ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Административни оквир

Србија и Црна Гора су једине две републике које су остале у Савезној Републици

Југославији. Теоретски, исте државне институције постоје на савезном нивоу као што је то

случај на нивоу република: народна скупштина, председник, Влада, министарства и

судови. Црна Гора више не признаје надлежност савезне владе у неким подручјима. У

пракси, само је Србија у потпуности интегрисана у Савезну Републику Југославију.

Постоји десет савезних министарстава, нека са искључиво савезним

надлежностима. Ове надлежности укључују иностране послове, одбрану и

ваздухопловство. У другим случајевима, савезна министарства покривају иста подручја

која покривају републичка. Мада теоретски постоји јасна разлика између надлежности

федерације и републике, представници министарстава Србије изнели су став да постоје

бројна нејасна подручја у односима између савезне владе и република.

Србија има полу-председнички систем владања. Сматра се да Председник Србије

има јаке позиције. Он се бира путем директног избора са петогошњим мандатом. Исто

лице може бити изабрано највише два пута. (члан 86. Устава Републике Србије).

Права и дужности председника укључују следеће (Устав, члан 83.):

•

да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе,

•

да обавља послове из области односа Републике Србије са другим државама и

међународним организацијама,

•

председник може, у року од седам дана од дана његовог усвајања у Народној

скупштини, да тражи да Народна скупштина поново гласа о закону (Устав, члан 84.),

•

председник може да тражи да Влада изнесе свој став о питањима из њене

надлежности (Устав, члан 85.),

•

председник може да формира стручне и друге службе за обављање послова из своје

надлежности.

СЕДНИЦА ВЛАДЕ

Формалне карактеристике

Министре бира Народна Скупштина Србије на предлог кандидата за председника

Владе, односно председника Владе Србије (члан 5. Закона о Влади Републике Србије).

Гласање се врши истовремено за цео састав Владе. Предлог за изгласавање неповерења

Влади или поједином њеном члану може поднети најмање 20 народних посланика

(чл.93.Устава Републике Србије и члан 10. Закона о Влади Р.Србије). Министри такође

могу да буду разрешени одлуком Народне Скупштине на основу предлога председника

Владе (члан. 93 Устава, члан 11. Закона о Влади Републике Србије).

И Влада у целини и поједини министри одговорни су пред Народном скупштином.

Чланови Народне скупштине, којима су дате министарске функције, задржавају свој

мандат/место у Скупштини.

Према члану 5. Закона о Влади Републике Србије, Влада ће бити састављена од

следећих категорија министара: председник Владе, потпредседници, ресорни министри, тј.

министри који руководе радом министарства, и министри без портфеља, тј. министри који

не руководе радом министарства. Народна Скупштина доноси одлуку о броју

потпредседника и министара без портфеља.

Председник Владе руководи и координира рад Владе (ово је детаљније описано у

даљем тексту), а потпредседници помажу председнику Владе у извршењу његових права

и дужности и усклађују рад министарства у појединим областима које одреди председник

Владе и обављају друге послове које им одреди председник Владе (члан 8. Закона о Влади

Републике Србије). Председник владе одлучује које ће дужности да обављају министри

без портфеља (члан 8а. Закона о Влади Републике Србије).

Главне надлежности Владе утврђене су Уставом Републике Србије (члан 90.).

Између осталих, Влада предлаже и извршава законе, утврђује начела унутрашње

организације министарстава и других органа управе и посебних организиција, поставља и

разрешава функционере и усмерава и усклађује рад министарстава. Члан 91. ст.3 Устава

уредбе се користе, између осталог, да би допуниле или прошириле одредбе у

законима, и да би се утврдила начела унутрашње организације министарстава и осталих

органа државне управе;

одлуке се користе, између осталог, за давање сагласности или потврђивања општих

аката органа или организација из јавног сектора;

решења се користе, између осталог, за постављења или разрешења;

закључци се користе, између осталог, да Влада утврди/одреди смернице и начелне

ставове, који утичу на рад министарстава.

Прва три типа одлука, али не и четврти, су Законом обавезујући. Одлуке под

тачком 2. и решења под тачком 3. су појединачне одлуке, односно решења, на које се

може уложити жалба.

СТВАРНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ ВЛАДЕ

Када је садашња Влада ступила на власт у јануару 2001. године, имала је 223

члана. Након оставке потпредседника Вука Обрадовића, у јуну, тај број се смањио на 22

Десет странака је заступљено у Влади, која је изабрана уз подршку 18 странака у Народној

скупштини. Све оне припадају ДОС-у (Демократска Опозиција Србије). Од 250

представника у Народној скупштини, 183 (75%) припадају Владином крилу. Иако има

пуно странака заступљених у Влади, она се сматра релативно хомогеним у политичком

смислу. Грубо говорећи, она покрива спектрум који се простире од левог до десног

центра.

Влада се састоји делом од политичара и делом од експерата. Пет министара су

чланови политичких партија, осам су еминентни чланови партија, а да нису страначки

лидери, осам су експерти без признате партијске припадности и један је из синдикалног

покрета. Разлика између политичара и експерата је релативно јасна, и постоји само

незнатно двоумљење било унутар, било изван Владе, који министар припада којој

Према подацима из јула 2001. године

категорији. Норвешка експертска група је разговарала са неколико министара, посебно

наглашавајући да су они експерти, а не политичари.

Разлика између ова два типа министара изгледа да огледа функционалну разлику,

на пример политичар и експерти извршавају различите функције у Влади

. Политичари су

подпредседници, који су одговорни за координирање послова, који утичу на више од

једног министарства, док су експерти министри одговорни за одређено министарство.

ПОТПРЕДСЕДНИК И ЊЕГОВА ФУНКЦИЈА

Небојша Човић: потпредседник, председава Одбором за финансије и привреду, руководи

задацима координације у овом подручју и предводи активности у вези са односима са

албанским становништвом.

Душан Михајловић: министар унутрашњих послова, предводи Одбор за правни систем и

државне органе централне администрације и има задатак да координира у овом подручју.

Проф.др Жарко Кораћ: потпредседник, председава Одбором за јавне службе.

Јожеф Каса: потпредседник, председава Административном комисијом и има за задатак да

координира привредом, пољопривредом и локалном самоуправом/аутономијом.

Момчило Перишић: потпредседник, одговоран за контакте са Југословенским снагама

одбране, председава Комисијом за стамбена питања.

Александар Правдић: потпредседник без портфеља,председава Комисијом за кадровска

питања.

Политичари у Влади формирају један интерни круг, који предузима политичку

координацију рада Владе. Они се састају неколико пута недељно, понекад дневно. Ови

састанци, којима руководи председник Владе, су неформални и обично немају дневни ред,

пратећа документа или записник.

Изузеци су: министар правде и локалне самоуправе, др Владан Батић, и министар

пољопривреде, шумарства и водопривреде др Драган Веселинов, који су политичари и
руководе министарствима без одговорности кооридинирања међуресорким питањима.
Потпредседник Душан Михајловић је политичар и обједињује одговорност координирања
Владом са позицијом министра унутрашњих послова.