за когнитивну активност деце. Значење речи у дечјем говору
је далеко другачије од значења у говору одраслих. Оно се зато приближава васпитно-
образовним радом са децом, посебно у предшколском узрасту.

Прва говорна активност детета је произвођење гласова којима комуницирају са

одраслима. Значајан чинилац у раном учењу говора су родитељи, првенствено мајка и ако
је она извор пријатности и сигурности, њен говор дете имитира и подражава. Већ после
прве изговорене речи дететов речник почиње доста прогресивно да се развија а посебно у
предшколском периоду. Ако дете живи у културној средини и ако се о његовом развоју
води брига, онда се његов речник може повећавати и за око хиљаду речи годишње.
(Наумовић:1998, 19-20)

Социјални контекст даје снажну подршку вербалном и когнитивном развоју на

предшколском узрасту. Партнер у комуникацији треба да обезбеди, кроз више различитих
прилика, заједнички контекст, ''значењски дијалог'' зависан од детета, који има сврху
подупирања у интеракцији и напредовања детета од посматрача до равноправног учесника,
који може да иницира и усмерава комуникацију.

Подстицање вештине комуникације је

процес који обухвата социјалне, лингвистичке и когнитивне вештине због чега су
васпитачи и најстручнији за обављање овог задатка. Задатак васпитача је да деци, како

Станковић-Ђорђевић, Мирјана:

Варијације у комуникацији деце у предшколској установи

, Виша Школа за

образовање васпитача, Пирот

Напомена: Становишта анализираних припрема дата су у табелама у прилогу. Свака
припрема је интегративна односно у њима се прожимају више елемената различитих
области развијања.

Специфичности припрема за извођење активности

Свака припрема за извођење усмерених активности са децом предшколског и

млађег узраста мора садржати јасно наведене циљеве и задатке дате активности. Циљ
представља оно што треба да се развије код детета одређеном активношћу док задаци који
произилазе из циља су кораци ка остварењу зацртаног циља. У анализираним припремама
у овом раду циљеви се односе на развој једне способности из више области развијања
истовремено док су задаци подељени у две групе, васпитне и образовне и они ближе
одређују способности које се код деце развијају.

Циљеви и задаци који су најчешћи у области развоја говора су: богаћење дечијег

речника,   развијање   и   неговање   граматички   исправног   говора,   развијање   правилне
артикулације   гласова,   развијање   реда   речи   у   реченици   а   тиме   и   правилно   обликовање
реченице,   развијање   способности   за   коришћење   језиком   у   дијалошком   и   монолошком
облику   комуницирања,     развијање   способности   слушања,   разумевања,   доживљавања   и
памћења онога што се чита и прича а затим и препричава, развијање и неговање љубави
према   књижевним   делима,   развијање   комуникативних   способности   кроз   вербални   и
невербални говор, развијање способности за доживљавање лепоте песничке речи и смисла
за хумор оспособљавање деце за драмске активности, упознавање језичких игара, игара
загонетања, надмудривања, питалица и др.

У припреми васпитача врло су важна питања која поставља деци и њихово идеално

конципирање.   За   децу   је   веома   битно   да   самостално   дођу   до   открића,   решења   неког
проблема   или   задатка   због   чега   питања   васпитача   не   смеју   бити   сугестивна   ни
преопширна. Питања која састављају васпитачи треба да буду маштовита, интересантна,
природна,   пригодна   и   прилагођена   узрасту   детета;   да   покажу   васпитачу   колико   деца
поседују знања о одређеној теми и на шта посебно треба обратити пажњу.

Службени гласник

РС, Правилник о општим основама предшколског програма

Постојање вербалне методе и развоја говора у припремама за

интегрисани рад у вртићима

Морамо првенствено бити свесни тога да је готово свака активности која се

одржава у вртићу (предшколској установи) праћена и вођена вербалном методом а то
значи да је готово свака активност, осмишљена за развијање бар једне функције код детета,
у корелацији са методиком развоја говора. Дакле, сваку активност прати говор, било у
виду причања, разговора, дискусије, у виду давања наредба и упутства, постављањем
питања и давањем одговора итд.

