УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У БИЈЕЉИНИ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: САВРЕМЕНА МЕТОДИКА НАСТАВЕ ЛИКОВНОГ
ВАСПИТАЊА
ТЕМА: ВИЗАНТИЈСКА УМЈЕТНОСТ
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. Миладин Лукић Зорана Ковачевић
академски сликар
САДРЖАЈ:
УВОД .............................................................................................................................. 3
1. Историја и главне карактеристике............................................................... 4
2. Раздобља у Византијској умјетности............................................................. 7
3. Византијска архитектура................................................................................. 8
4. Рано-византијска умјетност............................................................................ 9
5. Касно-византијска умјетност.........................................................................10
6. Иконоборство.................................................................................................... 12
Литература....................................................................................................................13
2
1. ИСТОРИЈА И ГЛАВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Пошто се развијала током средњег века, њену основну црту да је религиозни
поглед на свет. Карактеришу је блиставе боје и снага линија, без
индивидуалности и перспективе, са спљоштеном формом. За украшавање
грађевина коришћене су фреске и мозаици који су покривали зидове, подове,
сводове и куполе спајајући у потпуности архитектонски са ликовним
изражајем. Уместо великих вајарских дела Антике, византијску уметност
карактеришу мали рељефи рађени у слоновачи.
У античком свету верско поштовање божанстава изражавало се у првом реду
статуом- култном статуом од камена која се постављала у храм. Према њој су
се израђивале и мале култне статуице у бронзи или и теракоти које су се
постављле и у нише у собама. Када се у касној Антици развијала једна
сложенија представа о божанству статуа је постепено из плитког рељефа
прелазила у слику. Хришћанство је под утицајем друге Божије заповести
противило се представљању Бога- фанатични Епифимије је раздерао свети
лик насликан на једној завеси изражавајући тиме своје противљење ономе
што је сматрао за идолопоклонство. Овде је интересантно и то што је икона у
почетку била слика и није направљена на дрвету што значи да се икона у
почетку није везивала за неки материјал и технику. Она је ипак била
преносна а то да се иконом сматра слика која је израђена на дрвету и преносна
је јесте отуда што се вероватно, услед великог броја оваквих радова који су
тако израђени појављује.
Фреска Христа Аја Софија
4
