Факултет за пословне студије и право
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Радно право
Тема рада: ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
4
2. ПРОГЛАШЕЊЕ ТЕХНОЛОШКОГ ВИШКА
У случају проглашења технолошког вишка послодавац најпре има обавезу да утврди
разлоге престанка потребе за радом запослених као основ проглашења технолошког
вишка, и то да ли су у питању економске, технолошке или организационе промене услед
којих је дошло до неопходног смањења одређеног броја запослених на неодређено време
код послодавца.
Одлуком директора друштва или пак Програмом, послодавац ће утврдити и укупан број
запослених код послодавца, број, квалификациону структуру, године старости и стаж
осигурања запослених који су вишак и послове које обављају, критеријуме за утврђивање
вишка запослених, мере за запошљавање (премештај на друге послове, рад код другог
послодавца, преквалификација или доквалификација, непуно радно време али не краће од
половине пуног радног времена и друге мере), средства за решавање социјално-економског
положаја вишка запослених, рок у коме ће бити отказан уговор о раду према тачном
списку запослених којима ће у периоду од 30 односно 90 дана престати радни однос по
овом основу.
Напред поменуту Одлуку или Програм послодавац је у обавези да стави на видно место
(најчешће огласну таблу) како би се запослени упознали са њиховом садржином, као и да
примерак достави синдикату (уколико је организован и репрезентативан) и Националној
служби за запошљавање у чијој је надлежности давање званичног мишљења на програм
као и даље радње у вези са мерама запошљавања и посредовању у запошљавању
запослених који ће остати без посла након окончања овог поступка код послодавца.
Послодавац је у обавези да запосленима омогући коришћење свих преосталих дана
годишњег одмора, изда и уручи Решење о престанку радног односа на основу члана
179.став 5. тачка 2. Закона о раду, као и да најкасније последњег дана радног односа
исплати износ отпремнине у складу са Законом, општим актом послодавца и Уговором о
раду запосленог.
Дакле запосленом се не може исплатити мањи износ од напред наведеног законског
минимума, док је исплата већег износа могућа и пожељна, а у свему утврђена у складу са
општим актом послодавца. Запослени на крају има право на уредну документацију о
престанку радног односа која подразумева достављање Решења о престанку радног односа
и уредно закључене радне књижице. Наравно запослени има право да му се исплате и све
заостале тј. неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је остварио у току
рада код послодавца, и то најкасније у року 30 дана од дана престанка радног односа. На
крају, запослени управо на основу напред поменутог Решења, у надлежној филијали
Националне службе за запошљавање, може остварити и право на новчану накнаду за
случај незапослености код НСЗ-а, и то подношењем одговарајућег Захтева у року од 30
дана.
5
Пре давања решења о технолошком вишку послодавац мора да донесе програм решавања
вишка запослених (у даљем тексту: програм) ако утврди да ће због технолошких,
економских или организационих промена у оквиру периода од 30 дана доћи до престанка
потребе за радом запослених на неодређено време.
Програм се доноси у сарадњи с Националном службом за запошљавање и садржи:
разлоге престанка потребе за радом запослених;
укупан број запослених код послодавца;
број, квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања запослених
који су вишак и послове које обављају;
критеријуме за утврђивање вишка запослених;
мере за запошљавање - премештај на друге послове, рад код другог послодавца,
преквалификација или доквалификација, непуно радно време, али не краће од
половине пуног радног времена, и друге мере;
средства за решавање социјално-економског положаја вишка запослених;
рок у којем ће бити отказан уговор о раду.
Синдикат је дужан да достави мишљење на предлог програма у року од 15 дана од дана
достављања предлога програма. Републичка организација надлежна за запошљавање
дужна је да послодавцу достави предлог мера ради спречавања или смањења броја отказа
уговора о раду, као и да обезбеди преквалификацију, доквалификацију, самозапошљавање
и друге мере за ново запошљавање вишка запослених.
Сагласно члану 153. Закона о раду послодавац је дужан да донесе програм за решавање
вишка запослених ако проглашава технолошким вишком најмање:
10 запослених код послодавца који има у радном односу више од 20, а мање од 100
запослених на неодређено време;
10% запослених код послодавца који има у радном односу најмање 100, а највише
300 запослених на неодређено време;
30 запослених код послодавца који има у радном односу преко 300 запослених на
неодређено време.
У осталим случајевима нема обавезу да доноси програм, већ само да исплати отпремнину
запосленима. Такође морају бити поштовани одређени критеријуми, односно не може неко
бити проглашен технолошким вишком због трудничког боловања, породиљског одсуства,
неге детета.
При проглашавању некога за технолошки вишак не мора се доказивати да је престала
потреба за његовим/њеним радним местом, већ послодавац систематизацијом укида то
радно место и нема право да следећих 6 месеци запосли некога на укинуто радно место.
Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за
радом најмање 20 запослених у оквиру периода од 90 дана без обзира на укупан број
запослених код послодавца.
