С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД………………………………………………………………………………..3
2. ПОЈАМ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ…………………………………….4
3. ПОДЈЕЛА ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ.....................................................5
3.1. Функционала подјела.......................................................................................5
3.2. Подјела према значењу....................................................................................5
3.3. Подјела према степену стандардизације........................................................6
3.4. Подјела према начину израде..........................................................................6
3.5. Подjела према сталности информација..........................................................7
4. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ И ЗАХТЈЕВИ ВЕЗАНИ ЗА САОБРАЋАЈНУ
СИГНАЛИЗАЦЈУ..........................................................................................................8
4.1. Основни принципи...........................................................................................8
4.2. Основни захтјеви..............................................................................................8
5. "ЧИТАЊЕ" САОБРАЋАЈНИХ ЗНАКОВА...........................................................10
5.1. Читљивост саобраћајног знака.......................................................................11
ПУТОКАЗНА СИГНАЛИЗАЦИЈА
6. ИСТОРИЈАТ ПРИМЈЕНЕ ПУТОКАЗА.................................................................13
7. ВОЂЕЊЕ САОБРАЋАЈА........................................................................................14
7.1. Вођење саобраћаја на путевима са раскрсницама у нивоу.........................14
7.1.1. Први степен обавјештења........................................................................14
7.1.2. Други степен обавјештења......................................................................15
7.1.3. Трећи степен обавјештења.......................................................................15
7.1.4. Четврти степен обавјештења...................................................................17
7.2. Вођење саобраћаја на аутопутевима..............................................................18
7.2.1. Први степен обавјештења........................................................................18
7.2.2. Други степен обавјештења.......................................................................19
7.2.3. Трећи степен обавјештења.......................................................................19
7.2.4. Четврти степен обавештења....................................................................19
8. ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ УТИЧУ НА ФУНКЦИОНАЛНОСТ ЗНАКА.......................20
8.1. Боја основе знакова путоказне сигнализације..............................................20
8.2. Одређивање величине слова...........................................................................21
8.3. Размак између слова........................................................................................21
8.4. Писмо................................................................................................................22
8.5. Стрелице...........................................................................................................22
8.6. Остали елементи..............................................................................................23
9. ВЕРТИКАЛНА СИГНАЛИЗАЦИЈА НАМJЕЊЕНА ПЈЕШАЦИМА...............24
10.1. Сигнализација у пјешачким зонама.............................................................24
11. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................25
12. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................26
Вертикална саобраћајна сигнализација
1. УВОД
Неизоставни дио сваког аутопута је хоризонтална и вертикална сигнализација. Свака од
њих има своју важну и незамењиву улогу за учеснике у саобраћају.
У вертикалну сигнализацију спадају сви знакови, почев од знакова опасности,
изричитих наредби и обавјештења. Посебно исказани су знакови који представљају
путоказе, као и разне допунске табле, али и туристичке табле обавјештења. Законом је
дефинисано да се саобраћајни знакови постављају с десне стране пута, у смјеру
кретања возила. У случају да на месту на коме се поставља саобраћајни знак постоји
могућност да га учесници у саобраћају неће правовремено уочити, поставља се и на
супротној, левој страни пута. Предвиђено је да се саобрачајни знак због боље
видљивости може да постави и на носач изнад саобраћајне траке.
2
Вертикална саобраћајна сигнализација
3. ПОДЈЕЛА ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ
Вертикална сигнализација се може разврстати односно подјелити на више начина,
зависно од карактеристика које посматрамо. Најчешће, вертикалну сигнализацију
дјелимо према функцији знакова, њиховом значењу, степену стандардизације и начину
израде, као и према сталности информација на знаковима.
3.1. Функционала подјела
Функционала подјела одређена је европском конвенцијом о путној сигнализацији, а
слична подјела прихваћена је и у југословенским стандардима.
Основу ове подјеле чине функционалне карактеристике појединих знакова односно
група знакова у оквиру вертикалне сигнализације. На тај начин долазимо до следеће
подјеле знакова вертикалне сигнализације:
- знакови опасности,
- знакови за регулисање првенства пролаза,
- знакови за обиљежавање прелаза саобраћајница и пруга у нивоу,
- знакови забране (ограничења),
- знакови обавеза,
- знакови обавјештења,
- знакови заустављања и паркирања, и
- допунске табле.
3.2. Подјела према значењу
Подјела према значењу сигурно је најпознатија и најраширенија, а често се означава и
као основна подјела знакова вертикалне сигнализације. Она је у нашој земљи
дефинисана Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима и Правилником о
саобраћајним знаковима на путевима и изгледа овако:
- знакови опасности,
- знакови изричитих наредби (забране, ограничења, обавеза),
- знакови обавјештења, и
- допунске табле.
Већ на први поглед може се уочити да између функционалне подјеле и подјеле према
значењу нема битних разлика и да је функционална подјела детаљнија, јер издваја у
посебне цјелине знакове за регулисање првенства пролаза, укрштање саобраћајница и
пруга у нивоу и знакове за регулисање заустављања и паркирања. Подјела знакова
вертикалне сигнализације према значењу групише све знакове у четири групе,
повезујући значење и облик знакова (знакови опасности су троугластог облика,
изричитих наредби кружног облика, обавештења кружног, квадратног и правоугаоног и
сл.). Иако те разлике формално нису уочљиве из саме подјеле, оне су веома значајне,
јер између значења знакова и њиховог облика постоји директна веза односно, боље
речено, облик појединих група знакова ближе одређује врсту поруке коју преносе
корисницима.
