Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 2

Jabuke

CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
634.11 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju jabuke / Slobodan Milenković,
Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd :
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 40 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-43-3
1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија
a) Јабука - Органска производња - Приручници
COBISS.SR-ID 268240135

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

1. Uvod

Organska proizvodnja kontinentalnog voća u svetu

odvija se na preko 250.000 ha. Zemlje najveći proizvo-
đači organskog voća su: Italija, Turska, SAD, Francuska,
Španija, Poljska i Nemačka (Granatstein i saradnici,
2008). Preko 50% organski proizvedene jabuke potiče
iz Italije, a promet organskog voća u nekim zemljama
dostiže 4 do 5% ukupnog prometa voća.

Južni Tirol spomenik jabuci

Organska proizvodnja jabuke u Srbiji odvija se u ek-

stenzivnim zasadima starih autohtonih sorti (budim-
ka, kožara, kolačara, šumatovka) i u novim zasadima
novostvorenih otpornih sorti u kojima se primenjuju
intenzivnije agro i pomotehničke mere (topas, prima,
GoldRush). Stari zasadi autohtonih (lokalnih) sorti pred-
stavljaju najraznovrsnije životno stanište u poljoprivredi
uopšte. Karakteristično za ovakve zasade je povezanost
sačuvanih biljnih zajednica zatravljene površine zasada
i voćaka koje su po prvilu visokostablašice. Ukusno i

biološki vredno voće važno je za ljude. Domaće ži-
votinje se hrane u zasadima ispašom ili senom koje
se kosi. Vrlo brojne životinjske vrste nalaze u starim
zasadima jabuke svoj dom. Stare zasade sa okolnim
poljoprivrednim površinama povezuju žive prirodne
ograde, pojasevi vegetacije, šumski rubovi, livade. U
takvim uslovima živi svet je vrlo raznovrstan. Stabla
naseljavaju razni insekti, njima se hrane detlići i žune,
a u stablima (dupljama i u kruni) gnezde se mnoge
vrste kao što je senica, čvorak, crvenperka, kreja i vra-
bac. Veće duplje naseljavaju sove i ćuk, stršljeni, osice
i pčele, a u kruni se gnezdi svraka i kos. Zatravljene
površine su idealno stanište za mnoge insekte, među
kojima su brojni zrikavci i skakavci koji su hrana za pti-
ce. Stari voćnjaci na žalost nedovoljno se održavaju, a
jedan deo se krči. Krčenje starih voćnjaka jabuke, kao
važnih oaza raznovrsnosti živog sveta u agro-ekosi-
stemu dovešće do smanjenja brojnosti raznih biljnih
i životinjskih vrsta. Sa druge strane postoje značajne
površine starih zasada jabuke, koje su zapuštene i u
kojima bi se sa relativno malim troškovima (rezidba,
krčenje osušenih stabala, sređivanje terena, košenje ili
ispaša) postigla revitalizacija stabala i dobili pozitivni
ekonomski rezultati. Sve države koje su deo evropske
ekološke mreže Natura 2000, dužne su da sačuvaju
ugrožene vrste i omoguće im staništa koja će doprineti
njihovom razmnožavanju. U tom smislu stari voćnjaci
imaju višestruko važnu ulogu i kao izvor prihoda za
poljoprivrednike (najčešće u ekonomski nerazvijenim
brdsko-planinskim područjima), ali i kao stanište za
očuvanje i zaštitu retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Stare, autohtone sorte imaju gene koji su odgovorni

za specifične osobine: otpornost prema prouzrokovači-
ma bolesti i štetočinama, obojenost, aromu, otpornost
prema abiotskim faktorima sredine, skladišne osobine
– trajnost. Shvatanje da su sve stare sorte otporne
prema prouzrokovačima bolesti je pogrešno jer i među
njima ima osetljivih. Jedan od razloga njihove otporno-

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

potrebna rezidba ili seča oštećenih drvenastih biljaka
nju treba izvesti jednom u toku godine i to u periodu
kada se najmanje uznemiravaju ptice koje grade gnezda
i razmnožavaju se (januar, februar). Rezidba i krčenje
krajem jeseni dovelo bi do oštećenja mnogih zeljastih
biljaka i jagodastih vrsta, zato to vreme nije pogodno.
Takođe rezidbu ne treba raditi u jednom navratu na
svim delovima farme već to treba izvesti u delovima
postupno. Površine po obodima farme i voćnjaka treba
zasejati biljkama koje cvetaju u dugom periodu: facelija,
heljda, grahorica, kadifa, neven, bela detelina i dru-
ge vrste. Najbolje je da se ovaj deo farme ne kosi ili to
uradi samo jednom, krajem avgusta. Da bi se privukle
korisne ptice na gnezđenje potrebno je postaviti razne
kućice, a takođe treba obezbediti stalni izvor vode jer
će sve to trajno privući ptice da se gnezde. Uloga ptica
u regulisanju brojnosti štetnih insekata i glodara je ne-
zamenjiva. Razne vrste sokola, mišara, sova u toku svog
života pojedu više hiljada jedinki glodara i predstavljaju
najvažniju kariku u sprečavanju prenamnoženja i štet-
nosti navedenih štetnih vrsta.

Treba naglasiti da je potrebno nekoliko godina za

uspostavljanje ekološke ravnoteže u zasadu jabuke u
organskoj proizvodnji, s obzirom da je voćnjak složen
sistem i svaki zasad za sebe predstavlja poseban slučaj,
tako da čak i „odgovor“ na iste agro i pomotehničke
mere može biti različit u različitim voćnjacima. Zbog
toga su potrebne određene veštine, znanja, ali i spe-
cifične sposobnosti voćara da stalnim posmatranjem i
proveravanjem dođe do specifične strategije u tehno-
logiji organske proizvodnje, neodstupajući naravno od
temeljnih principa organske poljoprivrede.

Veliki broj sorti je u značajnom procentu samobe-

splodan i da bi zametanje plodova bilo u očekivanom
intenzitetu ne treba formirati monosortne zasade već
zasaditi (npr. svaki treći red, svako deseto stablo) sorte
koje su dobri oprašivči osnovnoj sorti ili gajiti kombi-
naciju dve ili više sorti naizmeničnom sadnjom (saditi

naizmenično po 3 reda svaku sortu). Uspostavljenjem
površina stalnocvetajućih biljaka povećava se brojnost
insekata oprašivača jabuke, ali se u cilju sigurnije oplod-
nje dodatno može staviti po 1 ha i 3 košnice medonosne
pčele. Efikasnost oprašivanja i oplodnje podiže se ako se
u voćnjaku prethodne godine postave snopovi trske u
kojima se gnezdi solitarna pčela Osmia cornuta. Ovo je
posebno značajno u uslovima kada je u periodu cvetanja
temperatura vazduha niža od 10

C, a vreme oblačno

i vetrovito. Jedna solitarna pčela efikasna je kao 150
medonosnih pčela a leti i u uslovima kada medonosna
pčela nije aktivna zbog loših vremenskih prilika.

Košnice sa bumbarima za oprašivanje

2.2. Osobine zemljišta

Zemljište treba da je srednje teš-

ko, sa dobrom drenažom. Vrednost
pH treba da je od 6-6,5 (blago kisela
zemljišta). Svaki nedostatak hraniva
treba korigovati pre zasnivanja za-
sada na osnovu prethodno izvršene

analize zemljišta u sloju od 0-30 i 30-50 cm.

Analiza zemljišta obavezno se radi pre zasnivanja

zasada i to uzimanjem uzoraka iz dva sloja: 0-30 i 30-
50 cm dubine, da bi se eventualno utvrdio nedostatak
nekog elementa. U cilju povećanja sadržaja fosfora i
kalijuma mogu se koristiti mlevene stene koje su na-
vedene u Prilogu 1 u listi dozvoljenih supstanci. Ako je
prioritet poboljšanje strukture zemljišta onda u periodu
od najmanje 2 godine na zemljištu treba gajiti mešani
usev trava i bele deteline (10-30%). Ako je struktura ze-

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

mljišta dobra onda se plodnost može poboljšati i nakon
jedne godine. Sadnice se mogu saditi u već zatravljene
trake u kojima je bela detelina sa travama, a ove billjke
mogu pokrivati i međuredni prostor.

Plodnost zemljišta može se popraviti primenom

kompostiranog stajnjaka do maksimalne količine od
20-25 tona po hektaru godišnje. U prvoj godini nakon
primene biljkama je na raspolaganju određena količina
hraniva prikazana u Tabeli 1.

Tabela 1. Prosečne vrednosti dostupnih hraniva zavisno od
porekla (kg/tona)

Izvor: „Best practice guide for the production of organic apples
and pears“, (Fitzerald Jean, 2004).

Tabela 2. Poželjne vrednosti parametara analize zemljišta

Postoji veći broj direktnih i indirektnih metoda za

merenje biološke aktivnosti zemljišta. Tako npr. bio-
masa zemljišta se može proceniti brojanjem organiza-
ma u uzorku zemljišta ili merenjem respiracije nakon
dodavanja hraniva. Međutim treba napraviti razliku
između stvarne i potencijalne biološke aktivnosti.
Stvarna vrednost je ona koja se meri kada se uzme
uzorak. Potencijalna biološka aktivnost utvrđuje se tako
što se mikroorganizmi iz uzorka zemljišta inkubiraju u
eksperimentalnim uslovima, a aktivnost se meri nakon
dodavanja hraniva. Pored biološke aktivnosti na razvoj
biljaka, a pre svega pravilan rast korena, utiče i struktura
zemljišta. U Tabeli 3 dat je prikaz karakteristika nepo-
voljnog (zbijenog) i povoljnog (rastresitog) zemljišta.

Tabela 3. Karakteristike zbijenog i rastresitog zemljišta

2.3. Karakteristike klime

Klimatski faktori su od fundamentalnog značaja pri

odlučivanju da li je neka voćna vrsta pogodna za gajenje
na određenom području. Klima je određena sledećim
parametrima: temperatura, padavine i svetlost.

U cilju procene pogodnosti određenog područja

potrebno je znati prosečne temperature za period
maj-septembar. Prosečna godišnja temperatura nije
dovoljan indikator, ali je dužina vegetacionog perioda

Zbijeno zemljište

Rastresito zemljište

- zabareno
- „pati“ od nedostatka kiseonika
- hladno
- humifikacija otežana
- procesi truljenja podižu nivo

CO2 u zemljištu zbog čega je
otežan razvoj korena

- slabo usvajanje hrane
- povećani anaerobni procesi

- ima veliku zapreminu

pora

- visoka razmena gasova

između zemljišta i
atmosfere

- lako se zagreva
- visoka biološka ak-

tivnost

- visok sadržaj kiseonika

u zemljištu

- dobar razvoj korena

Stajnjak

(poreklo)

Azot

Fosfor

)

Kalijum

Krave

Ovce

2,5

Svinje

4,5

Koke nosilje

Tovna pilad

11,5

14,5

Živinski peletiran

Kompost

Parametar

Vrednost

6-6,5 (7)

humus

laka zemljišta 2%; srednje teška 2,5%;
teška zemljišta 3%

fosfor (P2O5)

11-25 mg/100 g

kalijum (K2O)

11-32 mg/100 g (zavisno od tipa
zemljišta)

kalcijum (Ca)

250-300 mg/100 g

bor (B)

0,8 ppm (Baron-ov metod)

mangan (Mn)

70 ppm (EDTA ekstrakcija)

cink (Zn)

8 ppm

bakar (Cu)

8 ppm

gvožđe (Fe)

100 ppm

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

jakih vetrova. Jasen, bagrem, brest, topola, hrast su
pogodni dok glog treba izbegavati jer je domaćin za
bakterioznu plamenjaču.

Povoljna lokacija zasada

Trulež korena - nepovoljna lokacija

3.1. Kako pripremiti zemljište

Pre sadnje potrebno je zemljište učiniti povoljnim

za razvoj biljaka i velikog broja zemljišnih mikroorga-
nizama. Mikroorganizmi su od neprocenjivog značaja u
procesu stvaranja dobre strukture i plodnosti zemljišta,
kao i u prevođenju mineralnih materija u formu koju
biljka lako usvaja. U periodu od najmanje godinu dana
pre sadnje na zemljištu treba gajiti detelinu u kombi-
naciji sa travama.

Međuredni prostor se kosi, a biljna masa odlaže u

zonu reda gde se razlaže i poboljšava plodnost zemljišta.
U prvoj godini po zasnivanju ne treba kositi međuredni
prostor više od 3 puta i ne niže od 5 do 10 cm, jer po-
novnim razvojem biljke troše azot iz zemljišta. Time se
smanjuju troškovi rada i omogućava se korisnim vrsta-
ma da se hane polenom i nektarom cvetajućih biljaka.
Preporučuje se da se ne kosi cela površina voćnjaka
odjednom već u nekoliko navrata, da bi se obezbedio
kontinuitet cvetanja pokrovnih biljaka. Bar godinu dana
pre zasnivanja zasada (oko i/ili u voćnjaku) treba for-
mirati “koridore” mešanog bilja koje cveta u različito
vreme. Koridore mogu sačinjavati različite biljne vrste
koje se alternativno zasejavaju da bi se produžio period
cvetanja i poboljšala kontrola štetočina.

Oprašivanje je veoma važno za organske voćnjake

jabuke jer u ovom sistemu gajenja deo pupoljaka ili plo-
dova svakako biva oštećen zbog blagog režima zaštite. U
zasadu moraju biti zasađene i sorte oprašivači.

4. Sadni materijal

Jedan od najvažnijih faktora za uspešnu organsku

proizvodnju jabuke je kvalitet sadnog materijala, a
minimalni zahtevi u ovom pogledu su dati u Tabeli 5.
U savremenom voćarstvu skoro je nezamislivo koristiti
sadnice jabuke bez formiranih bočnih grana.

U organskoj proizvodnji mora se koristiti sadni mate-

rijal najvišeg kvaliteta, jer nije dozvoljena upotreba sin-

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

tetičkih materija kojima bi se uticalo na razvoj biljaka.
Moto za voćare koji se bave organskom proizvodnjom je:
“Samo najbolje je dovoljno dobro”! To znači da su neop-
hodne dobro formirane “knip” jednogodišnje sadnice,
dobijene kalemljenjem pupoljkom pod koru.

Sadnice treba da su bujne sa prevremenim granama.

Biljke treba da su u stanju mirovanja u momentu sadnje,
bez fizičkih i oštećenja od mraza. U periodu od vađenja
sadnica u rastilu do njihove sadnje, sadnice ne smeju
biti izložene uticajima, koji bi doveli do dehidratacije
(gubitka vode). Slabo razvijene sadnice sporije rastu i u
mnogim slučajevima nikad ne dostignu jednak porast i
prinos kao normalno razvijene sadnice. Sadnice na koji-

ma je došlo do pucanja pupoljaka i kretanja lišća takođe
nisu pogodne za sadnju. Sadnja se obavlja odmah nakon
preuzimanja sadnica ili se privremeno trape u sitnu ze-
mlju, normalne vlažnosti, tako da koren bude u dobrom
kontaktu sa zemljom. Pre sadnje, ukoliko je potrebno,

koren se potapa u vodu u periodu od 12 sati da bi biljka
povratila izgubljenu vodu. Poželjno je da neposredno pre
sadnje sadnice potapaju u rastvor balege.

Treba koristiti srednje bujne podloge koje imaju ra-

zvijeniji korenov sistem i koje pokazuju toleranciju na
prolazne sušne uslove.

Fumigacija zemljišta ili tretman fungicidima u or-

ganskoj proizvodnji nije dozvoljen, osim ako nije urađen
pre prijavljivanja za organsku proizvodnju. U organskoj
proizvodnji može se izvršiti biofumigacija, što u zna-
čajnoj meri smanjuje opasnost od zaraze gljivama koje
uzrokuju trulež korena, korenovog vrata i uvenuće bi-
ljaka (

Pythium spp., Phytophthora cactorum, P. syringae

Biofumigacija odvija se u nekoliko faza:

1. Gajenje biljaka iz roda slačica (

Brassica juncea i B.

napus

) do punog cvetanja (kada razviju 20-30 t sveže

mase po hektaru);

2. Malčiranje celokupne biljne mase, freziranje,

kvašenje;

3. Iz glukozinolata biljne mase oslobađaju se izoti-

ocijanati;

4. Redukcija broja mikrosklerocija gljiva, supresija

nicanja korova.

Proces nema štetnih uticaja na gajene biljke, a ade-

kvatna je zamena za zabranjene preparate kao što je
metil bromid (koji se više ne koristi ni u konvencionalnoj
proizvodnji).

Zdrave

Slobodne od prouzrokovača bolesti i štetočina, slobodne od virusa; bez mehaničkih oštećenja i
oštećenja kao posledica vremenskih prilika (mraz, grad)

Razvijene

Adekvatne dužine, debljine, prave

Uniformne

Slično razvijene, na istoj podlozi, ujednačenog kvaliteta

Na deklarisanoj podlozi

Uniformna podloga odnosno tip-klon

Delklarisana sorta

Sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme biti “mešavine” sorti

Slobodne od virusa
(“virus free”)

Sadnice nezaražene bilo kojim od poznatih virusa

Sadnice

Tabela 5. Minimalni zahtevi za sadni materijal jabuke

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Prijem i kasniji razvoj biljaka značajno je bolji ako se

na korenu sadnica oformi zajednica korisnih mikroorga-
nizama (“mikoriza”) korišćenjem gotovih preparata ili
biljnih ekstrakata u koje se potapaju sadnice pre sadnje.
Još bolji pristup je ako se sadnice “zaraze” ovim korisnim
mikroorganizmima u toku same proizvodnje sadnica.
Zalivanje već zasađenih biljaka ovim preparatima ne
daje zadovoljavajuće rezultate. Mikoriza je posebno važ-
na za efikasnost usvajanja fosfora iz zemljišta, a korisna
je je posebno na lošim zemljištima u periodima suše.

4.1. Sortiment

Idealna sorta jabuke za komercijalnu organsku

proizvodnju trebala bi da: bude otporna prema pro-

uzrokovačima čađave krastavosti i pepelnice; otporna
ili tolerantna na napad štetočina; ima dobar ukus i da
je sočna; atraktivnog izgleda i srednje krupnoće (65-70
mm); rađa dobro i redovno; nema alternativno rađanje;
ne zahteva proređivanje; ima dobre skladišne osobine
i da ne pati od skladišnih bolesti; da je atraktivna za
tržište. Navešćemo kratak opis sorti koje su pogodne
za organsku proizvodnju.

Prima

. Stvorena u SAD-u. Značajna je pre svega

zbog otpornosti prema čađavoj krastavosti i praktično
prema pepelnici. Gotovo da je otporna i prema pla-
menjači jabuke i kruške. Stablo je srednje bujno do
bujno. Rano prorodi i rađa redovno i obilno ukoliko se
ne preoptereti. Plod je srednje krupan do krupan, kad
prerodi sitan, izuzetno lepog izgleda. Osnovna boja
ploda u punoj zrelosti je žuta sa dopunskom živo-cr-
venom bojom na najvećem delu površine pokožice.
Meso ploda je svetlo-žuto, slatko-nakiselo, fine arome.
Sazreva zavisno od uslova gajenja od sredine do kraja
avgusta.

Shay’s Seedling TNR10 T23

. Stvorena u SAD-u,

otporna prema čađavoj krastavosti. Stablo je po buj-
nosti slično Ajdaredu. Plod je srednje krupan sa blago
izraženim rebrima i dopunskom tamno-crvenom bo-

Podloga (klon)

Poreklo

Rast

Osobine

T337

Holandija
NAKB

Standardna podloga u Evropi

Fleuren 56

Holandija, rasadnik
Fleuren

<M9 T337

Visoka produktivnost; dobra obojenost; za dobra
zemljišta

M9 EMLA

>M9 T337

Prva podloga oslobođena od virusa

Pajam 1 (Lancep)

Francuska, CTIFL

Slično M9 T337 Visoka produktivnost; za “nova” zemljišta

Pajam 2 (Cepiland)

Francuska, CTIFL

>M9 T337

Bujnija od M9

Nicolai klon (Nic. 8, 13,
19, 29)

Belgija

>M9 T337

Visoka produktivnost, rano stupanje u rod; bujna,
ponekad daje izbojke

Burgmer klon (B719, 751,
984, 756

Nemačka, rasadnik Burgmer

>ili<M9 T337 Dobra produktivnost; slobodna od virusa

Tabela 6. Karakteristike klonova podloge M

Sorte jabuke za organsku proizvodnju

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

jom. Meso nije previše sočno, blago nakiselog ukusa
i izuzetno čvrsto. Sazreva u prvoj polovini septembra.

Freedom

. Stvorena u SAD-u. Otporna prema ča-

đavoj krastavosti i pepelnici. Plod je srednje krupan,
sa dopunskom crvenom bojom pokožice koja do 80%
prekriva osnovnu žutu boju. Meso je čvrsto, sočno, blago
nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva u drugoj polovini
septembra.

Liberty

. Stvorena u SAD-u. Otporna prema čađa-

voj krastavosti, a umereno otporna prema pepelnici i
bakterioznoj plamenjači. Plod je krupan. Pokožica je
sasvim prekrivena prugastim crvenilom. Meso je čvr-
sto, sočno, blago nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva
početkom oktobra.

Champion

. Stvorena u SAD-u. Sorta koja je toleran-

tna na čađavu krastavost i pepelnicu. Plod je srednje
krupan. Osnovna boja pokožice je zeleno-žuta, sa sun-
čane strane prekrivena dopunskim crvenilom. Meso je
zeleno-žuto, čvrsto i ne oksidiše pri sečenju. Sazreva u
prvoj polovini septembra.

Florina.

Sorta čiji su plodovi konični, srednje veličine

do krupni. Pokožica je žuta prošarana vatreno-crvenom
bojom. Meso je prilično slatko, sočno i ukusno. Stablo je
srednje bujnosti, rano prorodi i redovno rađa. Spada u
sorte kasnog vremena zrenja. Otporna je prema prou-
zrokovaču čađave krastavosti, srednje osetljiva prema
pepelnici. Tolerantna je prema vaši crvenih gala i bak-
terioznoj plamenjači. Sazreva polovinom septembra.

GoldRush.

Ima plodove srednje krupnoće, poko-

žica je zelenkasto-žuta. Meso je kompaktno, hrskavo,
bogate arome i ukusa, blago kiselkasto. Zri neposredno
pre Fuji-ja. Stablo je srednje bujnosti, uspravnih grana,
ponekad sklono alternativnom rađanju. Sorta je veoma
kasnog vremena zrenja. U običnim uslovima čuva se
do februara, a u kontrolisanoj atmosferi do maja. Ukus
se popravlja u toku čuvanja. Otporna je sorta prema
čađavoj krastavosti, srednje otporna prema bakterio-
znoj plamenjači, a tolerantna prema pepelnici. Sklona

je alternativnom rađanju, zahteva proređivanje, veoma
dobro joj se čuvaju plodovi.

Initial.

Sorta ranog vremena zrenja (zri 1 nedelju pre

Gale). 75% površine ploda je prekriveno oranž-crvenom
bojom na žutoj pozadini. Plodovi su srednje krupni, do
krupni, izduženi, simetrični (75-80 mm prečnik). Od-
ličnog je ukusa u periodu berbe, meso čvrsto i sočno,
blago-kiselkastog ukusa. Rađa dobro i redovno, a plodovi
su raspoređeni pravilno po stablu. U uslovima suše na
početku berbe pokazuje tendenciju opadanja plodova.
Zahteva minimalnu rezidbu, srednje je bujnosti i otvo-
rene krune. Triploidna je sorta, otporna prema čađavoj
krastavosti, nije osetljiva prema pepelnici. Plodovi se
čuvaju tri meseca.

Pinova.

Poreklom iz Nemačke, srednje krupnih

plodova (krupnijih od Gale). Boja plodova je osnovna
žuta presvučena na 50-80% površine svetlo-pink. Ukus
je veoma dobar sa balansiranim odnosom šećera i ki-
selina. Meso je fine strukture, održava kvalitet bolje
od Zlatnog delišesa. Vrlo je rodna i rađa svake godine,
ali je potrebno proređivanje. Treba je kalemiti na M26.
Vreme zrenja je slično Z. delišesu. U standardnim uslo-
vima čuva se do aprila, a u kontrolisanoj atmosferi do
juna. Slabo je osetljiva prema pepelnici i plamenjači, a
slabo do srednje osetljiva prema čađavoj krastavosti.
Otporna je prema mrazevima. Rodna, kvalitetna zim-
ska sorta koja je podrška Z. delišesu na tržištu, dobrog
kvaliteta ploda.

Topas.

Sorta nastala ukrštanjem Rubín × Vanda.

Stablo je umereno bujno do bujno, otvorenih uglova
grananja sa kratkim i debelim letorastima. Plod joj je
srednje krupan (kod nas 160-200g), okruglastog do
ogruglastospljoštenog oblika. Žuto-narandžaste osnov-
ne boje, pokožice prekrivene narandžasto-crvenom
zrakasto raspoređenom dopunskom bojom. Specifične
težine, čvrst, veoma sočan, nakiselog ukusa. Zrenje je
u drugoj polovini septembra (nešto pre Z. delišesa).
Rodnost je u našim uslovima zadovoljavajuća (početni

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Kožara – klon Gradac.

Karakteriše se relativno

bujnim stablima srednje otvorene krošnje, visoke rod-
nosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog
oblika, rđaste boje, hrapave pokožice, izraženog kiselog
ukusa, sočni i prijatne arome. Nema simptoma čađave
krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez
zaštite. Pogodna je za organsku proizvodnju.

Kožara – klon Arilje

. Odabrani klonovi ove sorte na

lokalitetu Arilje odlikuju se znatno manjom bujnošću
u odnosu na standardnu sortu kožaru. Plodovi su kru-

pni, okruglasto-kolačastog oblika, ujednačene mase,
tanke zlatno rđaste boje pokožice prekrivene blagim
rumenilom sa sunčane strane. Meso je žućkasto bele
boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa šećera i kiselina i
veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred ber-
bu. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokovaču
čađave krastavosti.

Đulica.

Autohtona sorta jabuke sporadično raspro-

stranjena na području centralne Srbije. Neki autori sma-
traju da ova sorta predstavlja klon sorte budimke (đule).

Ekstenzivni zasadi

Gusti zasadi

Ciljevi proizvodnje

- Proizvodnja plodova za preradu ili za

svežu potrošnju, kao i pašnjačka
površina

- Proizvodnja plodova za svežu potrošnju
- Nisu pogodni za pašnjačku površinu

Ekološki ciljevi

- Ulepšavaju okolinu
- Značajan doprinos biološkoj raznovrs-

nosti

- Mogućnost očuvanja i gajenja raznih

sorti u dugom periodu

- Manja ekološka vrednost
- Stvaranje neobrađenih „kompenzacionih površina“ oko

zasada je neophodno da bi se unapredio broj korisnih
vrsta

Dužina
eksploatacije

- Preko 50 godina
- Dug period rasta pre prorodavanja

- 12-20 godina
- Visok prinos posle 4 godine

Investicije

- Nisko do srednje investiranje u opremu

- Visoke investicije su neophodne (velika gustina biljaka,

specijalna oprema, mreža protiv grada, sistem za navod-
njavanje)

Održavanje

- Značajno za proizvodnju svežeg voća
- Racionalne metode za proizvodnju

plodova za preradu

- Intenzivno

Subvencije

- U skladu sa Uredbom Ministarstva

poljoprivrede

- U skladu sa Uredbom Ministarstva poljoprivrede

Profitabilnost

- Subvencije za organsku proizvodnju
- Proizvodnja sena i drugih specifičnih

proizvoda

- Alternativno rađanje

- Optimalna produktivnost u kratkom periodu i prodaja

svežeg voća garancija su profitabilnosti

- Retko alternativno rađanje

Obučenost voćara

- Osnovna znanja iz voćarstva

- Potrebna specfična znanja

Rizik

- Srednji do visok

- Visok

Tabela 7. Karakteristike ekstenzivnih i gustih intenzivnih organskih zasada jabuke

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Tabela 7. Karakteristike ekstenzivnih i gustih intenzivnih organskih zasada jabuke

Njen plod je znatno sitniji u odnosu na plod Budimke,
dok je prema drugim pomološkim karakteristikama
veoma sličan sa matičnom sortom.

Krstovača.

Veoma stara sorta nepoznatog porekla.

Najviše je ima u Polimlju. Otporna je prema većini pro-
uzrokovača bolesti i štetočina. Plod je krupan, zeleno-
žute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sočno i
aromatično. Sazreva krajem septembra ili početkom
oktobra.

Šumatovka.

Autohtona sorta nepoznatog porekla.

Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod
je sitan (50-80 g), izduženoloptastostog oblika, zeleno-
žute osnovne boje pokožice prekrivene tamnocrvenom
dopunskom bojom sa sunčane strane. Meso je beličasto,
čvrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodo-
vi se čuvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema
prouzrokovaču čađave krastavosti

(Venturia inaequalis).

Zelenika.

Autohtona sorta nepoznatih roditelja.

Izuzetno je bujna, poznocvetna, visoke produktivnosti.
Plod je čvrst, zelene osnovne boje pokožice, srednjeg
kvaliteta. Sazreva u oktobru, plodovi se odlikuju dobrim
čuvanjem. Visoko je otporna prema prouzrokovaču pe-
pelnice

(Podosphaera leucotricha).

Kablarka (Kablar).

Autohtona selekcija nepoznatih

roditelja, selekcionisana iz prirodne populacije u okolini
Čačka. Stablo je srednje bujno, srednje produktivnosti.
Plod je srednje čvrst, zeleno-žute osnovne boje pokožice
prekrivene ružičastom dopunskom bojom, visokog kva-
liteta mezokarpa. Sazreva početkom oktobra. Plodovi se
mogu čuvati do sredine marta. Srednje je otporna pre-
ma prouzrokovaču pepelnice

(Podosphaera leucotricha)

i čađave krastavosti

(Venturia inaequalis).

Kablarka - plod

Pored navedenih autohtonih sorti u literaturi se na-

vode: ananas reneta (vrlo ukusna zimska sorta, otpor-
na); bobovec (daje veoma dobar sok); grafenštajn (spa-
da među najukusnije kasne letnje sorte); krivopeteljka
(rodna, kvalitetan sok); lepocvetka (odličnog ukusa i
specifične arome); london peping (spada među naju-
kusnije visokokvalitetne sorte); Ontario (zimska sorta,
plodovi dobri za preradu u sok); šampanjka (kiselkastog
ukusa, izvanredna za čuvanje); zlatna zimska parmenka
(odličnog slatkog ukusa, jesenja kvalitetna sorta).

Pored intenzivnih savremenih zasada jabuke sa no-

vostvorenim sortama, u Srbiji su značajno zastupljeni

Organske jabuke – Francuska

Plodovi autohtone sorte Prutljika (Prijepolje)

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Sendvič sistem održavanja zemljišta

Zona reda detalj

Odrzavanje zemljista obradom - pasulj uzrodica

5.2. Sistem gajenja

U svakom sistemu uzgoja treba obezbediti ravno-

težu između prinosa i vegetativnog rasta. Drugi važan
uslov je da sistem gajenja obezbedi dobru provetrenost
i osunčanost krune što doprinosi manjoj pojavi bolesti i
boljoj efikasnosti mera zaštite.

Sistem gajenja (vreteno) i protivgradna mreža

Letnja razidba

omogućava da se eliminišu nepo-

trebni jednogodišnji prirasti i smanji bujnost u nared-
noj vegetaciji. Ona takođe jeste prilika da se uklone
svi izdanci koji pokazuju simptome pepelnice i čađave
krastavosti.

Na bijnim sortama može se u cilju smanjenja vege-

tativnog rasta izvršiti tzv. prstenovanje stabla uklanja-
njem dela kore u vidu trake sa suprotnih strana stabla
koja je širine 8-12 mm.

U slučajevima izražene bujnosti može se uraditi i „re-

zidba“ korena. Korišćenjem čizel pluga, koren se preseca
na oko 60 cm od stabla. Ova intervencija obavlja se u
maju ili u septembru.

Održivost organske proizvodnje zavisi od redovnog

i stabilnog prinosa, alternativno rađanje (rađanje sva-
ke druge godine) može biti problem u ostvarenju tog
cilja. U povoljnim godinama biljke formiraju veliki broj
cvetnih pupoljaka, u sledećoj godini pojavljuje se ne-
dostatak hranjivih elemenata jer je potrebno formirati
veliki broj plodova. U isto vreme mladi plodovi stvaraju
fitohormone koji inhibiraju stvaranje cvetnih pupoljaka.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Zbog navedenih činjenica biljka ne formira cvetne
pupoljke ili se to događa u nedovoljnom intenzitetu
da bi se obezbedio visok prinos i naredne godine. Kao
posledica navedenog sledeće godine nema roda jer se
biljka „odmara“ ali u toj godini ponovo stvara previše
cvetnih pupoljaka i situacija se ponavlja. Ovu pojavu
može izazvati i kasni prolećni mraz. Jedina opcija da
se alternativno rađanje prevenira u organskoj proi-
zvodnji je ručno proređivanje. Da bi se postigao mak-
simalan efekat proređivanje treba izvršiti najkasnije
40 dana nakon punog cvetanja. Mnoge sorte dobro
„reaguju“ na proređivanje koje se izvrši odmah nakon
zametanja. Sorte sa sitnijim plodovima kod kojih je
većina plodova <60 mm zahtevaju jače proređivanje
u odnosu na sorte sa krupnijim plodovima. Takođe,
sorte koje imaju obilno cvetanje zahtevaju jače pro-
ređivanje, kao i starija stabla. Proređivanje plodova
posle juna ima za cilj da se poboljša kvalitet plodova.
Proređivanje koje se vrši neposredno nakon cveta-
nja, koje ima ulogu da spreči alternativno rađanje ne
može da zameni ručno proređivanje koje se vrši posle
junskog opadanja plodova. Ručnim proređivanjem
postižu se sledeći pozitivni efekti: veća krupnoća plo-
dova, bolja obojenost, veći sadržaj šećera, kiselina i
vitamina, čvršći plodovi, veći prinos i manji troškovi
klasiranja.U poslednje vreme u organskoj proizvodnji
koristi se kombinacija mehaničkog i ručnog metoda

u proređivanju, u slučaju kada postoji preveliki broj
cvetnih pupoljaka.

Višak cvetnih pupoljaka uklanja se pre cvetanja ko-

rišćenjem mašina za proređivanje (voda pod visokim
pritiskom). Ovakvom ranom intervencijom sprečava
se alternativno rađanje. Proređivanje posle junskog
opadanja je korektivno i služi da bi se podigao kvali-
tet plodova.Eliminisanje plodova koji su nepravilni,ili
slabo razvijeni u avgustu mesecu takođe doprinosi
kvalitetu plodova. Ručno proređivanje zahteva dosta
radnih sati (100-300/ha), i pogodno je za mlada stabla
kod sorti osetljivih na gorke pege i kao dopunska mera
mehaničkom proređivanju.

Neki fungicidi u organskoj poljoprivredi kao što je

sumporno krečna čorba primenjena 2-4% u punom
cvetanju ima efekat proređivanja, ali ima i negativan
uticaj na korisne organizme.

Optimalan odnos broja listova i plodova je 30-40:1

i ako je takav onda neće doći do alternativnog rađanja.
Da bi se dobio jedan kvalitetan plod jabuke potrebno
je 20-30 dobro razvijenih listova.

Proređivanje jeste i vrsta prevencije pojave čađavi-

ca na plodovima jer se uspostavlja dobra provetrenost
stabla. Sorte sa srednjim do obilnim cvetanjem prore-
đuju se na jedan plod po buketiću, dok se sorte koje
imaju manje obilno cvetanje proređuju na dva ploda
po buketiću.

Rastojanje Površina/stablu Stabala/ha

(m) (m

) (9000 m

)

Prinos po stablu (kg) u zavisnosti od prinosa po

hektaru

20t/ha

30t/ha

40t/ha

50t/ha

4x2

8,0

1125

17,8

26,7

35,6

44,4

4x1,5

6,0

1500

13,3

20,0

26,7

33,3

3,5x1,25

4,38

2057

9,7

14,6

19,4

24,3

3x1

3,0

3000

6,7

10,0

13,3

16,7

3x0,75

2,24

4000

5,0

7,5

10,0

12,5

Tabela 8. Procena prinosa po stablu (kg) u zavisnosti od gustine i prinosa po 1 ha

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

U voćnjaku se mora pratiti dnevna maksimalna i

minimalna temperatura i nivo padavina. Savremena
i efikasna varijanta su male automatske stanice koje
beleže dnevne temperature, padavine, ali i dužinu vla-
ženja lišća i nakon toga na osnovu specifičnih softvera za
određivanje pojave bolesti i štetočina daju signal kada
primeniti dozvoljene tretmane za zaštitu.

Vezano za fenologiju jabuke potrebno je evidentirati

datume bubrenja pupoljaka, opadanja kruničnih listića
i berbe za sve sorte u zasadu.

Pojava bolesti i štetočina registruje se u “kritičnim

fazama”: period mirovanja; bubrenje pupoljaka do faze
mišjih ušiju; zeleni buketići do roze pupoljka; cvetanje
do opadanja kruničnih listića; kao i svake dve nedelje
od precvetavanja do berbe. Za svaku bolest ili štetoči-
nu treba proceniti intenzitet napada (preko procenta
napadnutih izdanaka, lišća, plodova).

5.3. Ishrana

Organsku materiju zemljišta čine

humus (koji je relativno stabilan prema
daljoj razgradnji) i organski materijali
koji su podložni brzim procesima ra-
zlaganja. Organska materija je osnov

plodnosti zemljišta i deluje kao “magacin” hranjivih
elemenata, povećava kapacitet zemljišta za razmenu
materija, obezbeđuje energiju za aktivnost zemljišnih
mikrororganizama, vezuje ugljendioksid, stabilizuje
strukturu zemljišta, sprečava eroziju zemljišta i pove-
ćava kapacitet zadržavanja vode. Zemljište u organskom
jabučnjaku treba da sadrži preko 3% humusa. Sadržaj
humusa u zemljištu može se povećati zelenišnim đubre-
njem (sudanska trava, heljda, lucerka, raž) ili primenom
komposta i stajnjaka. Po mišljenju većine stručnjaka, u
organskoj poljoprivredi zemljište u toku cele godine
treba da bude “pokriveno” vegetacijom jer će to sprečiti
ispiranje hraniva i eroziju. Stajnjak koji se primenjuje
mora biti kompostiran da bi se sprečilo naglo ispiranje

azota u zemljište. Generalno, 20-30 kg komposta go-
dišnje po jednom stablu jabuke u rodu je dovoljno za
potrebe biljke, svake godine u proleće, ali je potrebno
raditi analize lišća kako bi se količina precizno odredila.

Nekada mikroelemnti utiču na ispoljavanje proble-

ma u rastu i rodnosti. Sadržina bora u biljkama jabuke
je veoma važna za dobro zametanje plodova. Primena
preko lišća moguća je ako analize pokažu da ga nema
dovoljno. Primenjuje se solubor uz strogo poštovanje
doze jer bor u suvišku može da ošteti list jabuke.

Brz razvoj lišća, cvetova, a kasnije i mladih plodova

u proleće uzrokuje tzv. “azotni stres” biljaka, koji se ma-
nifestuje svetlo-zelenom bojom lišća. Folijarna prihrana
biljaka u tom periodu sa ribljom emulzijom 100 l u 3000
l vode po hektaru u fazi roze pupoljka i 50 l u 3000 l
vode u fazi opadanja kruničnih listića, nadomestiće
nedostatak azota. Ekstrakt algi se takođe preporučuje
za prevazilaženje azotnog stresa.

Za uspešnu organsku proizvodnju potrebna su plod-

na, dovoljno vlažna, ali i dobro drenirana zemljišta koja
nisu zbijena, tako da je obezbeđenje i održavanje ova-
kvih uslova imperativ. Ukupne rezerve azota u obradi-
vom sloju zemljišta su oko 2000-8000 kg/ha, ali je on
uglavnom u nepristupačnim oblicima za biljke. Prirodna
nitrifikacija odvija se sporo i pod dejstvom mikroorgani-
zama. Mikroorganizmi za svoj razvoj zahtevaju toplotu
i vlagu. Stabla jabuke zahtevaju veće količine azota od
sredine aprila, početkom cvetanja do kraja juna. Ni-
zak nivo pristupačnog azota u tom periodu uticaće na
smanjnje zametanja; dok previše azota u junu mesecu
utiče na jače proređivanje plodova; previše azota u julu
pojačava razvoj vegetativne mase (lišća, izdanaka); ma-
njak azota krajem leta negativno utiče na formiranje
pupoljaka za sledeću godinu! U organskim voćnjacima
po pravilu azot nedostaje u periodu cvetanja kada je
zemljište vlažno i još nedovoljno zagrejano tako da se
prirodni procesi mineralizacije odvijaju sporo. Maksi-
mum mineralizacije odvija se krajem leta što dovodi do

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

suviška azota i jačeg vegetativnog rasta što u krajnjem
negativno utiče na prinos. Azot je ključni element i po-
trebno ga je obezbediti biljkama u ključnim razvojnim
stadijumima, kao što je već navedeno.

Da bi se navedeni cilj postigao potrebno je uraditi

analize mineralnog sastava lišća i plodova. Uzorci se
uzimaju krajem cvetanja jabuke, tako da se eventualni
nedostatak može korigovati primenom preko lišća i
doprineti dobrom razvoju plodova.

Nivo vrednosti analiza pojedinih elemenata u toku

godine varira i zavisi od više faktora. Dobro tumačenje
podataka i odgovarajuća preporuka mogu se dati na
osnovu analiza iz nekoliko godina koje treba da ima
savetodavna služba.

Godišnje potrebe voćaka za azotom su oko 30 kg/

ha. Kao što je već opisano N je posebno važan u kritič-
nim fazama (posle cvetanja i u junu). U ovim fazama
treba eliminisati biljke konkurente za N u zoni reda da
bi što veće količine bile na raspolaganju voćkama. Na
osnovu Nmin analize mogu se odrediti potrebne koli-
čine azota što je predstavljeno u Tabeli 9. Ova analiza
se radi krajem marta ili početkom aprila i daje podatke
o ukupnim količinama nitratne (NO3-), i amonijačne
(NH4+) forme azota.

Tabela 9. Vodič za količine azotnih hraniva na osnovu Nmin
analize

Zavisno od količine humusa, u zemljištu se nalazi u

vezanom obliku od 2.000-10.000 kg čistog azota po 1 ha.

U procesu mineralizacije dobija se godišnje u proseku
70-140 kg N/ha i on je dostupan biljkama. Prevedeno
na hraniva priroda nam obezbeđuje godišnje 300-500
kg 27% azotnog đubriva. Pravilo je da zemljište sa 1%
humusa obezbeđuje godišnje 30-40 kg/ha azota. Na-
žalost, dostupnost azota često je nesinhronizovana sa
potrebama biljaka.

Prisustvo dovoljnih količina azota u zemljištu, koji

će biti na raspolaganju biljkama u pravo vreme, u do-
voljnim količinama je sigurno najteži zadatak za voćara
kada je u pitanju ishrana biljaka odnosno održavanje i
unapređenje plodnosti zemljišta. Azot je takođe vrlo
“pokretljiv” i često je dovljna kiša ili obrada zemljišta
freziranjem da on bude u zoni korena pristupačan za
biljke. Načelno azot se može obezbediti iz stajnjaka,
komposta, leguminoza, zelenišnim đubrenjem (bela
detelina, grahorica, stočni grašak, lupina), kao i iz
organskih azotnih hraniva (Bioilsa i slična). Međutim,
problem je obezbediti azot u početku vegetacije kada
je jabuka u fazi zelenih buketića kada zemljište može
biti još nedovoljno zagrejano i kada je zbog toga mi-
krobiološka aktivnost (koja azot prevodi u za biljku
pristupačan oblik) niska. Tada se azot može dodati u
manjoj količini (oko 5-10 kg/ha) preko lista primenom
ekstrakta iz komposta ili biljnih ekstrakata (kakav je
npr. ekstrakt koprive). Rastvor se dobija tako što se 10
kg koprive potopi u 10 litara vode i ostavi da fermentira
7 do 10 dana, nakon toga se procedi, rastvori u 90 lita-
ra vode i koristi za tretiranje biljaka. Folijarna hraniva
koja se primenjuju u organskom voćarstvu sadrže 55%
aminokiselina i peptida, 9% organski vezanog N, kao
i mikroelemente. U zasadima sa nedostatkom nekog
hraniva problem se može kratkoročno rešiti primenom
ovakvih hraniva, a posebno u periodu kada su povećane
potrebe biljaka za azotom (kraj cvetanja). Ova hraniva se
ne mogu mešati sa preparatima koji sadrže mineralna
ulja ili bakar. Folijarna hraniva takođe doprinose boljem
prijanjanju sredstava za zaštitu na lisnu površinu.

min

vrednost

kg/ha

Obezbeđenost
u mineralnom
azotu

Preporučene
količine
azota
(kg/ha)

<30 kg/ha

srednja
dobra

30-50 kg
<30 kg

30-50 kg/ha

srednja
dobra

0-30 kg
0 kg

>50 kg/ha

dobra

0 kg

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

nje poljskog vodnog kapaciteta. Vreme navodnjavanja
je u kritičnim fenološkim fazama: maksimalan porast,
promena boje ploda i sazrevanje, nakon berbe, jul-avgust
(kada se diferenciraju cvetni pupoljci). Poželjne vrednosti
parametara analize vode su prikazani u Tabeli 11.

Tabela 11. Poželjne karakteristike vode za zalivanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i

integralne mere zaštite

Osnovni princip zaštite jabuke u organskoj proi-

zvodnji je da primena biopesticida kao dozvoljenih
supstanci predstavlja „poslednji“ izbor. Uspostavljanje
povoljnih uslova za razvoj korisnih organizama je „prva
linija odbrane“. Ipak, često se u komercijalnoj organskoj
proizvodnji moraju primeniti neki od dozvoljenih ili u
primeni ograničenih supstanci. Tako je npr. poželjno
izbegavati i neke od dozvoljenih supstanci ako imaju
širok spektar delovanja kao što je insekticid rotenon.
Njega treba primeniti u ranom periodu vegetacije pre
značajnije pojave korisnih insekata.

Čađavu krastavost

lišća i plodova jabuke uzrokuje

gljiva Venturia inaequalis i to je najvažnija bolest jabu-
ke. Otporne i manje osetljive sorte treba gajiti kada god
je to moguće. Stabla jabuke treba formirati tako da budu
otvorene krune, sa dobrim strujanjem vazduha i dobrim
prodiranjem sredstava prilikom tretiranja biljaka.

