P R E D G O V O R

drugom, dopunjenom i izmenjenom izdanju

Pred vama je drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje novinarskog

vodi

a kroz sudske postupke-«Javnost u sudnici».

Burni

politi

ki doga

aji koji su se odigrali nakon predaje u štampu

rukopisa prvog izdanja (ubistvo premijera Zorana

a, vanredno stanje,

policijska akcija «Sablja», parlamentarni i predsedni

ki izbori), te veoma

dinami

na zakonodavna aktivnost novog parlamentarnog saziva, u

inili su da

prvo izdanje priru

nika, kako zbog nekih potpuno novih instituta (posebno

odeljenje Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal, tzv. «specijalni
sud») i bitnih promena zna

ajnih procesnih zakona (parni

nog, izvršnog,

ste

ajnog), bude u dobroj meri prevazi

eno i neuskla

eno sa pozitivnim

zakonodavstvom.
Ostaju

i u svemu privrženi ciljevima izdavanja ovog priru

nika, koje

je u izuzetno nadahnutom predgovoru prvom izdanju prezentirao uvaženi kolega
Sr

an Radovanovi

, pokušali smo da ovim izdanjem, prate

i usvojenu

metodologiju i raspored izlaganja, obuhvatimo sve bitne promene doma

procesne legislature.
Veruju

i da se sklonost pojedinaca u državnim organima i organima

jedinica lokalne samouprave ka davanju poluinformacija i dezinformacija
najefikasnije prevladava informisanoš

u prenosilaca informacije i njihovom

sposobnoš

u da postavljaju pitanja koja poga

aju samu suštinu problema,

dajemo rukopis drugog izdanja priru

nika u štampu, obradovani pozitivnim

reakcijama poslenika javne re

i na prvo izdanje i spremnoš

u polaznika

seminara «Medija centra» da u praksi primene ponešto od onoga što je u
priru

niku napisano.

Beograd, mart 2005. godine,

Vladan

Simeunovi

J A V N O S T U S U D N I C I

Novinarski

vodi

kroz sudske postupke

izdanje

Priredili:

Vladan

Simeunovi

Nenad

Vojnovi

U nameri da doprinesemo ostvarivanju imperativa novinarskog

izveštavanja sadržanog u zahtevima »brzo, kratko, jasno«, uz razuman i prihvatljiv rizik
da ono što

e biti brzo i jasno (precizno), ne bude uvek i kratko, izlažemo, najkra

mogu

e, sve ono što je, po nama, neophodno da zna novinar koji se bavi

izveštavanjem iz sudnice, i to podeljeno na slede

e oblasti:

Sud

kao državni organ pred kojim se vodi krivi

ni postupak ( nadležnost, sukob i

rešavanje sukoba nadležnosti, sastav suda, izuze

e sudija, » vanpretresno ve

e«)

Stranke

u krivi

nom postupku (državni tužilac, okrivljeni, ošte

eni kao tužilac,

privatni tužilac, prava okrivljenog, branilac)

Pretkrivi

ni krivi

ni postupak (

pokretanje, krivi

na prijava, hitne istražne radnje,

odlu

ivanje o krivi

noj prijavi)

Prethodni krivi

ni postupak

(

istražni sudija,

istraga, dokazne radnje, odluke

istražnog sudije, prava istražnog sudije)

Organi unutrašnjih poslova,

prava u postupku

Pritvor

i ostale mere za obezbe

enje prisustva okrivljenog

Optužni akti

Glavni pretres

Javnost krivi

nog postupka

10.

Presuda

11.

Pravni lekovi (

redovni i vanredni, drugostepeni i tre

estepeni postupak)

12.

Zatvor

i ostale sankcije

13.

Abolicija, pomilovanje, amnestija

14.

Skra

eni postupak, postupak prema maloletnicima

15.

Izvršenje krivi

nih sankcija, uslovni otpust.

1. SUDOVI

Krivi

ni postupak se vodi pred

sudom

(sudovima).

Pitanje izbora vrste sudova za postupanje po predmetima iz

odre

ene pravne oblasti, odre

ivanje ranga sudija za odre

enu vrstu predmeta i pitanje koji

e od više sudova istog ranga postupati u konkretnim predmetima rešava se odre

ivanjem

stvarne, funkcionalne i mesne nadležnosti.

