FAKULTET ZA EKOLOGIJU
SEMINARSKI RAD
TEMA
:
VITAMINI TOPIVI U MASTIMA
Seminarski rad – Vitamini Topivi u mastima
1
SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................................... 2
1. VITAMIN ,,A“....................................................................................................................3
1.1.Karetenoidi................................................................................................................4
1.2. Oblici, resorpcija, metabolizam i fizičko – hemijske osobine vitamina A..............5
1.3. Uloga vitamina A u procesu vida.............................................................................5
1.4. Preporučeni unos vitamina A...................................................................................6
2. VITAMIN ,,D"....................................................................................................................7
3. VITAMIN ,,E"....................................................................................................................9
4. VITAMIN ,,K"..................................................................................................................11
ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 13
LITERATURA......................................................................................................................... 14
Seminarski rad – Vitamini Topivi u mastima
3
1. VITAMIN ,,A“
Vitamin A otkriven je 1917. godine, kada su dve nezavisne grupe istraživača iz
različitih univerzitetskih centara u SAD, objavile su postojanje nove, fiziološki aktivne
supstance „liposolubilnog faktora A“ (vitamin A)i predstavlja monociklični diterpen
fiziološkog dejstva, rastvoran u mastima. Sintezu ovog vitamina su tek 40 godina kasnije
(1947) izvršila dva Holandska hemičara.
Značaj i fiziološka funkcija vitamina A ogleda se u više oblasti:
•
Veoma je važna njegova uloga u rastu i diferencijaciji tkiva (epitela i kostiju). U
nedostatku ovog vitamina zapažaju se promene na sluzokoži i koži kao rezultat
izmenjenog metabolizma epitelnih ćelija pri čemu dolazi do smanjenog lučenja
tečnosti, sušenja, deskvamacije i keratizacije svih sluzokoža (keratomalacija). Ove
promene se posebno uočavaju kod oboljenja očiju gde usled odsustva vitamina A
dolazi do upale rožnjače i sluzokože suznog kanala, nemogućnosti proizvodnje
suza, što rezultuje infekcijom i sušenjem očiju, uz mogućnost trajnog oštećenja
vida.
•
Vitamin A ima posebno značajnu ulogu u rastu koštanog tkiva.
•
U sadejstvu sa vitaminom E, vitamin A obezbedjuje normalnu reproduktivnost,
spermatogenezu, ovogenezu kao i razvoj embriona.
•
Ima ulogu i u sintezi kortikosteroida i mukopolisaharida .
•
Vitamina A ima specifično dejstvo u obezbedjivanju funkcije vida. Usled
avitaminoze vitamina A dolazi do fotofobije, a kod ljudi se javlja kokošije slepilo -
niktalopija.
•
Poremećaji u imunom sistemu takodje su uzrokovani nedovoljnim unosom
vitamina A.
Nedostatak vitamina se može javiti usled dva razloga: nedovoljnog unosa ili
nemogućnosti apsorpcije i iskorišćenja vitamina u organizmu.
Izvori vitamina A su namirnice biljnog i životinjskog porekla. U biljnim plodovima
vitamin se nalazi u neaktivnom obliku kao provitamin (karotenoidi). Aktivacija se odvija u
organizmu nakon resorpcije. Najbolji izvori provitamina su biljni plodovi obojeni crveno ili
žuto kao što su: kajsija, šargarepa, bundeva, paradajz, kajsija, breskva, lubenica, spanać,
boranija, itd.
Aktivni oblik vitamina nalazi se isključivo u proizvodima životinjskog porekla i to
najviše u ribljem ulju, ikri, mesu masnih riba, crnoj džigerici, puteru, pavlaci, siru, žumancetu
jajeta, mleku itd.
Seminarski rad – Vitamini Topivi u mastima
4
1.1. Karetenoidi
Ime karoten potiče od žutog pigmenta mrkve (Daucus carota) iz koje je prvi put i bio
izolovan davne 1831. godine. Dugo se smatralo da je to jedno jedinjenja da bi kasnije,
razvojem analitičkih tehnika bilo utvrdjeno da se pigment sastoji od više izomernih, obojenih
komponenti. Danas je dokazano postojanje 6 izomera obeleženih grčkim slovima: α,β,γ,δ,ε,ζ.
Najpoznatiji i najviše zastupljeni su α,β,γ izomeri.
Karoteni su monociklični i diciklični tetraterpeni (monociklični ili diciklični polienski
ugljovodonici), koji sadrže veći broj konjugovanih dvogubih veza. Karoteni su polimeri
izoprena (2-metil-1,3-butadien). Svi karotenoidi sadrže bar po jedan β jononski prsten
(trimetilcikloheksen). Medjutim samo β–karoten sadrži dva takva prstena. Drugi prsten u
molekuli α-karotena je α-jononski prsten, a γ–karoten uz jedan β–jononski prsten sadrži
otvoreni γ-jonon. Izmedju prstenova, ili otvorene strukture kod γ-karotena, nalaze se
izoprenske jedinice povezane po sistemu glava-rep. Ovo pravilo se ne odnosi samo na vezu
izmedju dve središne izoprenske jedinice, koje su povezane sistemom rep-rep. Ovakav način
vezivanja omogućuje raskidanje veze i podelu molekula na dva dela. U slučaju β–karotena
raskidanjem veze izmedju središnjih izoprenskih jedinica dobijaju se dva molekula retinola,
dok ostali karotenoidi daju samo jedan molekul vitamina A.
Karotenoidi se kao što je već pomenuto nalaze u značajnim količinama u obojenim
biljnim proizvodima. Osim kao prekursori vitamina A, imaju i značajnu antioksidativnu
ulogu, a svoje antioksidativno dejstvo ostvaruju pri niskim koncentracijama kiseonika.
Slika 1. Katotenoidi
