Pogonski deo viljuskara
Pogonski delovi cine viljuskar pokretnim. Da bi se tockovi na
vasem viljuskaru kretali neophodno je da imate dobre pogonske
delove za viljuskar. U najsirem smislu, to se odnosi na motor,
menjac i vratila uviljuskaru.
Motor stvara energiju i prenosi je na transmisiju preko zamajaca.
Energija se pretvara u pretvaracu i prenosi preko kardana kroz
diferencijal koji pokrece tockove.
Glavne komponente pogonskog sistema su: transmisija, pogonski
deo i diferencijal zajedno sa prednjim upravljackim delom i
tockovima.
Transmisija koristi sistem zupcanika za konvertovanje energije
motora u obrtnu energiju. Jedan od ovih sistema je poznat kao
planetarni prenosnik koji koristi jedan ili vise spoljnih zupcanika
koje okrece oko centralnog zupcanika.
U poredjenju sa menjacem paralelnih osa zupcanika, planetarni
prenosnik je kompaktniji i prenosi snagu mnogo efikasnije.
Funkcija diferencijala je da prenese snagu sa kardana na tockove.
Zato se kardan okrece na jednoj osovini, a tockovi na drugoj.
Diferencijal je smesten na zadnjoj osovini. Konvertuje kretanje sa
horizontalne osovine na vertikalna vratila osovine i na tockove.
Pogonski deo viljuskara ima mnogo pokretnih delova i koristi
jedan sirok opseg zupcanika.
Pravilno podmazivanje zupcaika i pokretnih delova je vazno da bi
se izbegla ostecenja usled trenja razlicitih delova. Upravljacka
osovina se cesto zaokrece, a glavni elementi nose tezinu i mogu se
istrositi veoma brzo, ukoliko se ne podmazuje adekvatno.
Nepravilno odrzavanje pogonskih delova viljuskara moze dovesti
do curenja ulja, problema pri kretanju kao i pri zaustavljanju.
Delovi za transmisiju i diferencijal znaju da budu voma skupi, zato
je neophodno da navedene delove odrzavateu dobrom stanju kako
bi vas viljuskar uvek bio sposoban za sve zahteve posle.
Da bi mehatronski sistem (predmet naseg istrazivanja), imao
autonomiju kretanja mora da poseduje odredjeni pogonski sistem.
U zavisnosti od namene viljuskara njegov pokretacki sistem ima
nekoliko varijacija koje zavise od ambijenta rada i nacina rada
agragata. Dve najvece grupe predstavljaju:
1. Viljuskari kojima je pokretacni objekat SUS motor
2. Viljuskar kojeg pokrece elektricna energija
Pogonski deo viljuskara sa SUS motorom podrazumeva sklop
podsklopova koji se nalazi na sasiji u centralnom delu viljuskara i
koji je funkcionalno projektovan i napravljen da obezbedi radnu
autonomiju viljuskara. Ova koponenta mehatronskog sistema je
veoma bitna, jer od ove komponente zavisi kompletan rad koji
mehatronski sistemk izvrsava. Delovi pokretackog sistema su u
apsolutnoj funkciji pokretanja i sastoje se od :
1. SUS motora;
2. Menjacke kutije;
3. Prenosnika do diferencijalnog sklopa;
4. Diferencijal;
5. Poluosovine;
6. Rukavaca;
7. Glavcine;
8. Izvrsnog organa kocionog sistema i
9. Pneumatika.
Ovaj prenosnik se zove kardansko vratilo. Funkcija diferencijala je
takva da on svojim konstrukcijskim resenjem redukuje obrtno
kretanje iz menjaca preko konusnog i tanjirastog zupcanika na
poluosovine, a dalje preko glavcina tockova na same tockove.
Za podmazivanje diferencijalnog sklopa upotrebljava se kao i kod
standardnog menjaca (sa zupcanicima) ulje viskoziteta SAE 75-90.
okretanje tockova se ostvaruje preko poluosvina koje dobijaju
pogon preko tanjirastog i konusnog zupcanika.
