VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
DIPLOMSKI RAD
Predmet: SOCIOLOGIJA
VERSKE SEKTE KAO
DESTRUKTIVNA DRUŠTVENA POJAVA
Mentor:
Student:
Prof. dr Slobodan Nešković
Čačak, novembar, 2010. godina.
1
S A D R Ž A J
Strana
U V O D
........................................................................................................................................3
1. POJAM SEKTE
......................................................................................................................4
2. UZROCI NASTANKA SEKTI
..............................................................................................4
3. PODELA SEKTI
....................................................................................................................5
3.1. Pseudohrišćanske sekte.........................................................................................................6
3.2. Pseudohinduističke sekte.....................................................................................................11
3.3. Sinkreističke sekte...............................................................................................................12
2.4. Satanističke sekte.................................................................................................................13
4. DELOVANJE VERSKIH SEKTI
.......................................................................................16
4.1. Preduslovi delovanja verskih sekti......................................................................................16
4.2. Oblici predstavljanja i uticaja verskih sekti.........................................................................17
5. ZAKLJUČAK
.......................................................................................................................17
L I T E R A T U R A
.................................................................................................................18
2
1. POJAM SEKTE
Reč „sekta” potiče od latinske reči „sequi”, što znači slediti. Enciklopedijska
definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od
matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organizovana
religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz protesta protiv onoga u šta se
pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i
jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji
usmerenoj na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče
potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama i
koje sa sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demo-
kratske institucije .
Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po
rođenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak može biti, kod nekih sekti,
da roditelji uključuju svoju decu od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice
uključuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i načinom života
(često zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). Život u sekti
podrazumeva čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U nekim sektama
se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja sekti. Iz sekte se teško izlazi,
čak i kada se pripadnik na to odluči.
2. UZROCI NASTANKA SEKTI
Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema
okruženju i društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom crkve i tradicionalnih verskih
zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan čovekov život da se mešaju u sve oblasti
čovekovog ličnog i društvenog života i aktivnosti.
Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca - emocionalna nesigurnost,
umor, neostvarene želje, teškoće i teskobe u svakodnevnom životu.
Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom mogu biti čest uzrok
odlaska u sekte koje nude “toplinu” i zajedništvo.
4
Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja,
prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih očekivanja za koje se ne mogu
naći odgovori i uteha u svakodnevnom životu.
Potreba za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u rukovođenju za-jednicom,
za potčinjavanjem i služenjem autoritetu.
Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besper-spektivnost)
takođe može biti jedan od uzroka.
Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da
formiraju grupu uz čiju će pomoć “napakostiti” sredini koja ih nije prihvatila, ili
se “revanširati” nekom stvarnom ili umišljenom subjektu koji je prepreka
njihovom delovanju. Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi način
hendikepirane osobe.
Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština vođe (tehnika i
taktika) kojom pridobija sledbenike. Reč je o njegovoj “harizmi”, izgledu
(“imidžu”), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i široj
okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo
Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati
nedeljno): deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično.
3. PODELA SEKTI
Sekti je danas mnogo. Računa se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, različitih su
obeležja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji više principa po kojima možemo
izvršiti podelu sekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto učenje, to jest zvanična religija,
od koje su se sekte odvojile. Tako imamo:
1.
Pseudohrišćanske sekte
one koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske
crkve.
2.
Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte
osnova i matica su, dakako, hinduizam i
budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obrađeni na Zapadu, pa izvezeni nama.
3.
Sinkretističke sekte
mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kao i
okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente satanizma, ali smo ih svrstali u
grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, pošto uopšte ne prihvataju da su delom i
satanističke.
5