4
Вертикална саобраћајна сигнализација
3.3. Подјела према степену стандардизације
Подjела према степену стандардизације групише знакове у три цјелине, зависно од
степена стандардизације геометријског облика знакова, њихове величине, симбола,
натписа и боје.
Та подела изгледа овако:
- знакови са потпуно стандардизованим геометријским обликом, величином,
симболима, натписима и бојама (ова група знакова ујвек има тачно утврђен
графички садржај),
- знакови са делимично стандардизованим геометријским обликом и бојом.
Симболи и натписи се пројектују према потреби и могу да буду стандардизовани, али
се по правилу израђују према посебним пројектима и не могу се наручивати по унапред
припремљеном каталогу. Типичан представник ове групе знакова су знакови
путоказне сигнализације,
- знакови са нестандардизованим геометријским обликом, величином, симболима,
натписима и бојом. Ова група знакова је карактеристична за тзв. пешачку
сигнализацију и друге специфичне облике сигнализације.
3.4. Подјела према начину израде
Подјела према начину израде је подела која у себи садржи карактеристике материјала
од којих су знакови израђени. Тако, на овај начин знакове можемо сврстати у три групе:
- Обични саобраћајни знакови немају никакав извор свјетлости и обично се користе
само за сигнализацију у затвореним просторима (фабричке хале, дворишта и слично).
Што се тиче њихових карактеристика (раде се искључиво бојењем подлоге), оне су
врло скромне и, према важећим прописима, не могу да се примјењују на
путевима и градским саобраћајницама, јер су недовољно уочљиви са даљине,
посебно у лошим временским условима и ноћу.
- Осветљени саобраћајни знакови могу да буду са унутрашњим или спољашњим
светлоснми извором. Врло добро су уочљиви и видљиви, али захтјевају посебну
технологију израде и посебне инсталације приликом постављања, што знатно утиче на
њихову цијену односно цијену постављања и одржавања. Посебан проблем је
њихова осетљивост на механичка оштећења и неопходност редовног и детаљног
одржавања.
- Рефлектујући саобраћајни знакови најчешће се користе како због изузетне
уочљивости и видљивости као и ефеката које постижу на путу и лаког и једноставног
постављања, тако и због једноставне технологије производње. Код ових знакова
лице знака израђује се од ретрорефлектујућих материјала чија свјетлоодбојност
достиже такав ниво да се приближава чак и осветљеним знаковима.
5
Вертикална саобраћајна сигнализација
4. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ И ЗАХТЈЕВИ ВЕЗАНИ ЗА
САОБРАЋАЈНУ СИГНАЛИЗАЦЈУ
4.1. Основни принципи
Сигнализација треба правовремено и континуирано да саветује, упозорава и усмјерава
учеснике у саобраћају. Она мора у сваком тренутку јасно и недвосмислено да укаже
корисницима система којим дијелом саобраћајне мреже могу или треба да се крећу како
би дошли до жељеног циља, које маневре треба да изврше да би њихово кретање било
ефикасно и безбедно, како за њих саме, тако и за остале учеснике у саобраћају. Из тога
слиједи да се основна намјена сигнализације огледа у сљедећем:
- сигнализација омогућава да се остваре захтеви пројектоване стратегије
регулисања саобраћаја,
- сигнализација указује учесницима у саобраћају на поступке и начин понашања
у циљу обављања безбедног кретања,
- сигнализација треба да омогући лаку и правовремену оријентацију на мрежи и
свим маневарским површинама, као и лако утврђивање положаја у односу на жељени
правац кретања,
- сигнализација траба да допринесе стварању сигурности кретања свих учесника
у саобраћају и стварање повјерења у систем регулисања саобраћаја.
Нужно је да сигнализација, најшире посматрано, буде што квалитетнија па, с тога, мора
бити реализована према сљедећим принципима и захтјевима:
- ПРИНЦИП ВРJЕДНОВАЊА - процес контакта корисника и саобраћајне
сигнализације је краткотрајан и реализује се у само неколико секунди. Иако је тако
краткотрајан, то је, у суштини, врло сложен процес који, поред осталог, укључује и
врједновање сврси сходности понуђених информација и наредби. То нас обавезује да
кориснике ослободимо свих сувишних или лоше конципираних информација.
- ПРИНЦИП КОНЦЕНТРАЦИЈЕ - све информације које носи сигнализација морају
бити функционално раздвојене како би корисник могао да се концентрише на поруку
која је за њега релевантна. У случају истовремене потребе за више информација,
сигнализација мора бити изведена тако да се то постигне без излагања корисника
посебним напорима.
- ПРИНЦИП СЕЛЕКЦИЈЕ - ефикасност појединих подсистема, као и цјелокупног
система саобраћајне сигнализације, зависи од селективности. Селективност понуђених
информација значајно утиче на њихово брзо, правовремено и правилно разумјевање. То
се мора постићи правилним пројектовањем, извођењем и брижљивим постављањем
сваког елемента, носиоца информације.
4.2. Основни захтјеви
Основни захтјеви које вертикална сигнализација треба да испуни могу се сагледати ако
анализирамо процес кроз који корисник пролази док је у контакту са порукама које
сигнализација преноси. Укратко, корисник који прилази неком од знакова вертикалне
сигнализације требало би, без смањења брзине кретања, да препозна информацију прије
но што буде у стању да прочита њену поруку, да је затим схвати и са поверењем
прихвати и, најзад, да има довољно времена да донесе одговарајућу одлуку и предузме
7