Nadležnost se definiše kao pravo i dužnost suda da postupa u

odre

enim predmetima (stvarima, pa otud i termin »stvarna nadležnost«) i da preduzima

odre

ene procesne radnje.

A. STVARNA NADLEŽNOST

Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti odre

ene

zakonom.

Stvarna nadležnost sudova u krivi

nim stvarima ure

ena je

Zakonom o sudovima (odredbama od

lana 14. do

lana 20. koje važe do 1. marta 2003.

godine, kada

e na snagu stupiti odgovaraju

e odredbe Zakona o ure

enju sudova. Ina

Zakon o ure

enju sudova, izuzev navedenih odredbi, stupio je na snagu 1. januara 2002.

godine), Zakonom o vojnim sudovima, odgovaraju

im odredbama Saveznog ustava i

Zakona o saveznom sudu o nadležnosti Saveznog suda, te Zakonikom o krivi

nom

postupku.

Preciznosti radi izloži

emo bitne odredbe o organizaciji,

sastavu i nadležnosti sudova u krivi

nim stvarima, kako iz Zakona o sudovima, tako i iz

Zakona o ure

enju sudova, te Zakona o vojnim sudovima, kao i odgovaraju

e odredbe o

nadležnosti Saveznog suda.

Dakle, stvarna nadležnost u krivi

nim stvarima podeljena je

izme

u redovnih sudova opšte nadležnosti, vojnih sudova i Saveznog suda.

Prema Zakonu o sudovima (trenutno važe

em) sudovi opšte

nadležnosti u Republici Srbiji (nadležni za postupanje u krivi

nim predmetima) jesu:

a. opštinski

sudovi,

okružni sudovi i

Vrhovni sud Srbije.

Opštinski sud je u krivi

nim predmetima nadležan da:

1) u prvom stepenu, sudi za

krivi

na dela

za koja je zakonom predvi

ena, kao glavna,

nov

ana kazna ili kazna zatvora do deset godina, ako za pojedina od ovih krivi

nih dela nije

nadležan okružni sud;
2) u prvom stepenu, sudi za krivi

na dela za koja je posebnim zakonom odre

ena

nadležnost opštinskog suda;
3) sprovodi

istragu

za krivi

na dela za koja je zakonom odre

ena nadležnost opštinskog

suda;
4) rešava o

žalbama

protiv rešenja

istražnog sudije

i o prigovoru protiv

optužnice

krivi

na dela iz nadležnosti opštinskog suda.

Okružni sud je u krivi

nim predmetima nadležan :

1.a) da, u prvom stepenu, sudi za krivi

na dela za koja je zakonom predvi

ena kazna

zatvora preko deset godina zatvora ; za krivi

na dela odavanja državne tajne; pozivanja na

nasilnu promenu ustavnog ure

enja; izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili

netrpeljivosti; povrede teritorijalnog suvereniteta; udruživanja radi neprijateljske delatnosti;
organizovanja grupe i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zlo

ina; povrede ugleda

državne i me

unarodne organizacije; povrede ravnopravnosti u vršenju privredne delatnosti,

stvaranja monopolisti

kog položaja i izazivanja poreme

aja na tržištu, nelojalne konkurencije

u poslovima spoljnotrgovinskog prometa; kršenja zakona od strane sudije; odavanja
službene tajne; ugrožavanja bezbednosti leta vazduhoplova; neovlaš

ene proizvodnje i

stavljanja u promet opojnih droga i omogu

avanja uživanja opojnih droga; napada na

službeno lice u vršenju poslova bezbednosti; ubistva na mah; navo

enja na samoubistvo i

pomaganje u samoubistvu; silovanja; i krivi

no delo primanja mita.

1.b) za krivi

na dela za koja je posebnim zakonom odre

ena nadležnost okružnog suda;

2) da sprovodi istragu za krivi

na dela za koja je zakonom odre

ena nadležnost okružnog

suda;
3) da rešava o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i prigovoru protiv optužnice za krivi

dela iz nadležnosti okružnog suda;
4) da odlu

uje po žalbama protiv odluka opštinskih sudova donetih u prvom stepenu.

