Vjerski turizam i sportsko rekreativne aktivnosti u okviru nekih pravoslavnih manastira

 1 

”VJERSKI TURIZAM I SPORTSKO-REKREATIVNE 

AKTIVNOSTI 

U OKVIRU NEKIH PRAVOSLAVNIH MANASTIRA” 

/

specijalisti

č

ki rad

/

                                                                Kandidat:

                 Mentor: 

                           Prof. Dragan Suvajac Šaporac 

Doc. dr Velimir Vukajlovi

ć

                     Indeks br. 0002 - 07/VSN-S 

                                         Banja Luka, septembar, 2008.

 2 

             SADRŽAJ: 

1.       Uvod………...............................................................................................4 

2.       Cilj istraživanja........................................................................................7 

2.1.    Šta su vjerski objekti ...............................................................................9 

3.      Vjerski turizam i sport ..........................................................................10 

3.1.    Razvoj Vjerskog turizma u RS.............................................................10 

3.2.   Ekonomski zna

č

aj i uloga vjerskog turizma........................................11 

4.      Vjerski objekti na regiji, Doboj, Petrovo, Tesli

ć

..................................12 

4.1.   Manastir Liplje .......................................................................................13 

4.1.1. Istorijat manastira Liplja......................................................................14 

4.1.2. Stara slava i novi sjaj manastira Liplja...............................................17 

4.1.3. Sportsko-rekreativne aktivnosti u okviru manastira Liplje..............19 

4.1.4. Bratstvo manastira Liplja.....................................................................20 

4.1.5. Karta lokacije manastira Liplja ..........................................................21 

4.2.    Manastir Ozren......................................................................................22 

4.2.1. Uvod ........................................................................................................23 

4.2.2. Manastirski mozaici...............................................................................24 

4.2.3. Sportsko-rekreativne aktivnosti u okviru manastira Ozren............ 29 

4.2.4. Detalji sa kros takmi

č

enja u Petrovu kod manastira.........................30 

4.3.    Manastir Stuplje ....................................................................................31 

4.3.1. Temelji su otkriveni...............................................................................32 

4.3.2. Vaskrsavanje iz pepela..........................................................................33 

4.3.3. Sportsko-rekreativne aktivnosti u okviru manastira Stuplje............35 

5.     Vjerski objekti /anketa/..........................................................................36 

5.1.   Teoretski prikaz ankete..........................................................................37 

 4 

 
1. UVOD 

Biblija na svojim prvim stranicama govori o stvaranju svijeta. Vrhunac tog stvaranja jest 

č

ovjek, slika Božja. Tu dolazi do izražaja 

č

ovjek što ga Biblija spominje u knjizi Postanka 

1,26: "Na

č

inimo 

č

ovjeka na svoju sliku, sebi sli

č

na..." Tu se vidi da je 

č

ovjek razli

č

it od svih 

stvorenja i stvorova i da u sebi posjeduje nešto božansko, u isto vrijeme otvoren je prema 
svome Stvoritelju. 

Č

ovjeku je povjerena briga za sve stvoreno da vodi brigu, da brine i razvija 

o svim stvorenjima i stvarima. Kroz ovakav postupak 

č

ovjek se sam razvija, ali ujedno razvija i 

okolinu u kojoj živi. 

Č

ovjek u Božjem stvaranju dobio je svoj prostor djelovanja i vrijeme. U 

sebi 

č

ovjek posjeduje fizi

č

ke i duhovne sposobnosti kao najvažnije Božje stvorenje. Svjestan 

svoje posebnosti 

č

ovjek je razvijao svoje sposobnosti i odnose s drugima. Ali ometanje 

njegovog stvarnog napretka narušavalo je zlo koje nije dozvoljavalo pozitivni razvitak u 

njemu. Bog pravi jedan iskorak prema 

č

ovjeku kada na svijet šalje svoga sina Isusa koji biva 

utjelovljen u ljudskom obliku. U svemu jednak 

č

ovjeku osim u grijehu. On je propovijedao 

č

ovjeku govore

ć

i o Božjoj ljubavi ovdje na zemlji i da se na taj na

č

in ostvaruje slika novog 

č

ovjeka. Promijenio je dotadašnje 

č

ovjekovo razmišljanje o bližnjemu kao onaj koji stvara 

opasnost njegovog razvoja, nego da je on onaj kroz kojeg može ostvariti svoj životni cilj. 

Biblija u svojem tekstu upotrebljava rije

č

 "igra", posebno igra djece. Jišmael se igra s Izakom 

(- Post 21, 9). Kod proroka Zaharije nalazimo da 

ć

e se u vrijeme spasenja "gradski trgovi 

ispuniti dje

č

acima i djevoj

č

icama koji 

ć

e se igrati na njegovim trgovima" (Zah, 8,5). Tako još 

možemo na

ć

i rije

č

i o igri kod Izaiji, Joba i u knjizi Tužaljki. Dakle, vrlo malo možemo na

ć

i u 

Starom i u Novom Zavjetu pojam "- igra" ili "sport". Sveti Pavle upotrebljava sportske rije

č

i 

(metafore) u svom govoru u 1.Kor, 9,24: "Ne znate li: oni što u trkalištu tr

č

e, svi doduše tr

č

e, 

ali jedan prima nagradu". Pavao dosita upotrebljava starogr

č

ke sportske izraze. Igra je doista 

ljudska aktivnost kojoj nije cilj postizanje neke zarade nego slobodni izraz tijela i duha. 

Č

ovjek 

se ostvaruje kroz igru pokazuju

ć

i cijeloga sebe. Ne smije biti bi

ć

e koje samo uživa u tim 

blagodatima nego se kroz to treba radovati. Stoga je Bog stvorio svijet da se 

č

ovjek u njemu 

raduje, a ne da ga samo koristi i njime gospodari. Kao bi

ć

e, 

č

ovjek je stvoren da živi zajedno s  

drugima u ljubavi i solidarnosti. Ne smije dakle igrati sam ili protiv drugih da bi njih uništio ili 
postao njihov gospodar. Ljubav je zlatno pravilo sporta. Istina je da onaj koji se bavi sportom 
želi biti pobjednik, ali ne igra da bi stekao mo

ć

 i vlast nad drugim 

č

ovjekom. Takmi

č

enje je 

sastavi dio igre, dok traje u okvirnim granicama ponašanja, ali je opasnost da postane na

č

in 

sebi

č

nog življenja. 

U djelima anti

č

kih filozofa Platona i Aristotela nalaze se dijelovi koji isti

č

u važnost odnosa 

duha i tijela. Starogr

č

ki filozof Platon rekao da je glavna bit 

č

ovjeka da se igra. Igra kao na

č

in 

č

ovjekova opho

đ

enja prema sebi i drugima u jednu ruku oblikuje kulturu. Ona u sebi sadrži 

razna zna

č

enja i oblike tako da nadilazi 

č

ovjekov razum. Igra u 

č

ovjeku stvara zadovoljstvo i 

opuštenost. M nogi 

ć

e se pitati kakve veze ima Biblija s igrom ili sportom? Biblija nije knjiga 

koja sadrži razna pravila, istoriju i vrste sportova. U sebi Biblija ne daje nikakvu povezanost sa 
sportskim takmi

č

enjima. Ona sadrži samo neke elemente i prizore sportskog takmi

č

enja onoga 

vremena. Kakva je zapravo Biblija knjiga? Prvo i prije svega, Biblija je Božja i ljudska rije

č

. 

Bog se poslužio našim jezikom da bi razumljivo govorio ljudima. Biblija je knjiga koja otvara 

put 

č

ovjeku prema cijelom svijetu. Sport nije povezan uz 

č

ovjeka preko tijela nego uz 

č

ovjeka 

kao kompletno bi

ć

e 

duhovno i tjelesno

. 

Č

ovjek je u sport uklju

č

en slobodno sa svim svojim 

pozitivnim i negativnim stranama, ali isto tako sa svojim osje

ć

ajima i sa svojim umom. On u 

sport sa sobom donosi ljudske i vjerske vrijednosti koje mu pomažu u ostvarivanju sportskog 
cilja. Sport je društvena kategorija jer uklju

č

uje druge osobe u igru. Iz ovoga je vidljivo da 

Biblija i sport imaju dodirne ta

č

ke. Biblija otvara 

č

ovjeku nove horizonte prema duhovnome, 

ali i prema svjetovnom. Ocrtava 

č

ovjeka u potpunosti, s tim da daje naglasak da ovozemaljski 

 5 

život koji u sebi ima materiju i tijelo, treba biti ostvaren na duhovniji i uzvišeniji na

č

in. Prema 

svemu ovome vidljivo je da su vjerski objekti od davnina bili uklju

č

eni u oblike igara koje mi 

danas poznajemo kao sportske oblike. 

Č

ovjek u sportu ima svoje dostojanstvo. I 

č

ovjek se u sportu oslanja na drugoga. Jer kad 

nema drugoga nema ni sporta. Onda se ne bi 

č

ovjek imao s kim takmi

č

iti. Sport i Biblija 

dodiruju ono bitno, a to je 

č

ovjekovo bi

ć

e. Biblija govori i o opasnostima koje dolaze u krivom 

shvatanju sporta i kod takmi

č

ara i kod onih koji gledaju. U svakom slu

č

aju, onaj koji je na 

drugoj strani ne smije biti i postati neprijatelj. Nego samo takmi

č

ar. On treba biti naš prijatelj, 

brat i Božje stvorenje. Da bi se dobili vrhunski rezultati treba puno trenirati, biti ustrajan, 
poslušan, vježbati i odricati se. Treba ovladati sobom, svojim osje

ć

ajima i nagonima. Ujedno 

treba prihvatiti drugoga u svoj njegovoj razli

č

itosti. Sve je to sadržano u biti vjere kao na

č

inu 

života. Kroz sport i takmi

č

enja zaboravlja se ono bitno. Sve podliježe takmi

č

enju, ganja se 

rezultat i uspjesi. Dolazi do razo

č

aranja, u kojem trpi sam sportista i njegova porodica. 

Najvrjedniji ciljevi se zaboravljaju, a to je ljudska sre

ć

a, a ne borila

č

ka postignu

ć

a. Sport 

razvija u 

č

ovjeku njegovu li

č

nost i pokazuje da se kroz upornost i rad može do

ć

i do velikih 

vrijednosti. On u sebi spaja ljude razli

č

itih vjera, nacija i mentaliteta. Biblijski pogled na 

č

ovjeka može uticati da se u sportu 

č

ovjek ispunjava, ali da treba znati da je sport na

č

in kako 

do

ć

i do ve

ć

ih vrijednosti od onih ljudskih. Biblija i sport su mostovi koji usmjeruju 

č

ovjeka 

prema ne

č

em pozitivnom. Biblija i sport u sebi prožimaju život i 

č

ovjeka koji trebaju biti 

okrenuti prema svojoj vertikali. Vjera želi biti uklju

č

ena u svako podru

č

je ljudskog života, pa 

tako i u sport. Svaki pojedinac dobija talente koji dolaze od ro

đ

enjem. Nekoima više talenata, a 

neko manje prema njegovim sposobnostima. Isus, obra

ć

aju

ć

i se svojim slušateljima, u 

prispodobi govori o trojici sluga koji su dobili od gospodara talente. Jedan je dobio pet, drugi 
tri, a jedan jedan. Iz te prispodobe poruka je Isusova da nije važno koliko imaš talenata, nego 
kako razvijaš i koliko ulažeš u njih. Niko ne

ć

e mo

ć

i nešto posti

ć

i ako se ne potrudi da bi 

ispunio svoje mogu

ć

nosti. 

Svaki sportista posjeduje osnovne dvije dimenzije: fizi

č

ku i mentalnu. Ali ne treba zaboraviti 

ni tre

ć

u dimenziju, a to je duhovna. Sve dok sportista ne spozna Boga, kod njega djeluju samo 

prve dvije dimenzije. Sve tri dimenzije: fizi

č

ka, mentalna i duhovna sa

č

injavaju potpunog 

sportistu. Ta se duhovnost izražava kroz 

č

injenicu da je Bog ljubav.  Život sportiste razlikuje se 

od života drugih ljudi. Njihov brzi ritam života u kojem treniraju, takmi

č

e se se i bore za što 

bolje rezultate naj

č

eš

ć

e se osjeti na njima samima kao nedostatak samopouzdanja i podrške. 

