VERTIKALNA SIGNALIZACIJA

Knjiga

Vertikalna signalizacija

autora Zdravkovi

P., Stani

B., Vukanovi

S., i

Milosavljevi

S., u izdanju Saobra

ajnog fakulteta u Beogradu 2003.god. je poslužila

kao osnov u pripremi ovog teksta. Naredni tekst je nastao kao rezultat sažimanja
originalnog teksta i dopune pojedinih ta

aka sa novim saznanjima. Odre

ene

korekcije u pojedinim iskazima su izvršene da bi se broj strana sveo na predvi

enu

meru a da se time suština ne izmeni.

POJAM VERTIKALNE SIGNALIZACIJE

Vertikalna signalizacije se može definisati kao skup posebno kodiranih oznaka
namenjenih u

esnicima u saobra

aju, koje se, u odnosu na saobra

ajne površine,

lociraju u vertikalnoj ravni. Tako formiran skup oznaka prezentiran je u

esnicima u

saobra

aju pomo

u razli

itih saobra

ajnih znakova. Njihova osnovna namena

proistekla je iz potrebe da se upravlja kretanjem po mreži. Drugim re

ima,

saobra

ajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehni

kih sredstava za regulisanje

i upravljanje saobra

ajnim tokovima. Posmatrano sa aspekta upravlja

kog sistema,

saobra

ajni znakovi predstavljaju tzv. spoljne elemente sistema, a posmatrano sa

aspekta korisnika saobra

ajnog sistema, vertikalna signalizacija može da se tretira

kao sredstvo lokalnog regulisanja saobra

aja za kretanje po saobra

ajnoj mreži.

S obzirom da je namena vertikalne signalizacije proistekla iz potrebe da se upravlja
kretanjem po saobra

ajnoj mreži, ona je, prema lokaciji, jedno od najviše

eksponiranih sredstava za regulisanje i upravljanje saobra

ajem. Posmatrano sa

aspekta regulisanja saobra

aja, njen zna

aj ogleda se u

injenici da korisnicima

prenosi neophodne informacije o dozvoljenim brzinama, uslovima prioriteta i režimu
kretanja na pojedinim segmentima saobra

ajne mreže. Drugim re

ima, ona

omogu

ava da se kretanje kanališe i usmerava prema unapred definisanom režimu

saobra

aja odnosno da se dinami

ki, peša

ki i stacionarni režimi saobra

aja definišu

i sprovedu i u praksi. S druge strane, pojedine grupe saobra

ajnih znakova

omogu

avaju orijentisanje na mreži, što je posebno zna

ajno u velikim gradovima i

tzv. "otvorenim deonicama puteva". Tako primenjena vertikalna signalizacija
omogu

ava efikasno vo

enje saobra

ajnih tokova prema odredištima i ciljevima

kretanja.

PODELA VERTIKALNE SIGNALIZACIJE

Vertikalna signalizacija se može razvrstati odnosno podeliti na više na

ina, zavisno

od karakteristika koje posmatramo. Naj

eš

e, vertikalnu signalizaciju

delimo prema

funkciji znakova, njihovom zna

enju, stepenu standardizacije i na

inu izrade, kao i

prema stalnosti informacija na znakovima.

1 Prva Konferencija evropskih ministara transporta ustanovila je protokol koji je potpisan u Briselu 17. oktobra
1953. Potpisalo ga je 18 zemalja (me

u njima i Jugoslavija). Kasnije su održane još dve. U Be

u 1968. i Ženevi

1973.

Funkcionala podela

odre

ena je evropskom konvencijom o putnoj signalizaciji, a

sli

na podela prihva

ena je i u jugoslovenskim standardima.

Osnovu ove podele

ine funkcionalne karakteristike pojedinih znakova odnosno

grupa znakova u okviru vertikalne signalizacije. Na taj na

in dolazimo do slede

podele znakova vertikalne signalizacije:

•

znakovi opasnosti,

•

znakovi za regulisanje prvenstva prolaza,

•

znakovi za obeležavanje prelaza saobra

ajnica i pruga u nivou,

•

znakovi zabrane (ograni

enja),

•

znakovi obaveza,

•

znakovi obaveštenja,

•

znakovi zaustavljanja i parkiranja, i

•

dopunske table.

Podela prema zna

enju sigurno je najpoznatija i najraširenija, a

esto se ozna

ava

i kao osnovna podela znakova vertikalne signalizacije. Ona je u našoj zemlji
definisana Zakonom o osnovama bezbednosti saobra

aja na putevima i Pravilnikom

o saobra

ajnim znakovima na putevima

i izgleda ovako:

•

znakovi opasnosti,

•

znakovi izri

itih naredbi (zabrane, ograni

enja, obaveza),

•

znakovi obaveštenja, i

•

dopunske table.

na prvi pogled može se uo

iti da izme

u funkcionalne podele i podele prema

zna

enju nema bitnih razlika i da je funkcionalna podela detaljnija, jer izdvaja u

posebne celine znakove za regulisanje prvenstva prolaza, ukrštanje saobra

ajnica i

pruga u nivou i znakove za regulisanje zaustavljanja i parkiranja.

