UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA
Predmet: Vođenje slučaja u socijalnom radu
VEŠTINA EFEKTIVNE KOMUNIKACIJE SA STARIM I NEMOĆNIM
OSOBAMA
Profesor:
Student:
Nevenka Žegarac Vanja Salević 128/17
Beograd, 2018. godine
SADRŽAJ
1.
Uvodna razmatranja .................................................................................................................3
2.
Komunikacija sa starim i nemoćnim osobama ........................................................................5
2.1.Pokazivanje empatije .........................................................................................................9
2.2.Intervju ..............................................................................................................................9
2.3.Davanje i primanje povratne informacije ........................................................................10
2.4.Olakšavanje komunikacije zavisno od karakterističnosti starije osobe ..........................11
2.5.Komunikacijske poteškoće tipične za stariju životnu dob i prilagodjavanje komunikacije
..........................................................................................................................................12
3.
Diskriminacija starih i nemoćnih osoba ................................................................................14
3.1.Stav o diskriminaciji starih i nemoćnih osoba ................................................................14
3.2.Kako unaprediti zdravstvenu zaštitu starih i nemoćnih osoba ........................................15
3.3.Emocijalno stanje i ponašanje starih i nemoćnih osoba ..................................................15
3.4.Predstavljanje starih i nemoćnih osoba u društvu ...........................................................15
3.5.Socijalni i emocionalni odnosi ........................................................................................15
4.
Edukacija starih i nemoćnih osoba .......................................................................................16
5.
Zaključak ..............................................................................................................................17
Literatura ....................................................................................................................................18
Cilj
Cilj ovog rada, kao i njegov nastanak, jeste da prikažem kakva je komunikacija sa strijim i
nemoćnim osobama danas u društvu, šta treba izbegavati u komunikaciji sa njima, a šta treba raditi
dok komuniciramo, zatim da li oni u toku komunikacije trpe diskriminaciju, koje su i kakve njihove
potrebe. Naravno kao jedan od motiva za analizu ove teme je i lična zainteresovanost kako za pomoć
starijim i nemoćnim osobama, tako i za unapredjivanjem veština komunikacije za koje smatram
izuzetno bitnim ako želi da se pomogne njima, zatim naravno tu je i motiv daljeg usavršavanja upravo
iz ove oblasti rada.
Metod
Metod kojim ću približiti ovu temu sastoji se: u prikupljanju činjenica koji su prikazali neki od autora
na ovu temu, njihovom poređenju (komparativna metoda), zatim analizi činjenica ali i mojim
razmišljenjem i zaključcima na osnovu činjenica koje budem iznela.
4
2.
KOMUNIKACIJA SA STARIM I NEMOĆNIM OSOBAMA
Ljudi koji u ovom trenutku u društvu predstavljaju grupu starijih osoba, pa tako i starijih i
nemoćnih osoba, odrastali su u potpuno drugačijem socijalno-ekonomskom i političkom okruženju
od onog u kojem je odrastala današnja grupa mladih. Mnogi od njih živeli su u teškim ekonomskim
uslovima sa potpuno drugim vrednostima, idealima i običajima (Yorkston, Bourgeois i Baylor, 2010).
Mnogi su imali veoma kratko školovanje i edukaciju ili uopšte nisu bili formalno školovani. Sve
navedeno, ali i sve promene kroz koje prolaze, mogu negativno uticati na komunikaciju sa svim
mlađim generacijama, pa samim time i na komunikaciju sa socijalnim radnicima (Yorkston i sur.,
2010).
Na komunikaciju sa starijim osobama neizbežno utiču sve fizičke i psihološke promene kroz
koje često prolaze pripadnici starije životne dobi, a najčešće od njih su: gubitak i slabljenje sluha,
gubitak i slabljenje vida, poteškoće u artikulaciji zvukova, poteškoće sa pamćenjem,nemogućnost
samostalnog kretanja. Jednom reči, onog trenutka kada osete zdravstveni problem koji im ograničava
nešto što su do tada radili oni se od tog trenutka osećaju beskorisnim, što je opet uslovljenom u
periodu u kojem su odrasli, njihovom socijalnom i ekonomskom životu koji su vodili dok su bili
„korisni“. Bitan uticaj na komunikaciju ima promena njihove socijalne uloge. Penzionisanje i
slabljenje materijalnog statusa mogu negativno uticati na samopoštovanje i način na koji počinju
doživljavati sami sebe,za njihovo shavatanje oni ne mogu više da doprinesu društvu i zato stvaraju
takvu sliku. Često sami sebe vide starima, neproduktivnima, nepotrebnima, pa mnogi od njih, u većoj
ili manjoj meri, gube volju za komunikacijom.
Budući da je učinkovita komunikacija uvek dvosmerna, kako zdravstveni radnici, tako i
socijalni radnici trebaju biti svesni svih ovih, ali i mnogih drugih komunikacijskih prepreka. Njih je
potrebno moći na vreme prepoznati, ali i znati na njih primereno reagovati. Premda poteškoće u
komunikaciji postoje u svim dobnim grupama, zdravstveni radnici trebaju biti dobro edukovani jer
su komunikacijske poteškoće kumulativne. (Yorkston i sur., 2010).
Tokom prošlog veka mnogo se toga dramatično promenilo. U ranim 1900-tim, očekivani
životni vek bio je oko 50 godina, danas je to za oko 30 godina duže. Predviđa se da će populacija
odraslih osoba starijih od 65 godina preći brojku od 71 milion do 2030. godine (Lee, 2015). Duži
životni vek sa sobom nosi i mnoge probleme, i za društvo i za pojedinca. Tako je sasvim logično
očekivati da će mnogi od tih osamdesetogodišnjaka godinama živeti sa jednom ili nekoliko hroničnih
bolesti. Ovo može biti posledica zagađivanja: hrane, vazduha, vode, uopšteno cele životne sredine,
gde je za to odgovoran u velikoj meri ljudski faktor.
5
