Основне струковне студије при Медицинском факултету у Крагујевцу
Семинарски рад
Предмет: Вештина комуникације
Тема: Адекватна комуникација са породицом пацијента
Смер: струковни физиотерапеут
Ментор: Студент:
Крагујевац, март 2017.
Садржај:
1. Сажетак.................................................................................................................1
2. Увод......................................................................................................................2
3. Комуникација.......................................................................................................3
3.1 Комуникациони процеси.................................................................................4
3.2 Облици комуникације.......................................................................................5
3.3 Проблеми у комуникацији................................................................................6
4. Адекватна комуникација са породицом пацијента..........................................7
4.1 Користи адекватне комуникације....................................................................9
5. Закључак.............................................................................................................11
6. Литература..........................................................................................................12
4
2. Увод
У овом раду покушаћу да што боље опишем важност адекватне комуникације са породицом
пацијента у току његовог лечења. Наиме, комуникација се односи на интеракцију између
болесника и здравствених радника, али и на интеракцију између здравствених радника и
породице пацијената, као и интеракције између различитих здравствених радника и свих
служби које су укључене у бригу о пацијентима. Комуникација је неизоставна у односу
између здравственог особља и пацијента или породице пацијента, па је квалитетна и
адекватна комуникација између оболеле особе и његове породице са медицинским особљем
императив. Заправо, стручне особе које добро комуницирају са својим пацијентима тачно и
прецизно постављају дијагнозу. Такође, они боље прикупљају важне податке о
пацијентовом проблему и у већини случајева имају пацијенте који брже и боље прихватају и
следе добијене инструкције и савете. Поред овога такви здравствени радници знатно лакше
и једноставније успостављају добре односе са породицом оболелог што је такође од великог
значаја. Зато је, по мом мишљењу, неопходно да се у току школовања добро савладају
вештине комуникације, али и да се након запослења настави са едукацијом и правилном
применом ове вештине у пракси.
