Vladislav Petković DIS – Pesme

Vladislav Petković Dis

Seminarski rad

1

1. Sadržaj

1. Sadržaj________________________________________________01

2. Uvod_________________________________________________02

3. Biografija_____________________________________________03

4. Analiza______________________________________________16

4.1.  Tamnica______________________________________16

4.2 Možda spava___________________________________19

4.3. Nirvana_______________________________________21

4.4. Naši dani______________________________________24

4.5. Među svojima__________________________________26

5. Zaključak______________________________________________28

6. Literatura______________________________________________29

Vladislav Petković Dis

Seminarski rad

2

2. Uvod

ladislav Petković Dis je pesnik koji je svojom lirikom poetskih nemira i 

naslućivanja, snoviđenja i metafizičkih spoznaja, izvršio prvu revoluciju u 

novijoj   srpskoj   poezij,   ali   zbog   toga   je   platio   visoku   cenu   oštroj   kritici, 

prvenstveno Skerlićevoj, a koja je tek mnogo kasnije spoznala nešto što dugo 

nije mogla. 

V

U ovom radu nalazi se šitroka biografija našeg pesnika, uz dodata mišljenja kritičara, 

citate i slike. Takođe se upoznajemo sa njegovom poezijom i teškim ljubavnim životom, 

uzimajući u obzir da mu ni ceo život nije bio ni malo lak. 

Rad, takođe, sadrži i pet pesama koje su analizirane od strane autora i uz malu, ali 

nesebičnu poomoć kritike autora koji su navadeni u literaturi. Ovde se, naravno nalaze pesme 

„Tamnica“, „Možda spava“ i „Nirvana“, sastavni delovi sveta koji se zove DIS, akoji nam 

otkrivaju tajne rođenja, ljubavi i tajnu smrti. Pored te tri pesme nalazi se i pesma „Naši dani“. 

Rodoljubiva pesma, čiji eksklamativni eho ne nestaje ni danas. Pesma „Među svojima“ je 

takođe zaslužila  da se nađe među ovih pet pesama jer svojim emocijama podstiče jako puno 

osećanja. 

Dis je kompleksna teorija koju niko ne može da razreši, ali zbog nesrazmerne snage koju nosi 

u sebi svi joj se rado vraćamo, kako bismo uživali u njenoj kompleksnosti i ogromnom 

pesničkom umeću.

Vladislav Petković Dis

Seminarski rad

4

rukopis za prvu pesničku zbirku. U ediciji „Tokovi“ objavljeno je do sada 19 knjiga, a mnogi 

dobitnici danas su postali poznata pesnička imena.

Priredbu „pesništvu u čast“ prate:



list „Disovo proleće“;



Disova nagrada



knjiga dobitnika i



niz drugih publikacija koje već čine bogatu izdavačku delatnost 
biblioteke.

Posao

U vojsku nije išao. Oslobođen je zbog uskih grudi i, po preporuci prijatelja, postaje 

privremeni učitelj u selu Prliti ispod Vrške Čuke, a pokraj Zaječara. Sve u nadi da će imati 

dovoljno vremena da se posveti pesmama. Teško je, ipak, biti raspevan u čamotinji i tišini, te 

on   mnoge   noći   provodi   sa   seljacima   uz tabliće i čokanje rakije.   U   grad   odlazi   jednom 

mesečno po platu, bez koje se ujutro vraća u selo, nakonkafanske sedeljke. I novih trideset 

dana posta, do novog odlaska u Zaječar.

To   je   trajalo   dve   godine,   kada   je   odlučio   da   napusti   učiteljsko   mesto   i,   s   tek 

podignutom platom, krene u Beograd, jedini mogući put za sve pesnike.

Ušao   je   sasvim   tiho   u   društvo   beogradskih   velikana,   u   vreme   kada   se   živelo   po 

kafanama koje su bile i jedina sastajališta. Znalo se da se, kada izađe, časopis u kafani pročita 

od korica do korica. Kada se pojavi novo književno ime, kafane zabruje. Glumci su predstave 

nastavljali   u   kafanama.   Ljudi   su   se   u   njima   bratimili   i   krvili.   Uzalud   je   uvaženi Jovan 

Skerlić grmeo da je sve zlo od njih.

Visok i mršav, poduže kose i sasvim neobičnih brkova, s naočarima iza kojih je 

vrebao zadivljujući pogled, bivši učitelj iz okoline Zaječara tek uz pomoć Nušića uspeva da 

pronađe   prvo   zaposlenje.   Pesnik,   koji   će   kasnije   postati   stalni   stanovnik   bezmalo   svih 

Slika 1.2.  Naslovna strana 49. broja 
časopisa „Disovo proleće“ sa likom 
dobitnika nagrade za 2012.doginu.

