Пољопривредна и медицинска школа
Назив предмета : Породиљство
Назив теме : Вјештачко осјемењавање
Ученик : Адис Ахметовић Професор : Гордана Дерикоња
Бијељина,август 2015.година
Садржај :
Историјат и значај вјештачког осјемењавања
Сперма и састав спереме
Сперматогенеза
Неспособност парења
Неспособност оплођења
Технологија вјештачког осјемењавања
Осјемењавање крава
Осјемењавање оваца
Осјемењавање свиња
Литература
Код слиједећих животиња се највише примјењује извођење вјештачког
осјемењавања:
1. Вјештачко осјемењавање говеда
2. Вјештачко осјемењавање свиња
3. Вјештачко осјемењавање оваца
4. Вјештачко осјемењавање коња
5. Вјештачко осјемењавање коза
6. Вјештачко осјемењавање паса
У многим сточарским развијеним земљама Европе,Америке,Азије и
Аустралије вјештачким осјемењавањем је обухваћено 50 до 100
процената крава.Од укупно 1250 милијарди говеда у свијету,годишње
се осјемени преко 200 милиона крава (највише у земљама бившег
Совјетског савеза,као и у Америци,Канади,Енглеској,Данској, те
Њемачкој и Француској).
Вјештачко осјемењавање има вишеструк значај за сточарство и знатну
предност над природним парењем.Оно има зоотехнички,ветеринарски
и медицински,те економски значај.
Зоотехнички значај осјемењавања састоји се у томе што се наслиједне
особине геноми мужијака масовно преносе на читаве популације
животиња.Елитни приплодњаци се у већој мјери искориштавају за
мелиорацију,кориговање и повећавање производних својстава
потомака,него код природног парења.
Вјештачким осјемњавањем је могуће оплодити далеко већи број женки,
него што се то постиже природним парењем. Зоохигијенски значај
вјештачког осјемењавања састоји се у сузбијању и искорјењавању
полних инфекција,заразних и паразитских обољења.
Осјемњавањем се прекида контакт између животиња као полних
партнера, а тиме и могућност преношења полних зараза,инфекција и
паразитских инвазија које изазивају стерилитет и различита обољења
животиња.
У пракси вјештачког осјемењавања обавља се стална контрола мушких
приплодних грла-даваоца сперме као и женки које се осјемњавају или
оплођују.
Ова контрола омогућава да се на вријеме открију и искључе из
приплода све полно обољеле или сумњиве животиње које би у
условима природног парења могле да пренесу и рашире многа заразна
обољења.
Ветеринарско-медицински значај осјемењавања састоји се у томе што
је оно гинеколошка операција при којој се сперма уноси хигијенски у
оптимално вријеме у најподесније мјесто женских полних органа, које
физиолошки највише одговара сперматозоидима и осигурава оплођење.
Санитарни и микроскопски преглед ејакулата пре осјемњавања
осигурава избор фиолошки нормалне и фертилне сперме,што такође
представља једну од најважнијих предности осјемњавања.
Економски значај вјештачког осјемњавања долази до изражаја
нарочито у говедарству и свињарству.Приплођавање животиња
осјемењавањем је технички лако и практично,поуздано и изискује
мало времена,може масовно да се организује и нема ризика.
Трошкови, расходи за организацију и спровођење вјештачког
осјемењавања су неупоредиво мањи,него за природно парење.
Природно парење захтјева велики број мушких приплодних грла,
чије је држање скупо,изискује много времена.хране и људског рада и
на крају је скопчано са ризиком (повреде животиња и људи).
Економска оправданост и рентабилност вјештачког осјемењавања
долази до пуног изражаја у масовној примјени.Позитивни гени бикова,
нерастова и овнова,као и других мужјака осјемењавањем се преносе на
читаве популације животиња,што је економски најважније,јер се с тим
повећава сточарска производња.
Међутим,због масовног даваоца сперме користе се приплодњаци са
генетским манама које се преносе на потомство.
