1

 

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ

2

САДРЖАЈ

СЕМИНАРСКИ РАД........................................................................................................................................1

УВОД..............................................................................................................................................................3

1.Изгласање устава......................................................................................................................................4

2. Одредбе устава.........................................................................................................................................7

3.Уставна пракса...........................................................................................................................................8

4.Шта су показали избори за Уставотворну скупштину............................................................................8

5.Владин Нацрт устава...............................................................................................................................10

ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................................15

background image

4

1.

 

Изгласање устава

Уставотворна скупштина изгласала је Устав незнатном, простом већином 

од 223 гласа, против је гласало 35, а 158 посланика је било одсутно. Приликом усвајања 

Устава испољила се дубока подељеност политичких странака у гледиштима на основна 

питања државног уређења и облика владавине.

Устав је дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну 

монархију. Прописао је изглед грба, заставе и назив службеног језика који је био српско-

хрватско-словеначки. У имену државе, њеним спољним обележјима (грб, застава), називу 

службеног језика дошло је до изражаја схватање о "троименом" народу.

Устав није признао племство, титуле, "нити икаква преимућства по рођењу". Зајемчио је 

личну и слободу вере, савести и штампе, право удруживања, збора и договора. Забранио је 

зеленаштво, укинуо феудалне односе и даном ослобођења од туђинске власти кметови су 

постали, без одштете, власници државне земље.

Народна скупштина је била једнодомна и сачињавали су је посланици које је народ бирао 

непосредно тајним гласањем. Бирачко право добио је сваки мушкарац који је навршио 21 

годину живота.

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti