Vodič za Organsku Proizvodnju
Priručnik 4
Jagode
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
634.75 : 631.147 (035)
MИЛЕНКОВИЋ, Слободан
Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković,
Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd :
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm
Tiraž 250. - Bibliografija.
ISBN 978-86-87737-44-0
1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија
a) Јагода - Органска производња - Приручници
COBISS.SR-ID 268240903
3
1. Uvod
U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agroteh-
ničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući
uspostavljanju (u periodu konverzije), održavanju i una-
pređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi
na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju
da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, pot-
puno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida,
i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla.
Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred
navedeno ostvari:
Rotacija useva
. Planska smena useva na jednoj parceli
doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina
u organskoj proizvodnji. Rotacija useva je „prepreka“ za šte-
točine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju
razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Plodosmena doprinosi
raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do
povećanja brojnosti korisnih vrsta.
Zaštita biodiverziteta.
Podrška i unapređenje bioloških
ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fun-
damentalnih principa organske poljoprivrede. Održavanju
biodiverziteta na farmi i njenoj okolini, doprinosi izbega-
vanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi
svet), neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište.
Zdravlje biljaka.
Mikrobiološka aktivnost zemljišta je
neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje
hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utiče na
sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina
kao i stresove iz spoljašnje sredine. Istraživanja su pokazala
da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom
neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot
poreklom iz komposta i stajnjaka.
Otporne sorte.
Odabirom sorti koje pokazuju otpornost
prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se
ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsek-
ticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i
održivosti proizvodnje.
Kompostiranje.
Kompostiranje ima dve važne uloge:
uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske ma-
terije u zemljištu, a u toku procesa kompostiranja zahva-
ljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme
korovskih biljaka.
2. Preduslovi za zasnivanje
proizvodnje
Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba
predvideti sledeće preduslove:
• Okolina zasada;
• Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;
• Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje,
hladnjača, transport, prodaja);
• Tenička i stručna podrška: radna snaga, oprema i me-
hanizacija, stručna-savetodavna služba.
Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gaje-
nje jagode matodama organske proizvodnje.
Organske zasade jagode treba podizati na farmama na
kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja
ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna
količina stajnjaka i rotacija useva.
Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše
zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova
povećati.
Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako
da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povr-
tarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe
potrebna radna snaga. Povrće se može gajiti u periodu od
2-3 godine kada se ne gaje jagode.
U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencio-
nalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti
(2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se
poboljšala plodnost zemljišta. Prelazak sa konvenconalne
u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pri-
stupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Mora postojati
pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom
zemljištu, što praktično znači da se na farmi efektivno sva-
ke godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20%
ukupne površine zemljišta. Kako je rotacija useva kom-
pleksna, potrebno je da farmer ovlada novim veštinama
vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili
iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu.
5
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
2.3. Karakteristike klime
Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim
uslovima. Zahvaljujući ovoj osobini, jagode se mogu
gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima, u kontinentalnim i
suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmor-
skim visinama od 0 do 2.500 m.
Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom
i umerenokontinentalnom klimom, sa dovoljnom količi-
nom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije.
Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom
relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci.
Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost
vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu
pre nastupanja visokih temperatura. Optimalne dnevne
temperature za porast i razviće biljaka jagode su 18-
22°C, a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Usevu
jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u
dnevnim i noćnim temperaturama. Biološki tempe-
raturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju
treba započeti u proleće, kada se noćne temperature
ustale oko ove vrednosti. Sadnice izmrzavaju kada se
temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C, dok
ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju
na temperaturama ispod -2°C. Cvetovi izmrzavaju na
-3°С, a zametnuti plodovi na –1,5 до –1,7°С.
U plodonošenju visoke temperature u opsegu od
25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.
Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom
toplih noći, smanjuje se akumulacija šećera u plodo-
vima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže
noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa
i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima.
Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati
izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme
kada je tražnja veoma velika.
Velika količina padavina tokom vegetacione sezo-
ne nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i
plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj
način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se
eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih
pojaseva (npr. od kukuruzovine). Poželjni parametri
klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2.
Tabela 2. Klimatske karakteristike područja za gajenje
jagode
Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u
kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog
kapaciteta.
3. Izbor i priprema lokacije
Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna
izloženost suncu, dobra provetrenost, obezbeđenost
dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatu-
ra i prolećnih mrazeva. Za uzgoj jagode dodatno su
pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava
tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od
izmrzavanja. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m
nadmorske visine, mada treba izbegavati terene sklone
kasnim mrazevima.
Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3
do 5%, koji je idealan za obezbeđivanje dobre pro-
vetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih
voda. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dove-
sti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje jagode na
nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći
rizik, zbog pojave prolećnog izmrzavanja, s obzirom
na to da biljke obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u
Parametri
Optimalne vrednosti
Minimalna temperatura
-15 do -18°C
Temperatura u periodu gajenja
25-30°C
14-16°C (u toku noći)
Temperatura vazduha u
periodu formiranja plodova
24-26°C
16-18°C (u toku noći)
Maksimalna temperatura
35°С