Podela znakova vertikalne signalizacije prema zna

enju grupiše sve znakove u

etiri

grupe, povezuju

i zna

enje i oblik znakova (znakovi opasnosti su trouglastog oblika,

izri

itih naredbi kružnog oblika, obaveštenja kružnog, kvadratnog i pravougaonog i

sl.). Iako te razlike formalno nisu uo

ljive iz same podele, one su veoma zna

ajne, jer

izme

u zna

enja znakova i njihovog oblika postoji direktna veza odnosno, bolje

eno, oblik pojedinih grupa znakova bliže odre

uje vrstu poruke koju prenose

korisnicima.

Podela prema stepenu standardizacije

grupiše znakove u tri celine, zavisno od

stepena standardizacije geometrijskog oblika znakova, njihove veli

ine, simbola,

natpisa i boje. Ta podela izgleda ovako:

•

znakovi sa potpuno standardizovanim geometrijskim oblikom, veli

inom,

simbolima, natpisima i bojama (ova grupa znakova uvek ima ta

no utvr

grafi

ki sadržaj),

2 Službeni list SFRJ broj 48, septembar 1981.

a. Osnovni principi

Signalizacija

treba pravovremeno i kontinuirano da savetuje, upozorava i usmerava

esnike u saobra

aju. Ona mora u svakom trenutku jasno i nedvosmisleno da ukaže

korisnicima sistema kojim delom saobra

ajne mreže mogu ili treba da se kre

u kako

bi došli do željenog cilja, koje manevre treba da izvrše da bi njihovo kretanje bilo
efikasno i bezbedno, kako za njih same, tako i za ostale u

esnike u saobra

aju. Iz

toga sledi da se osnovna namena signalizacije ogleda u slede

em:

•

signalizacija omogu

ava da se ostvare zahtevi projektovane strategije

regulisanja saobra

aja,

•

signalizacija

ukazuje

esnicima u saobra

aju na postupke i na

in ponašanja u

cilju obavljanja bezbednog kretanja,

•

signalizacija treba da omogu

i laku i pravovremenu orijentaciju na mreži i svim

manevarskim površinama, kao i lako utvr

ivanje položaja u odnosu na željeni

pravac kretanja,

•

signalizacija traba da doprinese stvaranju sigurnosti kretanja svih u

esnika u

saobra

aju i stvaranje poverenja u sistem regulisanja saobra

aja.

Nužno je da signalizacija, najšire posmatrano, bude što kvalitetnija pa, s toga, mora
biti realizovana prema slede

im principima i zahtevima:

•

PRINCIP VREDNOVANJA

- proces kontakta korisnika i saobra

ajne

signalizacije je kratkotrajan i realizuje se u samo nekoliko sekundi. Iako je tako
kratkotrajan, to je, u suštini, vrlo složen proces koji, pored ostalog, uklju

uje i

vrednovanje svrsishodnosti ponu

enih informacija i naredbi. To nas obavezuje

da korisnike oslobodimo svih suvišnih ili loše koncipiranih informacija.

•

PRINCIP KONCENTRACIJE - sve informacije koje nosi signalizacija moraju biti
funkcionalno razdvojene kako bi korisnik mogao da se koncentriše na poruku
koja je za njega relevantna. U slu

aju istovremene potrebe za više informacija,

signalizacija mora biti izvedena tako da se to postigne bez izlaganja korisnika
posebnim naporima.

•

PRINCIP SELEKCIJE - efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog
sistema saobra

ajne signalizacije, zavisi od selektivnosti. Selektivnost

ponu

enih informacija zna

ajno uti

e na njihovo brzo, pravovremeno i pravilno

razumevanje. To se mora posti

i pravilnim projektovanjem, izvo

enjem i

brižljivim postavljanjem svakog elementa, nosioca informacije.

b. Osnovni zahtevi

Osnovni zahtevi koje vertikalna signalizacija treba da ispuni mogu se sagledati ako
analiziramo proces kroz koji korisnik prolazi dok je u kontaktu sa porukama koje
signalizacija prenosi. Ukratko, korisnik koji prilazi nekom od znakova vertikalne
signalizacije trebalo bi, bez smanjenja brzine kretanja, da prepozna informaciju pre
no što bude u stanju da pro

ita njenu poruku, da je zatim shvati i sa poverenjem

3 Pojam kojim opisujemo sve vrste znakova i oznaka u drumskom saobra

aju.

