Универзитет у Београду-Географски факултет
Мастер студије: Просторно планирање
Предмет: Планирање предела
СЕМИНАРСКИ РАД:
ВЛАСИНА – ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАО
КУЛТУРНИ ПРЕДЕО
Професор :
Др Невена Васиљевић
Студент :
Стефана Станисављевић 14/2014
Београд, 2015. година
Власина – предео изузетних одлика као културни предео
4
Ново Село, целу КО Колуница, целу КО Божица, целу КО Топли До (на територији
општине Сурдулица) и целу КО Доња Ржана, целу КО Горња Ржана, целу КО Плоча, целу
КО Горња Лисина, део КО Доња Лисина и део КО Милорци (на територији општине
Босилеград). Граница на северу почиње замишљеним пресеком упоредника 420 северне
географске ширине и реке Власина, пружа се развонем Власине и Каланске реке у правцу
североистока, од планинског врха Топла глава (1.102м н.в.), на истоку до врха
Црвенковица (1.607м н.в.), правцем југоисток дуж развона до врха Орловац (1.707м н.в.) и
даље на југ до врха 1.721м н.в., до административне границе општина Сурдулица и Црна
Трава. Граница Просторног плана наставља се ка југу до врха 1.461м н.в. и пружа се даље
ка југоистоку до врха Јелова глава (1.175м н.в.), да би се наставила ка југу развонем
измену Вучје и Грубине реке (које чине реку Јерму), преко врха Цвејина чука (1.442м н.в.)
и врха Динина чука (1.598м н.в.) на истоку све до државне границе са Бугарском. Граница
се наставља државном границом са Бугарском према југу до врха Бандера (1.736м н.в.),
пружа се преко развона планинским масивом Манов дел правцем југозапад до круне бране
на Лисинском језеру и границом сливног подручја реке Лисине на југу и западу до врха
Вршник (1.671м н.в.). Ка северозападу, граница наставља до горњег тока потока Вунева,
затим преко Рида Лобода наставља на север до врха Бобик (1.650м н.в.), затим скреће на
исток долином Плавилског потока до превоја Тренин гроб (1.659м н.в.); даље, граница
наставља према северу преко врха Било (1.740м н.в.) и спушта се гребеном Дебели Рид до
долине потока Зли Дол и долине реке Врла; даље, граница иде узводно реком Врлом до
ушћа Градског потока, а затим скреће на север долином Градског потока до врха Кула
(1.622
м н.в.), затим до врха Велики Чемерник (1.638м н.в.), врха Мали Чемерник (1.596м
н.в.), врха Шанци (1.552м н.в.), пружа се границом развона сливног подручја језера
Власина и на северу реке Власина, северно од насеља Црна Трава до замишљеног пресека
упоредника 420 северне географске ширине и реке Власина.
Крај Власина налази се у источном делу слива Јужне Мораве, измену планина
Чемерник (1.688м н.в.) на западу и Варденик (1.875м н.в.) на југу, Крајишта на југоистоку,
границе са Бугарском на истоку и планинског масива Грамада (1.592м н.в.) на
североистоку. Власинско језеро налази се на 1.213м н.в., измену долине Јужне Мораве и
бугарске границе, на 17км удаљености до граничног прелаза Срезимировци. Од језера на
север пут иде дуж леве обале према Црној Трави (18км), Власотинцу (51км) и Лесковцу
(67
км), а на југ према Босилеграду и Трговишту.
Слика 1. Власинско језеро
Извор: www.agencijami.com
Власина – предео изузетних одлика као културни предео
5
Слика 2. Просторни обухват Власине – предела изузетних одлика
Извор:
www.tosurdulica.org
1.3
Концептуализација предела
Концептуализација предела варира у односу на разматрања природних,
друштвених или примењених наука, од којих је свака, фокусирајући одређене димензије
предела, кроз историју дала допринос његовом новом и бољем разумевању. Заједничка,
трансдисциплинарна концептуализација није остварена све до данас, али без обзира на то,
у једном се све дисциплине слажу: нема сумње да предео није само био-физички ентитет,
комплекс појава које треба описати и анализирати коришћењем објективних, научних
метода. Перцептивни карактер предела омогућава његов субјективни доживљај који,
поред естетског, обезбеђује и осећај егзистенцијалног припадања (Антроп М., 2005,
Васиљвић, 2009).
У Стратегији просторног развоја Републике Србије диференцирање простора
Србије врши се у односу на степен модификације и карактер утицаја човека на предео
(насељавање и коришћење) на основу чега могу да се разликују
природни и
културни
предео
. Типични случајеви који одређују идентитет предела су: природни предели,
културни предели (деловање природе и чевека), рурални предели, и урбани предели.