Vrhovni sud Srbije, u krivi

nim predmetima, nadležan je

da :

1. a) odlu

uje o redovnim pravnim lekovima protiv odluka okružnih sudova;

1. b) odlu

uje o vanrednim pravnim lekovima protiv pravosnažnih odluka sudova, ukoliko

zakonom nije druk

ije odre

eno;

1. c) odlu

uje o žalbama u tre

em stepenu protiv drugostepenih presuda sudova u Republici;

1. d) odlu

uje o delegaciji sudova, ukoliko zakonom nije druk

ije odre

eno;

2.) rešava sukobe nadležnosti izme

ju sudova, u skladu sa zakonom.

Vrhovni sud Srbije odlu

uje o sukobu nadležnosti izme

sudova shodno zakonu i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vo

enja postupka ili

drugih važnih razloga.

Pored sudova opšte nadležnosti, krivi

ni postupak, u

odre

enim slu

ajevima, vode i vojni sudovi, dok znatna ovlaš

enja u krivi

nom postupku koji

se vode pred sudovima opšte nadležnosti ima i Savezni sud.

Vojni sudovi

Vojni sudovi su specijalizovani redovni sudovi.

Vojni sudovi se osnivaju kao prvostepeni (Beograd, Niš,

Podgorica) i drugostepeni vojni sud.

Drugostepeni vojni sud je Vrhovni vojni sud sa sedištem u

Beogradu.

Vojni sudovi kao redovni sudovi sude za krivi

na dela koja

ine vojna lica i odre

ena krivi

na dela koja u

ine druga lica, a odnose se na odbranu i

bezbednost zemlje, kao i u sporovima u vezi sa službom u Vojsci Jugoslavije.
U

krivi

nom postupku pred vojnim sudovima primenjuju se

odredbe Zakonika o krivi

nom postupku.

Savezni sud

Savezni sud je najviši pravosudni organ Savezne Republike

Jugoslavije.

Savezni sud je nadležan (najbitnije odredbe):

1. da u poslednjem stepenu odlu

uje o žalbama protiv presuda sudova u republikama

lanicama i presuda vojnih sudova kojima je za krivi

na dela propisana saveznim zakonom

izre

ena kazna zatvora od dvadeset godina ili teža kazna,

2. da odlu

uje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne u slu

aju kada je sam Savezni

sud potvrdio presudu kojom je izre

ena kazna zatvora od dvadeset godina za krivi

no delo

predvi

eno saveznim zakonom,

3. da odlu

uje o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede saveznog zakona ako je

odluku doneo republi

ki vrhovni sud, Vrhovni vojni sud ili ve

e Saveznog suda u žalbenom

postupku,

4. da odlu

uje o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude zbog povrede

saveznog zakona ako je presudu doneo sud u republici

lanici u drugom, odnosno tre

stepenu ili Vrhovni vojni sud, a okrivljeni je za krivi

no delo propisano saveznim zakonom

osu

en na kaznu zatvora najmanje jednu godinu ili težu kaznu ili na kaznu maloletni

kog

zatvora,

5. da odlu

uje o sukobu nadležnosti izme

u sudova opšte nadležnosti sa teritorija

raznih republika

lanica, kao i izme

u vojnih i drugih sudova,

6. da odlu

uje o prenošenju mesne nadležnosti sa suda na teritoriji jedne republike

lanice na sud na teritoriji druge republike

lanice ako je o

igledno da

e se tako lakše

sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.

Napomena: Nakon stupanja na snagu Zakonika o

krivi

nom postupku (savezni propis) Narodna skupština Republike Srbije izmenila je

Krivi

ni zakon Republike Srbije na taj na

in što je ukinuta smrtna kazna i što je sada

(ponovo) gotovo u potpunosti propisivanje krivi

nih sankcija prepušteno Krivi

nom

zakonu Savezne Republike Jugoslavije. Prema ranijim odredbama republi

kog zakona

(koje su prestale da važe), smrtna kazna je mogla biti zamenjena kaznom zatvora od
dvadeset godina, dok je kazna od dvadeset godina zatvora, kao samostalna sankcija,
u retkim slu

ajevima, bila propisana za najteže oblike teških krivi

nih dela. Nadležnost