Radi smanjenja potencijala zaraze potrebno je spro-

vesti sledeće preventivne mere:

Čađava krastavost na listu

Čađava krastavost na plodu

Sakupljanje opalog lišća. Opalo lišće sakuplja se u

jesen i proleće. Za ovu namenu postoje posebne ma-
šine usisivači. Efikasnost ove mere u smanjenju broja
spora kao izvora zaraze je 90%, a u pogledu nastanka
zaraze 50%.

Unošenje opalog lišća u zemljište. U jesen zafrezirati

opalo lišće ili ga plitko zaorati. Na ovaj način smanjuje
se broj spora za 50%.

Očuvanje populacija glista. Ova metoda doprino-

si bržoj razgradnji opalog lišća. Gliste su najvažnije u
razgradnji opalog lišća i njihova uloga je najvažnija u
smanjenju potencijala zaraze bolesti. Primena bakar-

Parametar

Vrednost

6,5-8,2

elektroprovodljivost

< 1,5 mS/cm

salinitet

< 1,5 g/l

bikarbonati

< 5 meq/l

sulfati

< 2200 meq/l

SAR

< 10

nitrati

< 120 ppm

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

nih fungicida i mehanička obrada negativno utiču na
broj glista u organskom jabučnjaku u kome je njihova
brojnost po pravilu velika. U tom smislu treba se truditi
da broj tretmana bude što je moguće manji i koristiti
koncentracije preparata niže od preporučenih jer im je
efikasnost gotovo ista. Gliste doprinose da se za 90%
smanji broj spora u prolećnom periodu.

Gljive antagonisti. Neke gljive kao što je Athelia

bombacina su hiperparaziti, odnosno hrane se gljivom
koja uzrokuje čađavu krastavost jabuke i uništavaju je
u opalom lišću.

Prezimljujuće izvore zaraze (opalo ličće, grane, iz-

danke) treba ukloniti. Opalo lišće zajedno sa travom
treba u jesen usitniti tarupom da bi se lakše razložilo
delovanjem glista i korisnih mikroorganizama. Često
je potrebno ovaj postupak uraditi dva puta (nakon
berbe i mesec dana kasnije). Tretiranje biljaka bakrom
posle berbe treba izbegavati (ako nije bilo problema
sa bakterioznom plamenjačom i rakom grana) jer to
usporava mikrobiološki proces razlaganja lišća i štetno
deluje na gliste.

Druga važna mera u smanjenju infektivnog poten-

cijala gljive jeste uklanjanje i spaljivanje izdanaka na
kojima je konstatovana zaraza, a takođe i uklanjanje
plodova sa simptomima u toku proređivanja i kasnije
u toku vegetacije.

Čađava krastavost je najvažnija bolest u organskom

voćarstvu uopšte. Više od polovine mera zaštite odnosi

se i primenjuje protiv ove bolesti. U odnosu na štetočine
ova bolest je „nevidljivi neprijatelj“ koja se primeti tek
kada zaraze na lišću i plodovima nastanu. U tom smislu
preventivne mere su suštinski važne. Da bi mere koje se
sprovode u vegetaciji bile efikasnije potreno je utvrditi
potencijal gljive u jesen, a na osnovu toga određuje
se strategija zaštite što je predstavljeno u Tabeli 12.
Tretmane treba izvoditi češće kada je rizik od bolesti
najveći 20 april-20 maj, a van tog intervala dovoljno je
ređe tretiranje. Ukoliko se jabuka do polovine juna štiti
od primarnih zaraza, kasniji tretmani nisu ni potrebni.

Program tretmana podrazumeva dva prskanja ba-

karnim fungicidima, jedan pred bubrenje pupoljaka i
drugi neposredno nakon toga. U toku vegetacije ako se
gaje manje otporne sorte potrebno je primenjivati sum-
por (ako su česte kiše tretirati jabuku u intervalu od 10
dana, tretman obaviti pre padavina). Tretman sumpo-
rom mora se ponoviti ako je nakon tretiranja biljaka palo
25 mm kiše. Sumpor nije dovoljno efikasan u suzbijanju
čađave krastavosti, naročito u godinama kao što je 2011-
ta kada je u toku proleća bilo teško zaštititi jabuku čak i
u konvencionalnoj poljoprivredi zbog velikog broja dana
sa padavinama i dugih perioda vlaženja lišća. Optimalni
interval temperature vazduha za primenu sumpora je
od 15 do 27

C. Sumpor ne deluje ispod 12

C, a preko 30

može biti fitotoksičan (može oštetiti lišće jabuke). Iz
ličnog iskustva uočeno je da se bakarni fungicidi mogu
primenjivati na jabuci i u toku vegetacije, u 3 puta nižoj
koncentraciji od preporučene (ako je npr. preporučena
0,1% koristiti 0,03%) u okolnostima kada se želi podići
efikasnost suzbijanja čađave krastavosti i bakteriozne
plamenjače. Navedeno iskustvo treba proveriti u kon-
kretnim uslovima i konkretnoj sorti jer se dešava da u
slučaju pada temperature i pojave padavina bakarni
jon izazove oštećenja lista. U toku višegodišnje prime-
ne primećena su jedne godine blaga oštećenja na listu
sorte Yarsimack, koja su se manifestovala okruglastim
ljubičastim pegama.

Opalo lišće jabuke - izvor zaraze

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Sumpor ne treba koristiti kada je temperatura iznad

C, a zadrži se relativno visoka vlažnost vazduha. Ta-

kođe ga u vegetaciji ne treba koristiti 30 dana nakon
primene ulja.

Postoje podaci po kojima sumporno krečna čorba

može delovati u zaustavljanju procesa infekcije lišća ja-
buke prouzrokovačem čađave krstavosti i 60 sati nakon
početka infekcije, ako se primeni na suvo lišće u koncen-
traciji od 2 litre na 100 litara vode. Treba imati u vidu
da su neke sorte osetljive na preparat u fazi opadanja
kruničnih listića. Ako do zaraze ipak dođe, tretman sa
sumporno krečnom čorbom sprečava nastanak konidija
(spora kojima bi se zaraza širila na novo lišće). Tretman
ima fungicidno delovanje i protiv pepelnice.

U suzbijanju pepelnice sumporno krečna čorba pri-

menjuje se u fazi roze pupoljka, precvetavanja i u fazi
mladih zametnutih plodova. Da bi se izbeglo oštećenje
lišća preparat ne treba primenjivati na vlažno lišće.

Bordovska čorba dobija se mešanjem 1 kg bakarnog

sulfata, 2 kg kreča, 358 litara vode i 7,6 litara ulja. Pri-
menjuje se u cilju ranog suzbijanja čađave krastavosti
i crvenog preglja, u fazi mirovanja vegetacije do faze
zelenih listića (1 cm).

Na kraju još jednom treba naglasiti da je najvažnija

mera u suzbijanju i prevenciji čađave krastavosti gajenje
manje osetljivih i otpornih sorti.

Pepelnica jabuke

(prouzrokovač

Podosphaera

leucotricha)

, manifestuje se promenema na mladim

grančicama i vršnom lišću (bela prevlaka micelije i spo-
ra), što može usporiti razvoj, a mogu se javiti i promene
na pokožici plodova osetljivih sorti. Mera uklanjanja
grančica sa cvetovima u periodu pojave simptoma, a
pre značajnije pojave spora gljive (period između roze
pupoljka i cvetanja) doprinosi manjem širenju bolesti.
Krajem maja i početkom juna jednogodišnji prirasti sa
simptomima se uklanjaju. Dobra provetrenost stabla
doprinosi manjoj pojavi bolesti i efikasnijoj primeni sred-
stava za zaštitu. U suzbijanju bolesti koristi se sumpor.

Rak

(prouzrokovač gljiva

Nectria galligena

) može

uzrokovati pojavu simptoma deformacija tipa raka na
granama u uslovima organske proizvodnje na osetlji-
vim sortama. Ako do toga dođe u toku zimske rezidbe
treba ukloniti sve grane sa simptomima i spaliti ih. Ista
mera primenjuje se i u toku juna meseca ako se primete
primarni simptomi. U uslovima kada je bolest u zasadu
prisutna, potrebno je narednog proleća (pred fazu roze
pupoljka) i u jesen nakon opadanja 50% lišća primeniti
bakarne fungicide. Bakar se u jesenjem periodu prime-
njuje samo u slučaju da je pojava raka značajna jer on
usporava razlaganje opalog lišća, a time povećava rizik
od pojave čađave krastavosti naredne vegetacije.

Trulež korena i korenovog vrata

(prouzrokovači

su gljive

Phytophthora cactorum i P. syringae

) su dve

različite bolesti koje se manifestuju promenama kore-
na i korenovog vrata, koje dovode do uginuća biljaka.
Trulež korenovog vrata obično se pojavljuje na bilja-
kama starijim od 10 godina, dok se trulež korena kao
bolest podloge uglavnom javlja na mladim biljkama u
prvih nekoliko godina starosti. Zemljište je glavni faktor
nastanka bolesti (vlažno zemljište i kišni period). Prvi
simptomi pojave bolesti su promene na lišću. Lišće je
sitnije i žuti usled gubitka hlorofila u jesenjem periodu,
a prati ga slab razvoj izdanaka. Ispod kore pojavljuje se
tipična trulež crveno braon boje. Ova bolest se pojav-
ljuje sporadično i jedino su se integralne mere zaštite
pokazale efikasnim: izbegavanje vlažanog terena za
podizanje zasada; izbor zemljišta sa dobrom drenažom;
izbegavanje povrede korena i korenovog vrata meha-
nizacijom i alatima. Ukoliko dođe do povrede stabla
ranu obraditi mehanički i premazati koncentrovanim
rastvorom bakarnih fungicida. Podloga M9 je otpornija,
što dodatno zavisi i od područja i godine, dok je MM106
vrlo osetljiva, a M26 manje osetljiva.

