1 |
P a g e
VERNICI HRIŠĆANSKE CRKVE:NJIHOV DUHOVNI STATUS
Novi zavet sadrži nekoliko simbola koji obeležavaju vernike u crkvi, odnosno govore
da su spaseni. Jedan je naše temeljno menjanje našeg odnosa prema Bogu. Tu misao
nalazimo u rečima kao što su posinjenje ili opravdanje. Drugi ističe
preobraženje,odnosno promenu stavova i smernica. Neki upućuju na novorođenje,
pokajanje, vaskrsenje dok drugi ističu pokajanje i veru. Svaki od ovih doživljaja
predstavlja poseban događaj i nosi posebno značenje.
Novorođenje
to je promena koja garantuje ulazak u carstvo Božje. To znači potpuno
preobraženje, promenu. Ovo izraz Božanskog delovanja. Originalna reč se može
prevesti i sa odozgo rođen. Ovo iskustvo je tajanstvene prirode. Isus ga je uporedio sa
delovanjem vetra.
Opravdanje
ovaj predmet je izazivao najviše diskusija. Opravdanje predstvalja
okosnicu jevanđelja. Pavle je naročito pisao o ovome u Rimljanima i Galatima.
Opravdanje je suprotno osudi. Ono predstavlja oslobađanje nekoga od krivice. Glavna
teza Pavlovog odgovora na pitanje kako čovek može biti opravdan kada stoji pred
Bogom je da je ono Božji dar dat u Hristu. Ovakva ponuda potiče iz Božje milosti koja
nadmašuje greh. Sadržaj dara je u uskoj vezi sa milošću. Taj dar je ustvari Isus Hristos
i sve ono što nam je kroz Njega darovano. Dar nije zaslužen i ne predstavlja platu za
neko dobro delo. On nije nagrada zato što nagradu treba zaraditi, zadobiti. Jedino
dobrodušnost Darodavca daje odgovor na pitanje zašto je dar uopšte dat. Svaki
pokušaj da se nekako čovek revanšira za dar narušava ceo postupak i otkriva
nezahvalnost. Pravi odgovor na dar jeste samo zahvalnost. Reč vera opisuje taj naš deo
u iskustvu spasenja. Prvo za hrišćane vera je uvek usmerena na neki određeni predmet
ili u nekoga. Prema Novom zavetu vera je poverenje u Boga. Drugo vera zavisi o
neprestanom primanju. Ona je odgovor na Božju milostivu ponudu spasenja. Treće
vera je inteligentna odluka koja zahteva naš um i volju. Ona se temelji na dokazima.
Isto tako vera nadilazi dokaze jer ona poziva na potpunu predaju. Bez obzira na
dokaze vera nas ne nagoni na nikakvu odluku već nam ostavlja prostor da donesemo
odluku, poštuje našu slobodu izbora. Možemo reći da je spasenje prihvatanje
slobodnog i potpunog poverenja u Boga na osnovu dokaza koji su dovoljni ali ne i
prisilni.
Legalizam: spasenje delima
je shvatanje da se spasenje stiče sopstvenim delima, ustvari
držanjem zakona. Ovo shvatnje je potpuno drugačije od opravdanje delima. Pavle
ističe da opravdanje verom dolazi kao Božji dar nezavisno od naših dela, dela zakona.
Nedostatci legalizma su da čovek koji je moralno oslabljen zbog stanja u kome se nalazi
ne može ni potpuno držati zakon. Zakon nas jedino može osuditi a nikada pružiti
osnovu za spasenje. Legalisti veruju u pretpostavku da pala ljudska bia mogu nešto
učiniti za svoje spasenje. Legalista ne shvata ozbilnjost situacije u kojoj se nalazi.
Legalista je bolesnik koji boluje od opake bolesti a da toga nije ni svestan. Središnji
motiv opravdanja verom jasno se odražava u Božjoj vladavini. Ovo ističe Božji
2 |
P a g e
suveranitet u doživljaju spasenja. Spasenje je od početka do kraja Božje delo. Najveći
problem legalista je što zanemaruje naš zavisni položaj od Boga. Kada razmatramo
suprotnost između vera i dela potrebno je imati na umu prvenstveno Božje delovanje
zato što na ne spasava vera već Bog.
