Visoka poslovna škola strukovnih studija
Leskovac
Trgovinski menadžment
Tema:Vođenje(Rukovođenje)
Mentor:Prof. dr Saša Sarić
Dragana Mladenović
11808
Turizam i ugostiteljstvo
Leskovac,2013.
SADRŽAJ
UVOD...........................................................................................................3
VOĐENJE(RUKOVOĐENJE)..................................................................4
POJAM RUKOVOĐENJA........................................................................5
OSNOVE RUKOVOĐENJA......................................................................5
STIL I METODE EFIKASNOG RUKOVOĐENJA................................7
USLOVI USPEŠNOG RUKOVOĐENJA..................................................8
MOĆ,AUTORITET......................................................................................8
OSOBINE VOĐE..........................................................................................10
PONAŠANJE VOĐE....................................................................................11
ZAKLJUČAK................................................................................................13
LITERATURA................................................................................................14
2
VOĐENJE (RUKOVOĐENJE)
Najstarija vidljiva manifestacija manadžmenta je zabeležena u pojavi vođe, više ili
manje spontano nastalih grupa ljudi u borbi za opstanak. Sve do danas vđđstvo je imanentno
svim oblicima organizovanja ljudi. Dinamički razvoj industrijske proizvodnje stvorio je
specifični ambijent u kome je vođstvu namenjeno izazovno mesto. Sve sofisticiraju
tehnološko-tehničku osnovu I organizacionu strukturu prožimaju psiho-sociološki aspekti,
mentalitet, tradicije I kultura ljudi, kao dominantnih nosilaca aktivnosti. U takvim uslovima
fenomen vođstva dobija na složenosti, a zbog rastućih izazova, I na značaju.
Proučavanje fenomena vođstva može se grubo podeliti na:
-
klasični pristup,
-
bihejvioralni pristup,
-
kontigencijski pristup.
U suštini, ne radi se o potpuno podvojenim pristupima, već o produbljivanju I
obogaćivanju poimanja vođstva u skladu sa novim saznanjima.
Klasični pristup je posvećen karakteristikama, svojstvima, ličnosti vođe. Iz aspekta
menadžmenta tome je pridodat hijerarhijski odnos u konteksu organicazione strukture.
Pojava “bihejviorizma” (ponašanje), 1949. godine, omogućava svestranije
osvetljavanje ponašanja vođa, I ne samo njih, već I podređenih. Odnos nadređenosti ostaje
trajno na snazi, jer u industrijskim prilikama složenost materije implicira veća ovlašćenja
pretpostavljenog zbog njegove pozicije u odnosu na njemu podređene u pogledu:
-
stepena sinteze elemenata,
-
šireg vremenskog horizontal sagledavanja I prostornog zahvata,
-
i veće informisanosti.
Protivurečeno sa nekim suštinskim opredeljenjima “bihejviorista”, ipak ostaje notorna
činjenica stvarnih odnosa. Eufemizmi kao sledbenik umesto podređeni u industrijskim
uslovima ne menja suštinu odnosa. Jer, samo vođstvo pretpostavlja da postoje vođeni. Kako
će biti vođeni I kakav je njihov uticaj I kako se njihovo ponašanje odražava na proces vođenja
I njegove efekte, tu su svakako prisutni doprinosi, “bihejviorista”.
Otvorenost industrijskih zbivanja na dejstvo brojnih faktora kako unutrašnjih, tako
spoljašnjih, sa njihovom naglašenom interakcijom, ima za posledicu stvaranje veoma
raznovrsnih situacija. U nastojanju da se iznađu neke zajedničke karakteristike (kao
tehnologija, veličina, starost, okruženje) kreiran je kontigentni pristup u organizaciji, što se
odrazilo I na izučavanje fenomena vođstva.
4
