1
Vodič za Organsku Proizvodnju
U saradnji sa:
Priručnik 6
Kukuruza
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA
2
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
633.15-114.7(035)
631.147(035)
БЕКАВАЦ, Горан, 1966-
Vodič za organsku proizvodnju kukuruza /
[autor Goran Bekavac]. - Beograd :
GIZ-Nemačka organizacija za internacionalnu
saradnju GmbH ; Novi Sad : Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, 2012 (Zemun : Dunav).
- 28 str. : ilustr. ; 22 cm. -
(Priručnik / [GIZ-Nemačka organizacija za
internacionalnu saradnju GmbH] ; 6)
Kor. nasl. - Podatak o autoru preuzet iz kolofona. -
Tekst štampan dvostubačno. -
Tiraž 750. - Bibliografija: str. 27.
ISBN 978-86-87737-57-0 (GIZ)
a) Кукуруз - Гајење - Приручници b)
Еколошка пољопривреда - Приручници
COBISS.SR-ID 195033868
5
1. Uvod
Rastuća potreba za hranom dovela je do razvoja poljo-
privrede uz prevashodno oslanjanje na primenu hemijskih
sredstava i mehanizacije. Pokazalo se da prekomerna,
nekontrolisana i nestručna upotreba inputa sintetičkog
porekla u konvencionalnoj proizvodnji, pre svega mine-
ralnih đubriva i pesticida, negativno utiče na prirodne
resurse (kvalitet i plodnost zemljišta, kvalitet voda i ae-
rozagađenje) i snižava kvalitet i bezbednost hrane, što se
u krajnjem reflektuje na zdravlje ljudi i životinja.
Organska poljoprivreda se definiše kao sistem
upravljanja poljoprivredom koji podržava i obogaćuje
prirodni biodiverzitet, koristi procese i tehnologije ba-
zirane na biološkim zakonitostima bez učešća veštačkih
inputa, odnosno genetički modifikovanih organizama.
Nasuprot konvencionalnoj, organska poljoprivreda se
više bazira na preventivnim nego na korektivnim mera-
ma. Umesto oslanjanja na sintetičke inpute (insekticide,
fungicide i herbicide), organski proizvođači primenjuju
mere integralne zaštite (Integrated Pest Management).
Umesto đubrenja zemljišta sintetičkim mineralnim
đubrivima, organski proizvođači obezbeđuju plodnost
zemljišta korišćenjem prirodnih produkata kao što su
pokrovni usevi, stajnjak ili kompost.
Kukuruz je najznačajnija ratarska biljna vrsta u Srbiji.
U poslednjih nekoliko godina predstavlja glavni izvozni
artikal naše zemlje i shodno tome obezbeđuje značajne
devizne prilive. Gaji se na preko 1.2 miliona hektara, i
godišnje proizvede 4.5 – 6.5 miliona tona zrna. Pro-
sečni prinosi značajno variraju i uslovljeni su uglavnom
količinom i rasporedom padavina tokom vegetacionog
perioda. Kukuruz se prvenstveno koristi u ishrani stoke
(kao zrno ili silaža), kao sirovina za industrijsku preradu
ali i kao povrće, dodatak jelima, za spravljanje salata,
itd. Sadrži malo kalorija, a sa druge strane dosta kori-
snih materija (belančevine, beta karoten, biljna vlakna,
masti, ulja, biflavonoidi, vitamin A, B1, B5, B12, C, E, K,
gvožđe, eterična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum,
mangan, fosfor, cink, nezasićene masne kiseline, skrob,
itd.). Proizvodnja organskog kukuruza u R. Srbiji je no-
vijeg datuma i još uvek zauzima male površine. Ipak,
dobro organizovan sistem organske poljoprivrede može
obezbediti proizvođaču zadovoljavajuću ekonomsku
dobit uz istovremeno očuvanje plodnosti zemljišta i
zaštitu životne sredine.
2. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje
Osnovni postulati sistema organske proizvodnje su
upotreba isključivo prirodnih inputa, odnosno sprovo-
đenje agrotehničkih mera koje čuvaju prirodne resurse i
obogaćuju biodiverzitet. Da bi otpočeli organsku biljnu
proizvodnju moramo imati na raspolaganju kvalitetno
poljoprivredno zemljište nezagađeno teškim metalima
i pesticidima, pogodne klimatske prilike, mogućnost
obezbeđivanja prostorne izolacije, dostupnost dovoljnih
količina kvalitetne vode, izbalansiran razvoj biljne i sto-
čarske proizvodnje, neophodnu mehanizaciju i tržište.
Zbog limitiranih imputa u sistemima organske proi-
zvodnje, edukacija, informisanost i kreativnost farmera
dolazi do punog izražaja.