Говор игра важну, незаменљиву улогу у свим активностима које васпитач одржава,

било оне усмерене или слободне. Вербалним општењем побуђује се интересовање за рад,
радозналост, мотивација, инвентивност, машта, понавља се и утврђује обрађени садржај,
ствара се проблемска ситуација, деца се припремају за развијање појма. (Пурић, Маричић,
2010: 472)

У овом раду ћемо видети који облици и начини говора се оквирно јављају унутар

четрдесет писаних припрема за интегрисани рад у предшколским установама и вртићима.

У свакој од четрдесет припрема које наводимо у овом раду заступљена је вербална

метода и то најчешће у облику постављања питања од стране васпитача и давање одговора
од стране деце, затим у облику давања упутстава и налога, објашњења а ређе описивања,
причања и препричавања. Користећи се методом разговора васпитач настоји да сазна
колика је дечја информисаност о теми која се обрађује у одређеној активности, затим да ли
су им јасна правила, налози и упутства. У овим припремама предвиђа се као облик говора
и пружање помоћи и објашњења уколико је деци то потребно, било да деца сама траже,
било да васпитач примети да им је додатна помоћ и објашњење потребно. Такође,
заступљено је и причање, препричавање и дескрипција које течу двосмерно, односно и
васпитач и деца користе ове облике говора у склопу активности.

1. Развој говора кроз активности у којима се интегришу методика
музичког васпитања и методика ликовног васпитања

Језик уметности користи тактилне, визуелне и аудитивне знаке. Кроз стваралаштво,

човек другима саопштава свој доживљај и мисли, па самим тим ликовни језик представља
комуникацију визуелним знацима као део језика уметности. (Филиповић, 2012 :16)
Музичко васпитање је у више наврата директно повезана са развојем говора која се види у
практичним задацима музичког васпитања деце: у неговању гласовних способности деце,

2. Развој говора у припремама у којима се интегришу методика музичког
васпитања и методика развијања почетних математичких појмова

У припремама за извођење активности у којима су интегрисани музички елементи

са развијањем почетних математичких појмова врло је важно да деца логичко-
математичким путем сама дођу до решења а притом их води музика. У припремама

Чик

погреши – заплеши, Хоки-поки плес, Десет љутих гусара

Костина игра

, деца развијају

своје вербалне способности на више начина. Првенствено то се чини онда када их
васпитач уводи у тему која се обрађује путем питања и одговора која постављају (и дају)
подједнако и васпитач и деца. Питања и евентуални дечији одговори предвиђени
припремама су: Који је ово (на слици) облик? (Круг, троугао...) Колико имамо гусара на
почетку? Шта се дешава са њима? (Има десет гусара и један по један нестаје.) Да ли неко
заиста може пући од муке? (Да/Не.) Како? Преко/испод чега иде Коста? (Преко/испод
моста.)

Оно што доминира у овим активностима а везано је за развој говора јесте давање

упутства од стране васпитача. Наиме, у припреми

Хоки-поки плес

предвиђено је да

васпитач питањима наводи децу да се присете која је лева страна а која десна. Након
читања песме у целини, питањима васпитач наводи децу да сами закључе да је текст исти
али да се само мења део тела који у одређеној строфи ''игра'' главну улогу. Деца кроз песму
развијају свој говор тиме што текст уче напамет али и утврђују стечена знања односно
повезују појам са називом. У припремама

Хоки-поки плес, Десет љутих гусара

Костина

игра

управо је и предвиђено да деца прво науче текст песама које ће касније певати и

утврдити уз мелодију (

Хоки-поки

Десет љутих гусара

) или ритам (

Костина игра

Кроз активност

Десет љутих гусара

деца не само да уче текст напамет и тиме

развијају свој мислено-вербални капацитет већ повезују број гусара са бројном величином,
вербално описују изглед гусара, сазнају о новим појмовима (брест) али и схватање
пренесених значења појединих склопа речи (пући од муке, оштар поглед, поглед ледан, бес
у њима ври итд.)

Припремом

Чик погреши – заплеши

је предвиђено давање упутства и налога од

стране васпитача и постављање питања у вези са геометријским облицима. Овом
активношћу деца утврђују препознавање геометријских облика које сваки пут именују
(када им се облик покаже) и мисаоно га повезују са одређеним плесним покретом који
изводе након именовања облика.