Posto je pogonski deo viljuskara (ukoliko je ceoni viljuskar) deo
koje je radni, on po svojoj konstrukciji pima najveca opterecenja.
Na prenju pokretacku osovinu moguce je postaviti jedan ili dva ( u
ekstremnim slucajevima i tri) tocka po strani kako bi se teret koje
se prenosi ili dize mogao da se raspodeli po osi rotacije.
Pored staticke mehanicke kutije gde mehanickim putem
postavljamo odredjene zupcanike u sprezi postoji menjacka kutija
gde se zupcanici sprezu preko elektromagnetne kotve.
Ovakav menjac poseduje elektromagnetne birace brzina i smera
kretanja.
U mnogim slucajevima menjacka kutija je opremnljena
automatskim menjacem koji preko hidraulickog sistema
najkomfornije moze da ostvari kretanje. Hidraulicni menjac,
najcesce se upotrebljava zbog sigurnosti i stacionarnog rezima
promene przine kao i mogucnosti nagle promene smera kretanja.
Za standardne sisteme ( mehanicke i elektromagnetne)
upotrebaljavaju se ulja gradacije 75-90, a kod automatskih menjaca
ulja gradacije 46.
U danasnje vreme kod modernih hidraulicnih kopci automatskih
menjaca upotrebljavaju se ulja sintetickog karaktera manjeg
viskoziteta. Potrebno je dodati da hidraulicni sistem koristi
komponente hidrosistema koje su povezane sa ostalim
hidrosistemima na viljuskarima.
Sistem za prinudno hladjenje rashladne tecnosti
Sistem za hladjenje motora, on se stara da obezbedi normalne
uslove za isto tako normalan rad motora. Ovaj sistem mora u
svakom trenutku da pogonskom agregatu obezbedi standardnu
radnu temperaturu, koja u proseku iznosi oko 90 stepeni po
Celzijusu. To je vrlo tezak zadatak jer, jos uvek ne postoji nacin da
se iskoristi vecina energije koja se proizvodi radom motora.
Oko 70% te ukupne energije otpada na toplotu, koja se stvara
prilikom normalnog ciklusa rada. To je ipak velika cifra i s tim se
treba izboriti. U slucaju da dodje do preteranog zagrevanja motora,
klip moze cak i da se stopi sa unutrasnoscu cilindra i tako napravi
totalno unistenje motora! U svakom slucaju, glavni posao ovog
sistema je da zastiti motor od pregrevanja i da uvek obezbedi
optimalnu temperaturu rada.
Postoje dva sistema hladjenja – putem tecnosti i putem vazduha.
Ovaj drugi se dosta retko srece, tako da cemo se fokusirati na
sistem hladjenja putem tecnosti. Ovaj sistem se sastoji iz velikog
broja cevi i kanala, kroz koje prolazi tecnost i koje se nalaze na
najkriticnijim mestima motora. Tecnost ulazi u kanale unutar
motora, cirkulise i prikuplja tako toplotu koju kasnije sprovodi do
hladnjaka, gde se tecnost hladi.
Detaljnije, sve pocinje od pumpe za vodu (odnosno za tecnost). To
je klasicna, jednostavna centrifugalna pumpa, koja je kaisem
povezana sa ostalim rotirajucim elementima motora (bregasta
osovina, radlica…) i tako rotira. Kais obezbedjuje rad pumpe samo
kada motor radi. Ona obezbedjuje cirkulaciju tecnosti kroz cevi i
kanale u motoru i nalazi se pri samom ulasku istih u blok motora.
U tom bloku se nalaze brojni kanali kuda tecnost cirkulise, a
posebni kanali prolaze i kroz samu glavu motora, iznad cilindara.
Posebno je kriticna oblast oko izduvnih ventila, koja je cela
obavijena tecnoscu! Kada se cirkulacija kroz motor obavi, tecnost
dolazi do sledeceg elementa ovog sistema, a to je termostat.
On je glavni faktor koji omogucava motoru njegovu konstantnu