Rizik od propadanja stabala može se smanjiti kale-

mljenjem podloge na visini od 40-70 cm iznad površine
zemlje. Mreže za zaštitu od zečeva su važna mera, jer se

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

eliminišu povrede koje su ulaz za zarazu. Opali plodovi
moraju se eliminisati iz zone krune u međuredni pro-
stor, jer predstavljeju dobru podlogu za razvoj gljiva.
Opalo lišće takođe može biti supstrat za razvoj gljive P.
syringae, pa je potrebno razlaganje lišća u jesen ubrzati
dodavanjem organskih đubriva bogatih azotom.

Čađave prevlake

(obična i tačkasta čađavica) na

plodovima koje mogu biti nepravilne ili tačkaste (poput
izmeta muva) prouzrokuju u periodu pred berbu dve
gljive (

Gloeodes pomigea i Schizothyrium pomi

). Prome-

ne koje ove gljive uzrokuju su površinske, ali smanjuju
tržišnu vrednost plodova. Bolest se posebno manifestu-
je ako je pred period berbe kišno i hladno vreme. Pro-
uzrokovači bolesti prezimljavaju u pupoljcima jabuke,
kao i na velikom broju drvenastih biljaka koje se mogu
naći oko voćnjaka. Spore gljiva raznosi vetar, a infekcije
plodova nastaju sredinom leta i u toku jeseni. Vlažni i
prohladni uslovi favorizuju pojavu obe bolesti. Sve sorte
jabuke podložne su ovim bolestima, ali su simptomi
izraženiji na žutim ili svetlije obojenim sortama. Sorte
koje su otporne prema čađavoj krastavosti kao što je
fiesta su često osetljive ka navedenim gljivama. Tačka-
sta čađavica javlja se zajedno sa običnom čađavicom
i manifestuje se u vidu sitnih tačkastih promena koje
su grupisane po 5-60 i podsećaju na izmet muva. U
voćnjaku se ove promene uglavnom javljaju na stablima
koja se nalaze u rubnim redovima, do šuma ili vetro-
zaštitnih pojaseva i u zasenjenim delovima voćnjaka.
Agrotehničke mere su prioritet u suzbijanju ovih bolesti,
jer primena sumpora ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Bakteriozna plamenjača

(prouzrokovač

Erwinia

amylovora

) dovodi do sušenja cvetova, letorasta, grana

i čitavih biljaka. Simptomi se pojavljuju posle perioda
cvetanja jer infekcija nastaje preko tučka. Bolest se
pojavljuje u uslovima kada je temperatura od 18-35

C i

relativna vlažnost vazduha iznad 80%. Vrhovi sasušenih
grana savijaju se u vidu pastirskog štapa, a sasušeno li-
šće ne opada već ostaje na granama što je takođe tipičan

simptom bakteriozne plamenjače. Bakteriju prenose
insekti (uključujući i pčelu), vetar i kiša. Važan prenosilac
je i čovek koji je širi zaraženim sadnim materijalom i
nepravilnom rezidbom obolelih grana (rezidba blizu
obolelog mesta bez dezinfekcije makaza pre novog
reza). Na obolelim granama nastaju rak rane koje su
izvor zaraze za više narednih vegetacija. Infekcija se
širi sa manjih na veće grane, a kada zahvati provodnicu
male su šanse da biljka preživi.

Mere zaštite:

• U periodu mirovanja tretirati biljke rastvorom koji

se dobija od 4,5 kg bakarsulfata i 4,5 kg sumpora u
400 litara vode u kojoj se rastvori 2% ulja.

• Uklanjanje i spaljivanje obolelih grana u periodu

mirovanja kada je temperatura ispod 0

C predstavlja

Čađavica plodova jabuke

Čađavica plodova (Gloeodes pomigena)

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

toplo i suvo, može doći do masovnog razmnožavanja i
štetnosti. Zbog svega navedenog mere zaštite jabuke od
jabukinog smotavca u organskoj proizvodnji usmerene
su u dva pravca: metod konfuzije (sprečavanje parenja
leptira i polaganja jaja) i mere suzbijanja larvi (prime-
na granuloza virusa - CpGv - virus granuloze, preparat
Madex). Virus granuloze izaziva oboljenje gusenica, koje
nakon toga uginjavaju. Protiv ispiljenih larvi mogu se
koristiti i botanički insekticidi.

Dozvoljena je primena: Rotenona (ekstrakt biljke

Derris spp.) i preparata na bazi Bacillus thuringiensis

(Naturalis)

. Kada se primenjuju preparati na bazi B. thu-

ringiensis u rastvor za prskanje dodaje se 2 kg šećera i 1
l mleka, radi stimulisanja larvi da unose prepart sa lista
i plodova jabuke.

U kontroli ove štetočine vrlo su važne su i preventivne

mere: higijena u i oko skladišta, uništavanje opalih plo-

dova, uništavanje usitnjavanjem plodova koji su ostali
neprodati, postavljanje traka od valovite lepenke oko
stabala u toku vegetacije i uklanjanje i spaljivanje svakih
15 dana u cilju uništavanja larvi.

Među direktnim merama suzbijanja svakako je me-

tod konfuzije „najčistiji“. Mali dispenzeri u kojima se
nalazi sintetisan miris ženke jabukinog smotavca po-
stavljaju se u voćnjak, na periferiji krune. Zavisno od
vrste postavlja se od 300 (Ecopom) do 1000 dispenzera

(Isomate C plus). Ovom metodom mužjak se sprečava
da pronađe ženku zbog čega ne dolazi do parenja i po-
laganja jaja. Uspeh ovog metoda je veći ako: je površina
zasada 3 i više hektara, ako je pravilan oblik parcele i ako
je bar 100 m izolacija od susednog jabučnjaka. Izolacija je
važna jer oplođena ženka može preći iz drugog voćnjaka.
Početkom leta leptira treba primeniti metodu konfuzije,
postavljenjem dispenzera na gornju trećinu krune.

Jan.

Feb. Mar.

Apr.

Maj

Jun

Jul

Avg.

Sep.

Okt.

Nov.

Dec.

pojava lutki

let leptira prve generacije

jaja su položena na lišće i plodove

pojava larvi prve generacije

deo larvi ide na prezimljavanje

a deo larvi se pretvara u lutke

larve prezimljavaju u kokonima na stablu

pojava leptira druge generacije

pojava jaja na plodovima i lišću

period značajnih šteta

pojava larvi druge generacije i njihov odlazak na skrivena mesta za prezimljavanje

POČE

TAK Z

AŠTITE ME

TODOM K

ONFUZIJE

POČE

TAK PRIMENE GR

ANUL

VIR

USA

Grafikon 1. Životni ciklus jabukinog smotavca (Cydia pomonella) i mere zaštite

Suzbijanje jabukinog smotavca

Virus granuloze

se koristi u suzbijanju larvi jer

izaziva njihovo uginuće, vrlo je selektivan i efikasan
(infektivan za larve u vrlo malim količinama). U labo-
ratorijskim uslovima on je 50 do 100 puta efikasniji od
klasičnih insekticida. U polju, preparati virusa su vrlo
nestabilni jer su osetljivi na sunčevu svetlost i brzo se
razgrađuju. Efikasnost i postojanost virusa poboljšava
se dodavanjem mleka u prahu, Nu-Film 17 ili pobolj-
šanjem formulacije. Kako je virus efikasan u kratkom
periodu termin njegove primene je od ključne važnosti.
Prvo tretiranje se vrši u periodu piljenja larvi, a sledeći
tretmani se zavisno od vremena izvode u intervalu od
10-12 dana ako je vreme prohladno, odnosno 7 dana
ako je vreme toplo. Piljenje larvi utvrđuje se vizuelnim
pregledom ili proračunom koristeći modele prognoze
(„day degree“). Ryania je takođe veoma efikasna u kon-
troli larvi jabukinog smotavca, ali njena upotreba nije
za sada registrovana u EU.

Primena virusa u suzbijanju jabukinog smotavca

Jaja bubamara

Larve bubamara

Smotavac pokožice ploda (Adoxophyes orana) kao

što samo ime štetne vrste upućuje, oštećuje pokožicu
ploda jabuke. Mera zaštite koja se može preporučiti je
primena preparata na bazi bakterije Bacillus thuringien-
sis (Naturalis). Kao i kod jabukinog smotavca u rastvor za
prskanje dodaje se šećer i mleko. Glavni nedostatak ovih
sredstava je mala postojanost na listu i slabija aktivnost
ako je temperatura niska.

Prva generacija

Druga generacija

Madex: Osnovna strategija
- 3 tretmana (100 ml/ha) po jednoj generaciji
- interval između tretmana (u praksi): 10-14 dana

Primena granuloza virusa
(preparat Madex)

Simptomi jakog napada biljnih vaši

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

larve koje se hrane cvetnim elementima i u organskoj
proizvodnji može u potpunosti uništiti cvetne pupoljke
naročito ako njihov broj nije visok. Glavna fizička mera
borbe jeste uklanjanje mesta prezimljavanja štetočine:
uništavanje opalog lišća, skidanje stare kore sa stabala,
prostorna izolacija zasada od šuma u kojima cvetojed
takođe prezimljava. Već početkom leta, potrebno je
postaviti prsten od valovitog kartona oko stabala, kao
i kod jabukinog smotavca, u kojima se skrivaju prezi-
mljujuća imaga. U jesen se kartoni skidaju i uništavaju.
Ova mera je efikasna, ali zahteva više rada, što može
biti otežavajuća okolnost.

