ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
ШАБАЦ
Предмет:
Савремени српски језик
Тема:
Вежбе артикулације
СЕМИНАРСКИ РАД
Професор: Студент:
Др Мирјана Марковић Маријана Александрић
Индекс. бр. 83/19
Шабац, 2019.
4
2. ПОРЕМЕЋАЈ АРТИКУЛАЦИЈЕ - ДИСЛАЛИЈА
Дислалије се дефинишу као артикулациони поремећаји који се манифестују
као немогућност или неправилност у изговору појединих гласова. Могу се испољити
као омисија (изостављаје одређеног гласа), супституција (замена једног гласа
другим) или дисторзија (неправилан изговор гласова). Односи се на особе које имају
очувано чуло слуха, уредну инервацију говорних органа, очувану интелигенцију и
остале компоненте језика. Дислалија се сматра једним од најучесталијих говорних
поремећаја у популацији деце чија је учесталост од 20-40%.
2.1. Узроци дислалија
Узроци могу бити органски, узроковани болешћу као што је оштећење слуха,
расцеп усне и/или непца, анатомским променама периферних говорних органа
(неправилност у положају зуба , истурена или увучена вилица такозвани лош загриз,
високо непце, кратка пођезична ресица…), назалност. Прекратка пођезична ресица
може узроковати немогућност изговора гласа Р и осталих гласова који настају у
контакту врха језика и предњег дела непца. Док функционални одражавају поремећај
функције говорних органа, где се они користе на неправилан начин. Условљени су
слабошћу неуродинамичких можданих процеса, уз уредан слух и грађу говорних
органа.
2.2. Остали узроци
Један од узрока може бити и привремена наглувост детета у периоду усвајања
говора изазвана разним проблемима у спољашњем и/или средњем уву, где је дете
због лоше слушне перцепције научило да лоше изговара гласове. Најчешће се ради о
упалама средњег ува (отитис медиа), као и секреторни отитис медиа где инфекција
изазива накупљање течности у простору средњег ува. Такође уколико дете прерано
изгуби млечене зубе услед трауме, лоше изговорне навике могу се задржати и када
израсту стални зуби. Тако нпр.недостатак предњих зубића отежава правилан изговор
гласова С, З и Ц. Могу се навести и емоционални сукоби као што су рађање детета,
сукоби у породици, развод родитеља, полазак у вртић, који могу довеси до враћања
5
говора на нижу фазу развоја тзв. инфантилни говор. Лош говорни узор, социо-
емоционална занемареност и перфекционизам родитеља у смислу превеликих
очекивања и захтева за правилним изговором, могу не само лоше утицати на изговор
него и довести до појаве муцања. Исто тако и билингвизам и сметње у
интелектуалном развоју. Такође и сисање прста, цуцле, играчака, ћебића, …могу
довести до поремећаја изговора, а последице зависе од начина интензитеа и дужине
трајања лоше навике. Слабије развијен фонемски слух, помоћу ког дете уочава и
усваја фине нијансе између гласова, такође може бити узрок неправилног изговора
гласова. Дислалије се деле на: моторну, сензорну и сензомоторну дислалију.
Узрок
моторне дислалије
су недовољна покретљивост и спретност говорних
органа, посебно језика, уз уредно развијен фонемски слух (способност детета да
разликује акустички сличне гласове тј. гласове који се слично изговарају).
Дете са
сензорном дислалијом
има очуван слух али не и фонемски слух.
Манифестује се тако што дете акустички блиске гласове замењује у говору због
немогућности разликовања акустичких особина тих гласова. Дете уствари не
разликује који глас је чуло. Иако правилно изговара гласове појединачно нпр: С и З ,
погрешно их изговара у речима нпр: реч ЗИМА изговарају СИМА или МАЋKА
уместо МАЧKА. Углавном су им слабо развијени слушно памћење и слушна пажња.
Сензомоторна дислалија
одражава сметње у изговору условљене сензорним
и моторним сметњама истовремено.
Поремећаје изговора можемо уочити на нивоу гласова и/или речи. Могу се
испољити као:
Омисија
-изостављање једног или неколико гласова(нпр. дете уместо риба
изговара иба, уместо слатко каже сатко…)
Супституција
-замена једног или више гласова другим(нпр. дете уместо риба
изговара јиба, уместо миш каже мис, уместо чика каже цика…)
Дисторзија-неправилан изговор једног или скупа гласова.
Сви гласови су
присутни али је њихов изговор другачији од уобичајеног. Углавном су то благо до
јако умекшаних гласова Ш, Ж, Ч, и такозвано грлено Р које личи на Х и француско
Р.
Наведени поремећаји се могу бити:
Систематски
-дете у свом говору прави грешке увек на исти начин(увек
изоставља, замењује или погрешно изговара неке гласове)
