ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНОХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ-НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ : МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
ТЕМА : ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ
Ментор: Студент:
Младеновић Љубиша
Ниш, март, 2013.
Садржај
Увод
1.
Врсте саобраћајa..................................................................................................4
1.1. Економски значај саобраћаја..............................................................................4
2. Водени саобраћај.................................................................................................5
2.1. Историјат водног саобрћаја................................................................................5
2.2. Kaрактеристике водног саобраћаја....................................................................6
3. Морски саобраћај.................................................................................................7
3.1. Подела савремених бродова према основним технологијама превоза.........10
3.2. Луке (поморске)..................................................................................................12
3.3. Лука Ротердам.....................................................................................................12
3.4. Лука Бар...............................................................................................................13
4.
Поморски канали................................................................................................14
4.1.
Суецки канал......................................................................................................14
4.2.
Панамски канал..................................................................................................15
4.3.
Килски канал......................................................................................................15
4.4.
Коринтски Канал...............................................................................................16
5.
Речни саобраћај...................................................................................................16
5.1. Канал Дунав-Мајна-Рајна..................................................................................18
6. Унутрашњи пловни саобраћај...........................................................................19
6.1. Речни саобраћај у Србији..................................................................................19
Закључак.................................................................................................................21
Литература...............................................................................................................22
ВРСТЕ САОБРАЋАЈА
КОПНЕНИ
ВОДЕНИ
ВАЗДУШНИ
БЕЖИЧНИ
Друмски
Цевоводни
Железнички
Жичани
Цевоводни
Жичани
Морски
Језерски
Речни
Каналски
Каналски
Језерски
Авионски
Ракетни
Хеликоптер.
Сателитски
Ракетни
Сателитски
Радио
ТЕЛЕВИЗИЈА
Телекому-
никације
1. Врсте саобраћаја
Основне врсте савременог саобраћаја су: копнени, водени, ваздушни и бежични.
Појединачно чине саобраћајне мреже, а заједно формирају јединствен саобраћајни систем
региона или света. Најбрже од свих у новије време се развијао аутомобилски, цевоводни и
ваздушни саобраћај. Повећан је и значај морског саобраћаја. Готово у свим земљама света
погоршана је позиција железничког саобраћаја. Већи део свих саобраћајних средстава и
саобраћајница концентрисан је у развијеним земљама. На њих отпада значајан део
промета терета и путника светског транспорта. Земље у развоју су знатно слабије
обезбеђене саобраћајем, него развијене. У осталим регионима света - у земљама у развоју
Африке, Азије и Латинске Америке, саобраћајни системи су још у фази формирања још је
велика улога теретног саобраћаја, неке врсте савременог саобраћаја су слабо развијене или
их нема ( железничке пруге, цевоводни транспорти итд.).
Слика 1. - Подела саобраћаја према природној средини у којој се обавља
1.1. Економски значај саобраћаја
Саобраћај спада у терцијани сектор економских делатности. За разлику од
пољопривреде и индустрије он не ствара у процесу рада нови производ, не мења његова
својства (физичка, хемијска) и квалитет. Саобраћајни производ је премештање у простору
терета и људи, мењање њихових положаја. Саобраћајни производ је чинилац развоја
људског друштва зато што повезује произвођаче и потрошаче. Саобраћај је нераскидиво
везан за остале привредне гране, а такође за природу. Он је спона производње и потрошње
тј произвођача и тржишта (под условом да они нису на истом месту). Саобраћај омогућује
размену добара (трговину). Читав економски живот зависи од функционисања саобраћаја
како у једном региону тако и у читавом свету. Често се користи као један од најбољих
показатеља нивоа развијености држава. Показатељи рада саобраћаја су промет терета у
тона-километрима (т-км) и превоз путника у путничким километрима(п-км), који
представљају производ (умножак) обима производње (тона или путника) и растојања
превоза (у км).
1
2. Водени саобраћај
Водени саобраћај обухвата целокупан саобраћај који се одвија на воденим
површинама: мору, језерима, рекама, каналима.
У укупном саобраћајно-транспортном систему расте утицај водног саобраћаја и
транспорта због повољних услова превоза, енергије, екологије и нивоа безбедности. Развој
водног саобраћаја зависи од низа фактора, коришћења нових технологија, кооперације
свих учесника у транспортним ланцима.
2.1. Историјат водног саобрћаја
Гледајући стабла како пливају водом и птице или животиње на стаблима,
праисторијски човек је ову идеју искористио и направио сплав и прву лађу. Дубећи стабло
снизио је тежиште и обезбедио стабилност. Затим је почео да весла рукама, граном, па
правим веслима. Тако смо добили чамце са веслима, а затим и веће бродове који су
вековима владали морима и рекама. Египћани су пре 6.000 година знали за једро, а
бродарство у античким државама је омогунавало трговину и велике војне походе.
Једрењаци су и дуго после Фултоновог пароброда (1807) успешно конкурисали
1
Букумировић М., Елементи транспортних средстава и уређаја II, Саобраћајни факултет, Бгд, 2001.,стр. 89-
91.
организација изгради своје пристаниште, за своје потребе. Као пример за ово решење,
могуће је навести рафинерије нафте - и новосадска и панчевачка рафинерија имају своја
пристаништа, или Беочинске цементару. Предности водног транспорта су ниски трошкови
по километру-тони превезене робе. Иако водни транспорт има високе основне трошкове,
услед превоза огромних количина робе на, по правилу, велике удаљености, трошкови по
јединици терета су најмањи од свих видова транспорта. Водним транспортом се углавном
транспортују робе високе специфичне тежине (угаљ, руде, нафта), које је потребно
транспортовати у великим количинама. Велики недостатак водног транспорта су високи
иницијални трошкови (цена пловног објекта) и ниска брзина превоза, ремонт пловног
објекта и одржавање. Један од озбиљних проблема који се јављају код водног транспорта
јесте утовар, односно истовар робе. Како су пристаништа скупа за изградњу, није их
могуће изградити у близини сваког корисника водног превоза, тако да је потребно
организовати и превоз робе до утоварног пристаништа, као и превоз од истоварног
пристаништа. Ово значајно подиже ниво трошкова, али и ниво ризика од оштећења робе
приликом транспорта од произвођача до купца.
2
3. Морски саобраћај
Морски саобраћај има прворазредни значај за остваривање спољне трговине. Он
обезбеђује око 4/5 укупног транспорта у међународној трговини. У њему је посебно
велики удео превоза терета (нафте, деривата, руда, угља, жита итд.). Морским
транспортом се превезе преко 5,5 млрд. т терета годишње.
Морски транспорт превезе релативно мали део укупног физичког обима превезеног
терета, али због великог просечног растојања (7-8 хиљ. км) на њега отпада 60% од укупног
светског превоза робе. Рокови доставе роба у воденом транспорту су највећи. То је
повезано како с великим растојањима, тако и са чињениоцом да је светска трговачка флота
јако зависна од међународне трговине нафтом. У порасту су међународни морски превози
расутих терета, посебно угља, жита, нерудних сировина.
Упоредо са интерконтиненталним, међународним транспортом, морски транспорт
остварује у великом обиму превоз терета са великом и малом каботажом у границама
своје земље. Велика каботажа је пловидба бродова између лука различитих морских
2
Лалић З., Саобраћајна средства и инфраструктура, ВШССМС,Ниш,2011.,стр.88-113.