Oštećenja cveta od larvi cvetojeda

Parazitska osica Scambus pomorum može paraziti-

rati preko 50% larvi cvetojeda. Parazitiranje se događa
kada je oštećenje cvetova završeno, ali ipak ovaj para-
zit smanjuje brojnost populacije cvetojeda u narednoj
godini.

Ako je primena insekticida neophodna, mogu se

primeniti ekstrakti Quassia amara (Qusan) ili prirodni
piretrin koji imaju i odbijajuće delovanje, ali njihova
efikasnost u slučaju jakog napada nije dovoljna. Alter-
nativa je tretiranje rotenonom u fazi bubrenja pupoljaka
biljke, kako bi se sprečilo da odrasli insekti polože jaja.

Jabukina osa

(

Hoplocampa testudinea

) je štetočina

čije larve oštećuju mlade, tek zametnute plodove. Let
jabukine ose se može pratiti korišćenjem belih lepljivih
klopki (Rebell bianco). Ako se postavi veći broj klopki
(1-2 po stablu) one će služiti ne samo za praćenje pojave
i leta insekata već i za njihovo suzbijanje posebno ako
brojnost populacije nije previsoka.

Na larvama jabukine ose parazitiraju larve dve ose

(Lathrolestes ensator i Aptesis negrocincta). Smatra se
da održavanje vegetacije ispod biljaka jabuke u zoni
reda doprinosi aktivnosti predatorskih insekata (trču-
ljaka) i drugih koji se hrane larvama ose.

Ekstrakt biljke Quassia amara može se koristiti u

periodu neposredno posle cvetanja u cilju suzbijanja
larvi jabukine ose, mada nije još poznato da li ova biljka
na osu deluje insekticidno ili odbijajuće.

Pregljevi

(

Panonychus ulmi, Tetranychus urticae i

Aculus schlechtendali

) su retko problem u organskoj pro-

izvodnji ako je u voćnjaku očuvana ravnoteža korisnih i

Jan.

Feb. Mar.

Apr.

Maj

Jun

Jul

Avg.

Sep.

Okt.

Nov.

Dec.

odrasli insekti se pojavljuju prvih toplih dana u martu

polaganje jaja u cvetne pupoljke do stadijuma mišjih ušiju

pojava larvi zaštićenih u cvetu

pojava lutki u oštećenim cvetovima

odrasli insekti se hrane i odlaze na prezimljavanje

oštećenja od strane odraslih insekata

zimsko mirovanje

MOMENA

T Z

A PRIMENU MER

A ZEŠTITE: PRE POL

GANJA JA

Grafikon 3. Životni ciklus jabukinog cvetojeda (Anthonomus pomorum) i mere zaštite

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

štetnih pregljeva, odnosno ako su retko i u opravdanim
okolnostima primenjivani bioinsekticidi. Predatorske
(korisne) grinje hrane se štetnim vrstama i prisutne su
u voćnjacima, a njihova brojnost se može održavati i
povećati dodatnim unošenjem jedinki, kupovinom go-
tovih preparata. U novopodignute voćnjake u kojima
još nema korisnih grinja, one se mogu uneti tako što
se iz starog voćnjaka orežu grane krajem leta i naslone
na krunu mladih voćki.

U toku vegetacije na svakih 15 dana treba pregle-

dati lišće jabuke na prisustvo pregljeva. Suvo i toplo
vreme pogoduje njihovom razvoju dok padavine i pad
temperature utiču negativno. Ukoliko broj pokretnih
formi po listu jabuke pređe 5 jedinki preglede treba
obavljati i češće i odmah uneti korisne grinje. Nim
pokazuje akaricidna svojstva i može se primeniti ako
brojnost pokretnih formi pređe 6-7 po listu, uprkos svim
primenjenim merama.

Ako se voćnjak tretira sumporom više od tri puta u

toku vegetacije, postoji opasnost od negativnog uticaja
na brojnost korisnih grinja.

Tretiranje voćnjaka (ako je neophodno) mora biti

maksimalno kvalitetno u smislu pokrivanja lisne po-

vršine i cele krune. Jedan od razloga je i činjenica da
biopesticidi imaju manje toksična (insekticidna, fungi-
cidna) svojstva od konvencionalnih pesticida. Atomizeri
moraju davati kapi od 50-100 mikrona, jer ako su kapi
previše krupne smanjuje se efikasnost biopesticida kao
i svih drugih preparata. Kvalitet tretmana i tehničko
stanje atomizera (kalibriranje) se može proveriti kod
ovlašćenih instituta za poljoprivredne mašne ili pak
jedostavnim postavljanjem vodosenzitivnih papirića
u krunu na osnovu čega se vidi pokrivenost lisne mase
kapima. Kruna stabala jabuke mora biti kompaktna,
otvorena, a dizne atomizera (položaj i pritisak) prila-
gođene obliku i visini krune. Zakretanjem krila elise,
odnosno promenom ugla zahvatanja vazduha na rotoru
atomizera, podešava se količina vazduha koju stvara
atomizer, a koja treba da je dovoljna da „probija“ red
koji se tretira, ali ne i susedni jer bi to bilo nepotrebno
rasipanje sredstava.

Količina tečnosti koja se primenjuje zavisi od staro-

sti voćnjaka i uputstva koje se odnosi na primenjeno
sredstvo. Uopšteno, u organskoj proizvodnji je poželjna
veća količina tečnosti (za voćnjak u rodu, 1000 litara po
hektaru) jer efikasnost biopesticida zavisi od kontak-

Jan.

Feb. Mar.

Apr.

Maj

Jun

Jul

Avg.

Sep.

Okt.

Nov.

Dec.

piljenje larvi od stadijuma roze pupoljka

pojava odraslih pregljeva

pojava letnjih jaja na naličju lišća

pojava 5-7 preklapajućih generacija

pojava zimskih jaja

period ispoljavanja
značajnijih šteta

pojava crvenih zimskih jaja na grančicama

unošenje korisnih grinja

MOMENA

T Z

A PRIMENU UL

JA PRO

TIV ZIMSKIH JA

Grafikon 4. Životni ciklus crvenog preglja (Panonychus ulmi) i mere zaštite

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

• Rukovanje: Nepažljiva berba plodova dovodi do me-

haničkih oštećenja, a takvi plodovi su osetljiviji na
napad gljiva (Penicillium spp. i Mucor spp.).

• Mineralni sastav plodova: plodovi sa niskim sa-

držajem kalcijuma i visokim sadržajem kalijuma
i azota su pogodniji za gorku trulež koju uzrokuje
Gloeosporium spp.

• Vremenski uslovi: Kišni period je kritični faktor za

nastanak oboljenja u periodu berbe.

U cilju smanjenja gubitaka od skladišnih bolesti po-

trebno je pridržavati se sledećih mera: probirna berba

i selekcija plodova; branje samo neoštećenih plodova;
edukacija berača da pravilno beru plodove, ne praveći
oštećenja. Oštećene plodove treba baciti u međuredni,
a ne u redni prostor.

Zemljište je izvor infekcija gljivama roda Phytopht-

hora, koje su takođe prouzrokovači truleži. Svaki plod
koji ostane ispod stabla potencijalni je izvor zaraze i
mora se skloniti ili baciti u međuredni prostor gde će
biti usitnjen tarupom i podvrgnut delovanju korisnih
mikroorganizama.

8. Prilozi

Prilog broj 1.
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br.48/11)

Naziv

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivo

Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog
materijala (prostirka za životinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko
đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući
živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Tečni životinjski ekskrementi

Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je
podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji
biogasa.
Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-
pljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7;
bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70;
hrom (VI): 0

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Treset

Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje
drveća i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje pečuraka

Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravil-
nikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih ma-
terija

Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili
podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno
Riblje brašno
Mesno brašno
Brašno od perja, dlaka i „chiquette”
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma
(VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za
đubrenje

Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni:
1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlev-
enje;
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Kompostirana kora drveta

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Drveni pepeo

Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Meki mleveni sirovi fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

Aluminijum-kalcijum fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)

Bazična šljaka

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainit

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3.
Uredbe 2003/2003.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

5. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Spinozad

Insekticid
Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za
ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat

Atraktant, samo u klopkama

Feromoni

Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u
klopkama i raspršivačima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo
protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fero (III) ortofosfat

Moluskocid (protiv puževa)

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i
Terphrosia spp.

Insekticid

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JABUKE

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i
Terphrosia spp.

Insekticid

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

7. Ostale supstance

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida
(trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-
oktanoata

Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godišnje.
Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od pre-

članice mogu, uz odstupanje od pre-

lanice mogu, uz odstupanje od pre-

thodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg
u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina koja se koristi
tokom petogodišnjeg perioda, uključujući spomenutu godinu i četiri
prethodno godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod
arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju
prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira kli-
janje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid
Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid
Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid
Samo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria
galligena

Kalijum bikarbonat

Fungicid

GIZ/ACCESS

Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Vođa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
[email protected]

NACIONALNA ASOCIJACIJA

“SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mišković
E-Mail:
[email protected]

Kancelarija u Novom Sadu
Narodnog fronta 23d

21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menadžeri projekta:
Emilija Stefanović, Marija Kalentić
E-Mail:
[email protected], [email protected]

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 2

Jabuke