prihvati i, najzad, da ima dovoljno vremena da donese odgovaraju

u odluku i

preduzme akciju pre no što stigne do mesta na koje se poruka odnosi. Vreme koje je
voza

u potrebno za svaku od ovih faza zavisi od brojnih subjektivnih i spoljašnjih

uticaja, kao na primer atmosferskih, saobra

ajnih ili uslova okruženja, ali i od

kvaliteta, na

ina postavljanja i složenosti poruke svakog znaka posebno. Ovi zahtevi

mogu se definisati kao:

•

ZAHTEV

ITLJIVOSTI - svi elementi vertikalne signalizacije moraju biti dobro i

lako

itljivi, što se ostvaruje primenom adekvatnih projektantskih normativa,

•

ZAHTEV RAZUMLJIVOSTI - saobra

ajni znakovi treba da budu tako koncipirani

i prezentirani u

esnicima u saobra

aju da su po

ednako razumljivi svim

kategorijama u

esnika u saobra

aju,

•

ZAHTEV JEDNOBRAZNOSTI - signalizacija treba da bude jednobrazna, bez
obzira na kom delu saobra

ajne mreže treba da funkcioniše,

•

ZAHTEV UNIFORMNOSTI - sva mesta koja imaju sli

na obeležja i funkcije

moraju da budu na isti na

in opremljena signalizacijom,

•

ZAHTEV JEDNOSTAVNOSTI - signalizacija treba da bude na onom nivou
detaljnosti koji obezbe

uje njenu punu efikasnost. Treba izbegavati suptilne

projektantske finese, jer ih korisnici u ve

ini slu

ajeva ne mogu ni uo

iti niti

razumeti. Zadovoljenje zahteva jednostavnosti omogu

e i viši kvalitet

realizacije u proizvodnji signalizacije,

•

ZAHTEV KONTINUITETA - podrazumeva da u

esnik u saobra

aju mora biti

kontinuirano informisan na svim delovima mreže po kojoj se kre

•

ZAHTEV UO

LJIVOSTI - signalizacija mora da bude uo

ljiva ne samo u svim

vremenskim uslovima, ve

i u uslovima svog neposrednog okruženja (drve

stubovi rasvete, razni objekti, druga signalizacija i sl.). Ispunjenje ovog zahteva
zavisi u velikoj meri i od na

ina održavanja signalizacije u periodu njene

eksploatacije.

•

ZAHTEV KONSTANTNOSTI - sigurno je da je najzana

ajniji zahtev koji se

postavlja pred saobra

ajnu signalizaciju da saobra

ajni znakovi moraju da

zadrže potpuno isti izgled što se ti

e oblika, veli

ine i boje u dnevnim i no

nim

uslovima. Drugim re

ima, svaki saobra

ajni znak mora potpuno identi

no da se

vidi u no

nim i dnevnim uslovima.

Složene zahteve koje upravljanje saobra

ajem postavlja pred saobra

ajnu

signalizaciju mogu

e je u velikoj meri zadovoljiti ako se obezbedi puna primena

nau

nih saznanja iz

itavog niza disciplina da bi se ispunili osnovni estetski, ekološki,

ekonomski i drugi zahtevi. Pored toga, nužni su i napori da se standardizuju postupci
projektovanja i izvo

enja odnosno izrade signalizacije.

ITANJE" SAOBRA

AJNIH ZNAKOVA

U toku vožnje, kada je jedan od osnovnih elemenata dinami

ki aspekt doživljavanja

signalizacije, ispred voza

a je zaštitno staklo na vozilu, koje je istovremenoi

ograni

avaju

i elemenat percepcije saobra

ajne signalizacije. U ukupnom vremenu

vožnje, koje se uglavnom sastoji u kontrolisanju putanje kretanja vozila, signalizacija
zauzima samo oko 10% ukupne aktivnosti voza

a. Zbog toga je vrlo važno da se

Slika 3

•

AVANJE predstavlja otkrivanje i najmanje površine koje ljudsko oko može

da otkrije u kontaktu sa okolinom.

•

PREPOZNAVANJE predstavlja raspoznavanje znaka po boji i obliku, što
omogu

ava da se prepozna vrstu poruke na koju se nailazi. Ova faza je

direktna posledica oblika znaka, boje njegove osnove, kontrasti sa okruženjem i
osvetljenosti znaka.

•

ITANJE predstavlja najzna

ajniji deo

itavog procesa, jer u tom periodu

saobra

ajni znak mora svojim azbu

no-numeri

kim oznakama da voza

prenese unapred pripremljenu poruku. Ova faza procesa traje samo neznatno
duže od prve dve, ali je znatno komplikovanija od njih. U ovoj fazi do izražaja
dolaze oblik i veli

ina azbu

no-numeri

kih oznaka, me

usobni raspored i oblik

elemenata znaka, kao i kontrast izme

u osnove znaka i elemenata na njemu.

itljivost saobra

ajnog znaka

itljivost saobra

ajnih znakova, kao što se vidi, uti

e veliki broj faktora. Njih je lako

svrstati u nekoliko grupa, zavisno od uticaja na