┘
└
┐
┌
Београд, Јануар 2021.
┘
└
┐
┌
УВОД
Археолошка налазишта људских насеобина на тлу Србије сежу до доба
палеолита, 40.000 година пре нове ере. Најстарије познате цивилизација у Европи
потичу из мезолита и младег неолита – Лепенски Вир (6500-5500. пне) и Винча (5500-
3500. Пне). Најбогатије је античкокултурнонаслеђе на територији Србије, које је за
собом оставило велико Римскоцарство. На територији данашње Србије рођено је 17
римских императора, што чини петину њиховог укупног броја. Међу њима је и цар
Константин – једна од најзначајних личности за стварање хришћанске цивилизације.
Обале и воде река српског дела Подунавља биле су, од дубоке праисторије, позорница
многих културних процеса и историјских збивања.
1
Археолошки материјал је
хронолошки и типолошки хетероген: оруђа, оружја, метално посуђе, новац, делови
керамичких посуда. Винча је највеће и најцеловитије истражено неолитско насеље у
Европи. Стога је Винча појам којим се данас обележава зенит неолитске културе у
Европи. Културни слој Винче, висок око 10,5 м, пружа необично занимљиву и
узбудљиву слику. Као на раскошном ћилиму у њему се по вертикали нижу један над
другим румени, жути, мрки, пепељасти и црни прослојци формирани од остатака
разорених насеља, спаљених колиба, великих ровова и засутих јама и гробова. Сваки од
тих прослојака, који обележава поједине фазе живота у Винчи, садржи праве ризнице
најразноврснијих предмета: оруђе и оружја од камена и кости, посуђе за свакодневну
употребу, раскошно декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и
зооморфних фигурина, накит од разних врста ретких, скупоцених материјала и безброј
других предмета, израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области, из
средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.
Мада је праисторијско насеље у Винчи годинама ископавано, ипак је испитан
само његов средишњи део.На истраженом простору нађено је, међутим, на хиљаде
предмета који данас красе многе музејске збирке, а рад на њиховом поучавању траје с
несмањеним интересовањем и данас. На основу тих бројних и веома разноврсних
предмета, као и остатака архитектуре и коришћених сировина, може се поуздано
реконструисати цела историја Винче, односно материјална и духовна култура бројних
генерација које су у њој живеле
2
.
Фрагменти Винче
Прво поглавље Винчине историје сачувано је само у фрагментима и отуда је
недовољно јасно. На основу скромних остатака најстаријег насеља, откривених на око
10,5 м испод површине, може се закључити да је Винча први пут насељена у тренутку
кад је култура средњег неолита (старчевачка култура) већ прешла зенит и почела да се
ближи свом крају, вероватно негде око 4800. године старе ере. Мада је њихово насеље у
1
Д.Срејовић и Љубинка Бабовић,
УМЕТНОСТ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА
, 1983. Тврд повез, заштитни омот,
формат 24x28цм, број страна 205
2
Д. Срејовић ,“Искуства прошлости“, Заједнички подухват
ТИА Јанус и Арс Либри Арс либри и Кремен
,
Београд,2001
┘
└
┐
┌
Дух нове културе Винче кроз архитектуру
Дух нове културе и новог начина живота манифестован је јасно у архитектури.
При изградњи новог насеља посебна пажња обраћена је распореду кућа. Од њих су,
нажалост, остале очуване само основе, али је утврђено да су све биле оријентисане у
правцу југоисток-северозапад, да су имале четвороугаоне, готово квадратне основе,
вертикалне зидове и кров на две воде. Као грађевински материјал и даље је коришћено
дрво и глина, али сам грађевински поступак обогаћен је новим детаљима и знањима,
као на пример нивелисањем, стабилизацијом подлога, изолацијом од влаге,
облепљивањем зидова и њиховим бојењем. Моделовање глине било је делатност у којој
су древни становници Винче исказали врхунско умеће. Од овог материјала направили
су хиљаде предмета који су их свакодневно окруживали. Посуђе из којег су пили, јели
и у коме су припремали храну, пећи које су их грејале, под по коме су ходали, зидови
који су их штитили од сунца и зиме и пружали им интиму - све је било од глине!(слика
бр.4) Отуда се неоправдано, са охолошћу човека модерног доба, изненађујемо
степеном умешности којом су је моделовали становници Винче. И летимичан поглед на
пажљиво израђене посуде или на елегантне зооморфне и антропоморфне фигурине
показује да је то знање било неговано и унапређивано у овој неолитској заједници. О
томе сведочи и велики број фрагмената фигурина откривених истраживањима у Винчи,
која трају читав један век.
3
(слика бр. 5). Временом се једино стамбени простор увећава
и функционално разуђује. Док су прве куће редовно једноћеличне и довољне за живот
само једне мање породице, у млађим насељима откривене су велике правоугаоне
грађевине од 40 до 60 м
2
са већим бројем просторија и уграђеним "намештајем" (банци,
пећи, мангани, долапи, столови).