2.1. Očuvanje prirodnog agroekosistema
Bavljanje organskom poljoprivredom danas je kao
’’bavljenje starim zanatom u novom okruženju, uz pri-
menu novih materijala, znanja i alata’’. Proizvođači u
organskoj poljoprivredi naučno fundiranim, multifunk-
cionalnim pristupom streme postizanju visokih prinosa
uz istovremenu brigu o ograničenim prirodnim resursi-
ma, smanjenju utroška energije i implementaciji visokih
standarda u zaštiti i očuvanju životne sredine. Imajući
u vidu štetnost inputa u konvencionalnoj poljoprivredi
(pesticidi, mineralna đubriva, itd.), razrađeni su brojni
sistemi koji umanjuju ili potpuno anuliraju negativne
uticaje konvencionalne poljoprivrede. U organskoj pro-
7
padavina tokom letnjeg perioda predstavlja donji nivo
za rentabilnu proizvodnju u suvom ratarenju. Ovo je
svakako samo orijentaciona vrednost jer pristupačnost
vode za biljke zavisi od fizičko-hemijskih svojstava ze-
mljišta. Naša zemlja se karakteriše kontinentalnom,
semiaridnom klimom, gde količina padavina često ne
predstavlja toliki problem koliko nepovoljna distribucija
padavina tokom godine.
3. Izbor i priprema lokacije
Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro pro-
pusnim i zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu.
Zemljišta teškog mehaničkog sastava, zbijena, slabo
aerisana, zaslanjena, preterano vlažna kao i zemljišta
sa niskom pH vrednošću, nisu pogodna za gajenje ku-
kuruza. Ovakva zemljišta se određenim agrotehničkim
merama (duboka obrada, podrivanje, unošenje organ-
ske materije ili stajnjaka, ali i gajenje višegodišnjih le-
guminoza npr. lucerke) mogu privesti kulturi.
Pravilna priprema parcele i rotacija useva u sistemi-
ma organske poljoprivrede su od suštinskog značaja,
pogotovo u prvoj godini organske proizvodnje, a kva-
litet pripremnog (tranzicionog) perioda od konvencio-
nalne ka organskoj poljoprivredi u velikoj meri određuje
uspešnost organske proizvodnje. Ključni faktor je kako
obezbediti dovoljno hraniva (pre svega azotnih) neop-
hodnih za narmalan razvoj biljaka. Korišćenje krmnih le-
guminoza, posebno višegodišnjih značajno popravlja ne
samo bilans azota u zemljištu, nego i fizičko-hemijska
svojstva zemljišta, aeraciju i mikrobiološku aktivnost.
Samo parcele na kojima nema zabranjenih supstanci
(sintetički pesticidi i veštačka đubriva) u periodu od
najmanje tri godine mogu biti ser-
tifikovane za organsku proizvodnju.
U svakom slučaju, treba izbegavati
parcele na kojima su prisutni agre-
sivni višegodišnji korovi, biljne bole-
sti i štetočine kao i preterano suva, odnosno zemljišta
teškog mehaničkog sastava.
4. Sortiment
Organska proizvodnja zahteva korišćenje sertifikova-
nog, organski proizvedenog semena koje nije tretirano
sintetičkim preparatima. Korišćenje genetički modifiko-
vanih hibrida je strogo zabranjeno. Gajenje hibrida dobro
adaptiranih na specifične uslove lokaliteta predstavlja
jednu od osnovnih pretpostavki uspešne proizvodnje.
Za proizvođače organskog kukuruza je posebno važno
da koriste hibride koji su tolerantni na što veći broj abi-
otičkih, odnosno biotičkih faktora stresa i da poseduju
dobru adaptabilnost i stabilnost za gajenje u određenom
rejonu. U tom smislu, dugogodišnje iskustvo proizvođača
može biti od velike koristi, a hibridi stvoreni u okruže-
nju (hibridi domaćih oplemenjivačkih kuća) pogodan
sortiment za organsku proizvodnju kukuruza. Institut
za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada raspolaže ši-
rokom paletom hibrida različitih dužina vegetacije, od-
ličnih agronomskih svojstava, izuzetne adaptabilnosti i
stabilnosti prinosa i visoke tolerantnosti prema stresnim
faktorima. Za organsku proizvodnju kukuruza, preporu-
čujemo hibride različite dužine vegetacije i različitih pro-
izvodnih karakteristika: NS300, NS3014, NS444, NS4023,
NS4030, NS4051, NS5043, NS5051, NS640, NS6010,
NS6030, NS6102 i NS7020, Tisa, NS609b i NS620k.
5. Agrotehničke mere
Agrotehničke mere predstavljaju niz tehničko-teh-
noloških operacija koje je neophodno sprovesti u cilju
postizanja zadovoljavajućih prinosa. One su neodvojivi
deo tehnološkog procesa, planiraju se ne samo za odre-
đeni rejon, tip zemljišta ili parcelu, nego i za svaki poje-
dinačni hibrid. Pravilna primena agrotehničkih mera u
istoj meri doprinosi uspešnosti proizvodnje kao i hibrid.
