Univerzitet u Beogradu
Medicinski fakultet
Higijena sa medicinskom ekologijom
Vodiči za ishranu
Vodiči za ishranu su odgovarajuće preporuke o načinu ishrane koje su sa kulturološkog i
zdravstvenog aspekta najpovoljnije po stanovništvo. U različitim delovima sveta se
upotrebljavaju različiti vodiči koji mogu biti u obliku prostih poruka kao što su „jedite pet boja
voća i povrća“ ili kvantitativno kao „uzmite dve ili tri porcije neke namirnice na dan“. Danas su u
upotrebi različiti vodiči koji su se znatno menjali kroz istoriju, kako se i menjao sam pristup
nauci i naučnim dokazima. U početku su vodiči ishrane bili zasnovani na opservaiji i empiriji što
je nekada vodilo i velikim greškama, usled nedostataka podataka ili dokaza. Neki od prvih
smernica za vodiče ishrane koji su ustanovljeni dokazima krenuli su u 18-tom veku kada je
doktor Džejms Lind ustanovio da su mornari oboljevali od skorbuta zbog nedostaka vitamina C.
Tek nakon skoro četiri decenije došlo je do preporuka da se agrumi odnosno limeta redovno
primenjuju u ishrani moreplovaca nakon čega je došlo do potpunog prestanka oboljevanja kod
istih. Ovo je bio potpuno novi korak u odnosu na stariji način. Od drugog svetskog rata pa na
ovamo preporučuju se grupe namirnica odnosno 5-7 njih, a od 1992. preporuke se baziraju prema
zdravstvenim problemima koji mogu da se reše nutrutuvnim merama. Ovo je pre svega bio slučaj
za Evropu, u SAD-u se sve to odvijalo znatno ranije i znatno brže. Od 1950. počinju u sredstvima
za informisanje da se objavljuju preporuke zdravstvenih organizacija u vezi zdrave ishrane. Kako
je SAD i ostale zemlje u kasnijem periodu zahvatila glad, i samim tim i neuhranjenost,
preporuke su do 1970. išle u tom smeru, a tek 1980. stižu i prve zvanične preporuke koje su se
kasnije dodatno menjale. Prva uputstva o ishrani objavljena su u SAD-u 1984. godine i tada je
stanovništvu ukazano to da treba da unose manje masti i šećera, kao i to da više vremena posvete
fizičkim aktivnostima. Ujedinjene nacije preko SZO objavljuju prvi vodič za izradu nacionalnih
preporuka 1996. godine. Po potrebi se voidči menjaju na svakih pet godina u sklopu sa novim
naučnim preporukama i istraživanjima. Sam proces se obavlja u tri faze:
Faza 1: Analiza naučnih informacija koju obavljaju stručnjaci različitih profila.
Faza 2: Izveštaj koji su oni sačinili postaje dostupan javnosti te predmet diskusije. Daljom
sintezom podataka nastaje krajnji oblik vodiča koji moraju da odobre ministarstvo zdravlja i
poljoprivrede.
Faza 3: Preporuke se grafički i jezički prilagođavaju tako da budu dostupne i jasne svima.
Pre su u upotrebi bile različite forme piramide ishrane koje su 2011. zamenjene oblikom tanjira.
koja je bila znatno preciznija i bolja. Ona je nazvana „ Moja piramida“. Vizuelno je izgledala
drugačije (prilog 2), obuhvata stepenice na kojima se nalazi figura koja se penje što predstavlja
jedan od noviteta koji pridaje značaj fizičkoj aktivnosti koju ta figura izvodi. Piramida sadrži šest
opsega različitih boja i širina, te što je opseg veće površine namirnica se više preporučuje u
ishrani. Ovde je naznačeno šest grupa namirnica (žitarice, voće, povrće, mleko, meso i
mahunarke, i masti i ulja). Ona sadrži 41. preporuku neke od njih su:
1. Potrebne su adekvatne hranljive materije da se zadovolje kalorijske potrebe.
2. Cilj je zapravo da se dođe do zdrave težine ni prekomerne ni nedovoljne.
3. Održavanje fizičke aktivnosti svaki dan najmanje 30 minuta u cilju sprečavanja nastanka
bolesti ili 60-90 minuta ukoliko je potrebno smanjiti telesnu masu.
4. Izbegavati namirnice sa dodatim šećerima.
5. Smanjiti unos soli.
6. Po pitanju alkohola, do jednog alkoholnog pića za ženu i do dva za muškarca.
7. Paziti na to da hrana bude očuvana i neukvarena.
8. Voće i povrće se prepručuje u većim količinama a tome doprinosi i studija koja je
pokazala smanjenu mogućnost dobijanja ishemičkog udara usled veće konzumacije (6)
kao i do smanjenog rizika nastanka prekomernog viška kilograma (7), žučnih kamenova
(8), katarkte (9) i degeneracije makule. (10)
9. Povećati unos žitarica sa celim zrnom, studije koje su rađene su pokazale da je unos od 2-
3 porcije smanjuje rizik od hroničnih bolesti i do 30% (11) (12)
10. Sve vrste mesa kao i mahunarke i jaja i orašastii plodovi i semenke, su smeštene u jednu
grupu zbog visokog nivoa proteina samo se mora vodiit računa o mastima, nezasićene
treba da obuhvataju 25-30%, zasićene 10% i dnevna doza holesterola ne bi trebala da
prelazi 300mg kao i o tome da su neki proteini iz određenih vrsta namirnica zdraviji od
drugih.
Kako piramida iz 1992. nije zadovoljila kriterijume a ni ova iz 2005. nije koncizno određivala
koliko kojih namirnica treba uključiti odnosno isključiti da bi došlo do zdrave ishrane, istaživači
sa Harvarda su osmislili novu piramidu koja je nazvana „ Piramida zdrave ishrane“. (prilog3).
Piramida je sačinjena tako da je obuhvatala naučne dokaze i istraživanja o vrstama hrane,
njihovom metabolizmu i uticaju na nastanak odnosno prevenciju različitih bolesti. Piramida je po
