VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
„NOVI BEOGRAD“
Seminarski rad
-
Мasinški sistemi –
Viševreteni automat Gildemaister
Student:
Profesor
:
Majstorovi
ć Marko
dr.Dragan Živkovi
ć
Br. indeksa: 227 / 13
Seminarski rad
Mašinski sistemi
Uradio
:
Majstorović
Marko
ВТШ
Нови Београд
Strana
1
SADRŽAJ
1.
Uvod
Strana 2
2.
Istorijski pregled razvoja
Strana 3
2.1 Strugovi
Strana 5
3.
Pregled rešenja savremenih mašina
Strana 6
4.
Viševreteni autoamat GILDEMAISTER AS6
Strana 9
4.1 Konstruktivna analiza
Strana 11
4.2
Glavni pogon,pogon radnih vretena,pogon upravlja
čkih vratila Strana 13
4.3
Doboš vretena
Strana
15
4.4
Stezanje šipki materjala i dotur materjala Strana 16
4.5
Upravljačko vratilo
Strana 19
4.6
Odabir alata
Strana 20
5. Održavanje
Strana 22
5.1 Preventivno održavanje
Strana 23
5.1.1 Podmazivanje viševretenog automata
Strana 24
5.2 Korektivno održavanje mašina
Strana 27
5.3 Plan održavanja viševretenog automata
Strana 29
6. Vrste kapaciteta mašinskih sistema
Strana 30
6.1
Ugrađeni kapaciteti
Strana 31
6.2 Teoretski kapacitet
Strana 31
6.3
Mogući kapacitet
Strana 31
7. Troškovi eksploatacije mašinskih sistema
Strana 32
8. Zaključak
Strana 33
9. Literatura
Strana 34
Seminarski rad
Mašinski sistemi
Uradio
:
Majstorović
Marko
ВТШ
Нови Београд
Strana
3
2.ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA
Razvoj tehnologije mehaničke obrade otpočinje primenom oblikovanog alata za određenu operaciju. U
proizvodnim tehnologijama koriste se različiti metalni i nemetalni materijali, sa procesima koji
obuhvataju precizno i izotermičko kovanje, lasersko sečenje i rezanje, superplastično deformisanje, da
bi se konačno izvršila integracija sa kompjuterskim tehnologijama.
Prvi strugovi bili su poznati još u doba antike. Moguće da su već u 2. milenijumu p. n. e. postojali
strugovi za obrađivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi struga pronađeni su u 7. veku p. n. e. u
Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po
grčkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, otac
Ikara. U jednom egipatskom
groblju iz 4. veka p. n. e. nađene su prve slike jednog struga. Rotacija
struga dobijena je time što je jedan vukao po jednom koponcu, dok je drugi obrađivao komad sa
alatkom.
Slika 1 – prvi strugovi za drvo
Ovakav koncept struga ostao je manje više do srednjeg veka. U 13. veku konopac za rotaciju struga
bio je vezan za jednu dasku, slično pedalu, vidi strugu sa nožnim pogonom, tako da je radnik, koji je
obrađivao, sa korakom na dasku sam stvarao rotaciju struga.
Leonardo da Vinči je takođe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg je išao
konopac i tako omogućivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480. potiču i prve slike jednog struga
sa podrškom. Leonardo da Vinči koristio je i jednu drskalicu za alatku, da li je on to izmislio nije
poznato.
Seminarski rad
Mašinski sistemi
Uradio
:
Majstorović
Marko
ВТШ
Нови Београд
Strana
4
Prvi strugovi sa mehaničkom podrškom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji (Jacques
Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su skoro sve karakteristike modernog
struga. Prvi strugovi sposobni za mašinstvo, da
kle za obrađivanje metala, nastale su verovatno u
Sjedinjenim Američkim Državama krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba početka
industrijalizacije.
N
ajzad nastao je moderni konvencionalni strug početkom 19. veka (Henry Maudslay). Prvi takvi
strugovi stižu na primer u
Nemačku oko 1810. Strugovi su se kroz 19. vek dalje razvijali, da bi
početkom 1950ih u SAD nastao prvi strug sa NU-vođenjem, tj. pola kompjutizirani. U 1970ima,
takođe u SAD, nastaju takozvani CNC-strugovi, sad kompletno kompjuterizirani. To znači da radnik
više ne radi klasične radove sa strugom, nego ih kontroliše sa kompjuterom.
Slika 2
2.1 Strugovi
Strugovi su masine alatke na kojima se vrsi obrada materjala rezanjem,skidanjem strugotine
postupkom struganja.Kod strugova glavno kretanje je obrtno kretanje i vrsi ga glavno vreteno
sa steznom glavom i predmetom koji se obradjuje,dok je pomocno kretanje pravolinijsko i
vrsi ga rezni alat.
Prema tome na strugovima se uglavnom obradjuju rotacioni predmeti
(vijci,navrtke,osovine,vratila,caure,remenice...)
Seminarski rad
Mašinski sistemi
Uradio
:
Majstorović
Marko
ВТШ
Нови Београд
Strana
6
3.
Strugovi za masovnu prozivodnju
-Fazonski automatski strugovi
-Automati za dugacke delove
-Revolverski automati
-
Automati sa vise glavnih vretena
4.
Specijalni strugovi
-Strugovi sa obradu kolenastih vratila
-Strugovi za odsecanje
3.PREGLED REŠENJA SAVREMENIH MAŠINA
Razvijeno svetsko trziste danas se suocava sa brzim i neprestanim promenama zbog mnogih faktora
koji se ogledaju u dinamici velike ponude novih i raznovrsnih proizvoda,njihovom brzom
zastarevanju,visokim zahtevima kupca za kvalitetom i pristupacnim cenama.U takvim uslovima
globalne trzisne konkurencije imperativ je brzo,jeftino i kvalitetno izraditi prozivod.
Razvijajući pomoćna sredstva,čovek razvija i njihove sisteme upravljanja. Sistemi upravljanja treba da
ga zamene u upravljanju mehanizmima i mašinama. Mašine i
procesi izrade se tako automatizuju,čime
se menja i uloga čoveka u procesu proizvodnje: čovek od izvršioca postaje organizator i kontrolor
radnog procesa. Sve ovo omogućuju određeni sistemi upravljanja mašinama. Time se ostvaruju
procesi izrade delova sa
unapred zadatim operacijama, bez učešća čoveka. Čovek neupravlja svim
pokretima, svim radnjama, nego kao organizator rada
zadaje mašini određeni program rada koji ona
samostalno obavlja. Mere
koje omogućuju da se neki proces sa određenim operacijama realizuje
s
amostalno, bez učešća čoveka, a koji se može ponavljati i više puta,određuju stepen
automatizovanosti mašina.
Odnos broja automatizovanih funkcija mašine i ukupnog broja funkcija mašine određuje stepen
automatizovanosti mašine. Prema tome se vrši gru
ba podela automatizovanosti mašine na sledeći
način:
•
osnovni ili prvi nivo automatizovanosti mašine je izvršavanje zadatih informacija (mehanički
automati, mašine sa kontaktnim ubadanjem kao i mašine sa kopirnim sistemom upravljanja)
•
srednji ili drugi nivo je prenošenje i izvršavanje zadatih
informacija (numerički upravljane
mašine koje poredizvršavanja i prenose određene informacije);
•
viši ili treći nivo je stvaranje, prenošenje i izvršavanje informacija (numerički upravljane
mašine koje imaju potpuno ili
delimično upravljanje u sprezi sa računarom).