Континуитет културе још изразитије потврђују покретни археолошки налази, на
првом месту керамичке израђевине - посуђе и антропоморфне фигурине (слика бр 6).
Ове две велике групе налаза, кроз које је испољен и високо развијен смисао за
уметничко обликовање, крајње осетљиво одржавају све животне ситуације бројних
Винчиних генерација, односно динамику винчанске културе у целини. На основу
стилских одлика керамике и антропоморфне пластике могу се најлакше утврдити
основне етапе живота у Винчи, односно извршити периодизација културе млађег
неолита у средњем Подунављу. Методом С-14 може датовати оквирно између 4500. и
3800. године старе ере, становници Винче и њихови саплеменици остварују културу
особеног стила која далеко зрачи и супериорно доминира највећим делом средње и
југоисточне Европе. Винчанска култура поседовала је око 4000. г. пре н. е. територију
већу од територију било које друге неолитске културе у Европи.
3
Д.Николић и др ;
ВИНЧА – ПРАИСТОРИЈСКА МЕТРОПОЛА: ИСТРАЖИВАЊА
1908-2008, -Београд,
289 стр : Филозофски факултет : Народни музеј : Музеј града Београда : САНУ, 2008 (Београд :
Визартис
).
┘
└
┐
┌
Митотворство и нагло разгранавање магијско-религијске праксе у
оквирима винчанске културе- Глинене фигурине
Широка размена добара и развој комуникација ослободили су творце винчанске
културе грчевито везаности за малени комад земље и предачке навике, дали су полет
њиховој машти и омогућили им да наслуте нове светове и успоставе однос пун
поверења према природи, животу и будућности. На стотине и хиљаде глинених
фигурина и ритуалних ваза, откривених у поменутим насељима, не указују само на
изузетну маштовитост и уметничку надареност њихових твораца већ и на развијено
митотворство и нагло разгранавање магијско-религијске праксе у оквирима винчанске
културе. Тематска разноликост глинених фигурина (наге или обучене фигуре жена и
мушкараца у стојећем, клечећем или седећем ставу, фигуре с маскама на лицу,
хермафродитске фигуре) и њихов стилски развој од натуралистичких преко
реалистичких до сасвим апстрактних форми сигурни су доказ да је у винчанској
култури превладана примитивна магија, односно да је оформљена јасна религијска
мисао (слика број 7.) . Та мисао, судећи по изгледу глинених идола и разноврсних
културних предмета изражавана је у ритуалима и мотивима повезаним са сменом
годишњих доба, сетвом и жетвом, рађањем и умирањем, као и сталном обновом
живота, ликовно најпотпуније израженом приказом жене са дететом у наручју.
.Рани и средњи неолит на централнобалканском простору одликују се
фигуринама једноставних и симетричних форми. То су углавном стојеће фигуре,
понекад са увећаним глутеима. Другу групу чине крушколике, а трећу шематизоване,
равне или цилиндричне фигурине. Д. Срејовић је уочио велику сличност између раних
винчанских и једног типа старчевачких фигурина цилиндричног или фалусоидног
облика Разликују се само у моделовању лица, које је код винчанских фигурина, и то од
почетка до краја ове културе, имало препознатљиву угаону форму. Иако је новим
истраживањима потврђено да антропоморфна фигурална пластика генерално прати
постојеће периодизације винчанске културе, чињеница је да су регионалне разлике које
се запажају на фигуринама много веће него код грнчарије или типа станишта (Напбеп
2007:219). Расправа о развоју фигуралне пластике из Винче подразумева анализу
четири основна елемента: стила, типологије, археолошког контекста налаза и
дистрибуције у времену и простору. Стилске одлике винчанске пластике обухватају не
само пропорције тела већ и карактеристичан начин украшавања и представљања
детаља
. Развој фигуралне пластике на епонимном налазишту започиње стубастим и
нерашчлањеним формама, са тек по којим сумарно назначеним детаљем, баш као и
током претходних хиљаду година, у време старчевачке културе
. Осим троугластог
лица, код раних винчанских фигурина важни су детаљи који указују на пол приказане
индивидуе и очи као одраз
карактера
(слика бр. 8) У развоју винчанске антропоморфне
пластике доста рано се приказују делови тела: најпре се издвајају руке, а нешто касније
из масе глине помаљају се и ноге, а понекад и наглашена бедра и глутеи.
4
(слика број
9). У археолошкој литератури честа су разматрања о култу плодности и жени као
4
Д.Николић и др ;
ВИНЧА – ПРАИСТОРИЈСКА МЕТРОПОЛА: ИСТРАЖИВАЊА
1908-2008, -Београд,
289 стр : Филозофски факултет : Народни музеј : Музеј града Београда : САНУ, 2008 (Београд :
Визартис)