Sport traži rezultate, a povrh svega dobre talente. Vrijeme za li

č

nu izgradnju pojedinog 

sportiste je minimalno. Tu trpi porodica,  prijatelji i djeca. U samom životu sportiste jedno od 
važnih mjesta njegove li

č

nosti treba zauzeti vjera koja se iz dana u dan nadogra

đ

uje kroz 

č

itanje Biblije, osobnu molitvu i svete sakramente. Duh sportiste mora biti snažan i 

č

vrst. A da 

bi se do toga došlo, treba uspostaviti vertikalu s vjerskim objektima i samim Bogom. U  

slobodno vrijeme pojedini sportisti 

č

itaju Bibliju i nadahnjuju se nad njom. Neki od njih, kad bi 

pro

č

itali Bibliju, znali bi re

ć

i: "Biblija je promijenila moj život". Sportisti dobro znaju da put 

do uspjeha nije lagan. Sport je viteško nadmetanje, a Crkva želi da sportisti budu nositelji i 
svjedoci vjere. To se ostvaruje kroz ljubav prema Bogu, a onda i ljubav prema 

č

ovjeku. Svaki 

č

ovjek je pozvan živjeti pravim krš

ć

anskim životom i sa svim ljudskim vrijednostima koji su 

najvažniji za 

č

ovjeka.  

 
   Nogometaš 

Bayerna iz Muenchena Ze Roberto

, proživljavaju

ć

i teške trenutke života, 

osjetio je Božju ljubav. 

Č

itaju

ć

i Bibliju osjetio je nešto posebno: "Tamo sam susreo Boga koji 

se želi približiti 

č

ovjeku. Ne moramo se sami mu

č

iti da bismo došli do njega, nego je on sam 

upravio put prema nama. I doznao sam iz ove stare knjige da je Božja ljubav prema meni 
aktualna". Kroz 

č

itanje Biblije Ze Roberto osjetio je da Bog želi biti njegov otac. Osjetio je 

 7 

2. CILJ ISTRAŽIVANJA 
 

Cilj istraživanja prvenstveno se odnosi na regiju, Doboj, Petrovo i Tesli

ć

. Da bi se postigao cilj 

istraživanja traženog morali su se postaviti odre

đ

eni kriteriji. Ovi kriteriji služe Vjerskim 

ustanovama i opštinskim strukturama kao mjerilo opredjeljenosti dali su za ili protiv ulaganja u 
obike sporta. Osnovni kriteriji su:  

-

Procjena turisti

č

ke atraktivnosti sportskih objekata kraja i okruženja i  

-

Zainteresovanosti vjernika i turista za upražnjavanje sportskih aktivnosti u okruženju.  

Tako

đ

e cilj istraživanja je da se utvrde elementi na temelju kojih se obavlja gruba /opis 

sportskih objekata/ procjena atraktivnosti kraja gdje se nalaze objekti za poklonike a to su:  

  - Predstavit vjerske objekte  sa svim njihovim vjerskim i sportskim resursima 

  - Zdrava klima 

  - Nezaga

đ

en zrak i voda 

  -  Odsutnost buke i vibracije 

  -  O

č

uvana priroda 

  -  O

č

uvano graditeljsko naslelje 

  -  M ogu

ć

nost slobodnog bavljenja sportskim aktivnostima  u blizini vjerskih objekata  

  -  Uslovi za upražnjavanje sportskih aktivnosti uz vjerske obrede 

  -  Uslovi za rekreaciju i razonodu 

  -  Infrastruktura itd... 

   - Poseban cilj istraživanja je ustanoviti da li postoji profesionalan odnos prema turisti 
sportisti i hodo

č

asniku, temeljen na profesionalnom odnosu prema svom radu i uslovima koji 

su propisani zakonom, a odnose se na obavljanje vjerskih obreda prema vjeroispovijesti 

vjernika turiste kao i dostupnost bavljenja sportom.  

   -  Prilikom  istraživanja  turisti

č

ke privla

č

nosti navedenih krajeva odnosno regija i mjesta u 

njima cilj je bio uvidjeti specifi

č

nosti prostorne cjeline u kojoj se taj kraj nalazi. Trebaalo je 

ustanoviti privla

č

nost tog kraja i provjeriti turisti

č

ku podobnost samog ponu

đ

enog turisti

č

kog 

vjerskog i sportskog terena i objekta.  

   - Ustanoviti ponudu pružanja usluge boravka i no

ć

enja u objektima /konacima / 

   - Jedan dio cilja istraživanja je bio i utvr

đ

ivanje stanja vanjskog dijela zemljišta, da li postoje 

igrališta, trim staze i sli

č

no za djecu koja borave više dana u vjerskim objektima.