Spasenje i Božji zakon
Kada imamo na umu da se ne spasavamo držanjem zakona
onda se može zaključiti da Boga ne zanima kako se mi ponašamo. Drugo čini se da je
zakon malo zao jer nas osuđuje na smrt. Nekima se čini da u Novom zavetu postoji
suprotnost u između vere i dela. Pavle trvdi da se ne spasavamo verom bez dela a
Jakov tvrdi da se čovek pravda samo verom već i delima. Ova prividna suprotnost se
rešava analizom spomenutih pojmova i uvažavanjem određenih namera autora. Za
Pavla vera je pouzdanje, poverenje u Boga kada je u pitanju spasenje. Dela su dela
zakona koja izražavaju poslušnost motivisanu željom da se dobije pravednost. Sa ovim
značenjem dela i vera stoje u supotnosti. Jakov rečju vera opisuje čovekovo versko
opredeljenje. Dela kod Jakova predstavljaju spoljno izražavanje istinskog poverenja i
pokazuju pravo stanje ličnog verskog opredeljenja. Očigledno je da apostoli pridaju
ovim pojmovima različita značenja. Pavle govori o temelju spasenja a Jakova interesuju
rezultati spasenja. Posledica toga su različiti zaključci. Obojici apostola je bitno da se
zakon ne zloupotrebljava. Pavle se bori protiv legalizma jer se poslušnost zakonu
smatra sredstvom spasenja a Jakov reaguje na antinomianizam koji predstavlja
zanemarivanje zakona. Sukob između dvojice apostola ustvari i ne postoji. Kada je reč
o rezultatima spasenja onda je Pavle u potpunosti saglasan sa Jakovom. On takođe
tvrdi da je spasenje propraćeno ljubaznim ponašanjem. Pavle uviđa da njegovo
odbacavanje legalizma može izgledati kao da napada zakon pa zato ne propušta da
istakne da je greh uzrok naših poteškoća a ne zakon. Zakon ima nekoliko različitih
značenja. U odnosu na greh i spasenje zakon nalazi svoju ulogu na nekoliko različitih
načina. On označava Božju nepromenjivu volju za čovekov život. To je ideal ljudskog
ponašanja. Kao trajna smernica ponašanja zakon je uslov zaveta. Zakon se mora slušati
da bi se uživali Njegovi blagoslovi. Zakon određuje i osuđuje greh. On čini greh
grehom. On dokazuje grešniku da je zaslužio smrt. On nam daje do znanja da smo u
ozbiljnoj opasnosti. Spasenje uzdiže zakon kao merilo prevednosti. Ceo plan spasenja
svedoči o tome da je zakon nepromenjiv. Spasenje ne menja zakon već naš odnos
prema zakonu. Plan spasenja otkriva koliko je uzaludno gledati na zakon kao na
sredstvo pomoću koje stičemo pravednost. Bog bi bio nerazuman kada bi prolazio kroz
tolika odricanja da bi omogućio spasenje bez zakona. Spasenje nam pruža snažan
podsticaj da držimo zakon. Spasenje nas stavlja u novi položaj u odnosu na zakon.
Posvećenje
Imenica posvećenje dolazi od reči svet koja označava nešto što se radikalno
odvaja od običnog. Kada Novi zavet vernike naziva onda je to zahvaljujući njihovom
jedinstvenom odnosu sa Bogom. Kao sveti i odvojeni s posebnom svrhom oni moraju
biti bez mane i čisti kao što su bili sveštenici i žrtve u jevrejskom bogosluženju.
Posvećenje ima konotaciju rasta u Božjoj milosti ili razvoja karaktera i razlikuje se od
opravdanja. Opravdanje je promena statusa koja nastupa prihvatanjem Hrista. Tada