Vladislav Petković Dis

Seminarski rad

5

naših antologija, radio je kao kantardžija na savamalskoj trošarini i sa snebivanjem se žali 

prijateljima da povazdan mora da meri šljive.

Od prve plate štampao je podsetnicu na kojoj je pisalo samo Dis. Po svoj prilici, to je 

bila skraćenica, odnosno srednji slog njegovog imena VlaDISlav, mada su neki tvrdili da je 

to   ime   grada   iz Danteovog„Pakla“,   a   drugi   da   je   to   bio   srpski   srednjovekovni   naziv   za 

evropski zapad. Prilično dugo nadimak je ispisivan isključivo latinicom, kako ga je pisao i 

sam pesnik, da bi odnedavno bio štampan i ćiriličnim pismom.

Dva puta otpušten iz službe, živeo je ni od čega: od korektura i saradnje po dnevnim 

listovima,  od   neznanih  i  neviđenih   poslova   pesnika,  koga  je   negativno  kritikovao  Jovan 

Skerlić, najuticajniji kritičar tog vremena.

Brak

Njegov kafanski način života umnogome se izmenio posle venčanja sa Hristinom-

Tinkom, mladom i lepom poštanskom službenicom koju je odmah smestio u svoje stihove. 

Brak su sklopili na jutrenju u staroj Markovoj crkvi. Ona je, kasnije, o tome ovako svedočila:

 „Venčanje? Bilo je za anegdotu, mada se preteruje, naročito ono sa prstenom. Ja sam 

prsten bila zaboravila, a bez njega se nije moglo, pa je Disova sestra otrčala da ga donese. 

Doduše, kum je nudio alku od kišobrana, ali je pop objasnio da prstena mora biti...“

Veoma privržen porodici, ali i prijateljima, Dis će jednom reći:

„Za četiri godine braka nismo četiri puta sami, bez gostiju, ni ručali 

ni večerali.“

U braku je imao dvoje dece Gordanu i Mutimira. 

Slika 1.3.   Disova bista

Vladislav Petković Dis

Seminarski rad

7

Disova nagrada

Gradska   biblioteka   „Vladislav   Petković   Dis”   od   1964.   godine   dodeljuje Disovu 

nagradu za   životno   delo   savremenog   jugoslovenskog,   odnosno   srpskog   pesnika. 

Manifestacija   povodom   dodele   nagrade   i   književno   veče   posvećeno   nagrađenom   gostu 

predstavljaju   centralni   i   završni   događaj   svakog   „Disovog   proleća”,   a   tradicionalno   se 

održavaju u drugoj polovini maja meseca. Disova nagrada se svojom dugotrajnošću, izborom 

dobitnika,   sastavima   žirija   čvrsto   ukorenila   na   mestu   jedne   od   najprestižnijih   domaćih 

pesničkih   i   književnih   nagrada.   Poslednjih   godina   Disovu   nagradu   čine   plaketa   koja   se 

uručuje dobitniku i novčani iznos nagrade. Dobitnike vidimo u sledećoj tabeli (tabela 1.1.).

Branislav Maltez 

(1979)

Dobrivoje Robajac 

(1980)

Miodrag Marković 

(1982)

Miladin Vukosavljević 

(1983)

Nevenka Mosić 

(1984)

Ratko Marković 

(1986)

Radoslav Vučković 

(1988)

Vladimir Dimitrijević 

(1989)

Snežana 

Kovačević (1990)

Živorad Nedeljković 

(1991)

Živorad Kotlajić 

(1991)

Branislav Ceganjac 

(1991)

Vladeta 

Kolarević (1992)

Veliša Joksimović 

(1993)

Milan Lukić (1994)

Milen Alempijević 

(1995)

Oliver 

Vuksanović 

(1996)

Miodrag Ribić (1997) Branko Krstić (1998)

Jelena Radovanović 

(1999)

Jovan Popović 

(2001)

Jelena Marković 

(2002)

Ozren Petrović (2003)

Aleksandar Belić 

(2004)

Janja Raonić 

(2005)

Dragan Radovančević 

(2006)

Milka Popoviћ (2007)

Vladimir Stojnić 

(2008)

Бојан Васић 

(2009)

Saša 

Jelenković (2010)

Živorad 

Nedeljković (2011)

Dragan Jovanović 

Danilov (2012)

Tabela 1.1.  Dobitnici nagrade “Disova nagrada” od 1979. do 2012. Godine