VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO TEHNOLOŠKO
ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
SEMINARSKI RAD IZ ETIKE I KOMUNIKACIJE
TEMA:
VERBALNA PROTIV NEVERBALNE KOMUNIKACIJE
Profesor:Zoran Jokić
Studenti: Bojana Bogdanović 8-30/2018
Kristina Ješanić 8-35/2018
SADRŽAJ:
1. UVOD ……………………………………………………………………………… 3
2. VRSTE KOMINIKACIJE……………………………………………………………4
3. VERBALNA KOMUNIKACIJA…………………………………………………….5
3.1. OBLICI VERBALNE KOMUNIKACIJE…………………………………………7
4. NEVERBALNA KOMUNIKACIJA…………………………………………………8
4.1. VRSTE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE………………………………………9
4.2. ASPEKTI NEVERBALNOG KOMUNICIRANJA ………………………………10
4.3. FUNKCIJE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE ………………………………....11
5. ODNOS IZMEDJU VERBALNE I NEVERBALNE KOMUNIKACIJE……...……12
6. VERBALNA NASPRAM NEVERBALNE KOMUNIKACIJE …………………....13
7. ZAKLJUČAK…..........................................................................................................15
8. LITERATURA..............................................................................................................16
2
2. VRSTE KOMUNIKACIJE
Kada je reč o komunikaciji dva osnovna kriterijuma su: prema vrsti znakova
koji se u komunikaciji koriste i prema broju učesnika.
Prema vrsti znakova komunikacija se deli na: verbalnu i neverbalnu.
o
Verbalna komunikacija – komunikacija rečima : pisana i govorna
o
Neverbalan komunikacija – komunikacija mimikom, porketima, gestovima.. Osnovna
razlika je u tome što verbalnu komunikaciju u velikoj meri možemo da kontrolišemo,
reči možemo da biramo, što nije slučaj kod neverbalne komunikacije.
Prema broju lica: intrapersonalna, interpersonalna, komunikacija u maloj grupi,
javna komunikacija i masovna komunikacija.
Intrapersonalna – komunikacija sa samim sobom (učimo o sebi, evaluiramo
svoje postupke, razmišljamo o odlukama, preispitujemo se…)
Interpersonlana – komunikacija između dve osobe (učimo o sebi i drugima,
izražavamo sebe, uspostavljamo, održavamo prekidamo veze, uspostavljamo interakciju);
Komunikacija u maloj grupi tj. sa manjim br. osoba – razmena mišljenja i
iskustava, ideja, socijalizacija
Javna komunikacija – komunikacija govornika sa publikom (uticaj, uveravanje,
nove informacije i činjenice, prezentacije). Govornik mora imati harizmu tj. urođenu
sposobnost da ga drugi slede, da mu veruju, slušaju ga…
Masovna komunikacija – komunikacija usmerena na publiku – putem sr.
masovne komunikacije..
Međukulturalna komunikacija – komunikacija koja se obavlja između naroda
koji pripadaju različitim kulturama. Vrlo je važna zbog sticanja novih i proširenja
postojećih znanja, saradnje, ostvarivanja novih kontakata…Svi vidovi komunikacije osim
intrapersonalne mogu se podvesti pod međukulturalnu komunikaciju.
4
3. VERBALNA KOMUNIKACIJA
Osnovni simbolički komunikacioni sistem čoveka je govorni jezik.Čovek kao
misaono biće proizvodi sklopove glasova i povezuje ih u reči govora. Reči kombinuju u
složene rečenične celine, a rečenice u tekstove. Na taj način čovek koristi jezik kao
simbolički sistem značenja. Jezička pravila u povezivanju simboličkih jezičkih znakova
koji su nosioci reči i kombinacija reči doprinose racionalnoj i efikasnoj upotrebi jezika.
Osim jezika glasova, čovek koristi I jezik slika – ikonički. Čovek se služi i jezikom
pokreta, npr. jezik gluvonemih.
Morzeovu signalizaciju u obliku trajanja emitovanih zvučnih signala ili u pisanom
obliku , po odredjenom rasporedu i broju tačaka i crtica, možemo dekodirati u sklopove
reči, rečenice i tekstove.
Pri odredjivanju jezika usmeravamo se na jezik kao simbolički govorni sistem.
Često se poistovećuju termini govor i jezik. Govor i jezik treba razlikovati.
Govor je sistem glasova i glasovnih kombinacija koje individua proizvodi svojim
biološkim govornim ogranima , a jezik je zajednički govorni sistem komunikacije za
odredjenu skupinu ljudi.
5
