Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 1

Maline

CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
634.711 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju maline / Slobodan Milenković,
Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd :
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 32 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-45-7
1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија
a) Малина - Органска производња - Приручници
COBISS.SR-ID 268241415

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

1. Uvod

Organska poljoprivreda je sistem ekološkog upravlja-

nja poljoprivredom, koji promoviše i unapređuje biodi-
verzitet (raznovrsnost, bogatstvo vrsta živih bića), kruže-
nje materije i biološku aktivnost zemljišta. Zasnovan je
na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa
farme i na proizvodnoj praksi koja uspostavlja, održava i
unapređuje ekološku ravnotežu. Pravila organske poljo-
privrede su definisana u Zakonu o organskoj proizvodnji
Republike Srbije i standardima i propisima EU i drugih
zemalja.

Proizvodnja maline u Srbiji ostvaruje se uglavnom u

centralnom i zapadnom delu zemlje, a ukupna proizvod-
nja kreće se, zavisno od godine između 40 i 75.000 tona.
Na osnovu raspoloživih podataka može se proceniti da
se godišnje iz Srbije izveze do 1500 tona organske ma-
line što čini do 2% od ukupne proizvodnje. Prvi zasadi
maline zasnovani po metodama organske proizvodnje
registrovani su u Srbiji 1999. godine. Program organ-
ske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom načinu
proizvodnje po inputima, ali postoje i značajne razlike
pre svega u sistemu kontrole procesa. Samo proizvod
kontrolisan i sertifikovan od strane ovlašćene kontrolne
organizacije može se staviti u promet sa oznakom »or-
ganski proizvod«.

Za ovaj program koji je veoma blizak tradicionalnom

načinu proizvodnje izuzetno je značajno odabrati pogod-
no područje (brdsko-planinsko), savesne proizvođače koji
razumeju i žele da sarađuju na ovom projektu. Takođe je
veoma značajno izgraditi kvalitetan sistem interne kon-
trole koji će pratiti, usmeravati i obrazovati proizvođače.

2. Preduslovi

2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema

Ekološki principi organske proizvodnje moraju biti i

vizuelno prepoznatljivi na i oko farme odnosno zasada,

preko prisustva zona cvetajućih biljaka spontane flore,
tzv. „kompenzacionih“ neobrađenih površina (5-7%
od ukupne površine gazdinstva), mesta za skrivanje,
ishranu i razmnožavanje korisnih organizama (ptica,
neotrovnih zmija, ježeva, korisnih insekata).

Koridor biljaka u cvetanju – hrana za korisne insekte

Lokacije koje su osunčane, sa čestim blagim struja-

njem vazduha, zaštićene od jakih vetrova i kasnih pro-
lećnih mrazeva su najpogodnije za sve vrste jagoda-
stih voćaka. Redovi zasada treba da budu postavljeni u
pravcu sever-jug zbog optimalnog korišćenja sunčeve
svetlosti, kao i da što više prate pravac dominantnih
vetrova da bi se ubrzalo sušenje biljaka posle kiše ili
rose, i sprečio nastanak infekcije patogenima.

Biološka raznovrsnost

2.2. Osobine zemljišta

Pogodna su srednje teška do laka zemljišta, pro-

pustljiva sa sadržajem organske materije preko 3%.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

4. Sadni materijal

Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni mate-

rijal koji je proizveden metodama organske proizvod-
nje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zaštiti od
prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo
sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.

Sadnice maline sa dobro razvijenim korenom

U periodu do 2005. god malina je razmnožavana

uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz pro-
izvodnih zasada. Uprkos činjenicama da su tako šire-
ni dobri klonovi čije su pozitivne osobine prepoznate
i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav način
nekontrolisanog umnožavanja doveo je do širenja ne-
kih vrlo destruktivnih bolesti kao što je trulež korena
maline što je dovelo da sušenja mnogih zasada. Mere
Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vo-
doprivrede doprinele su da dođe do zasnivanja matič-

đe do zasnivanja matič-

e do zasnivanja matič-

nih zasada sa sertifikovanim materijalom, uništavanja

zaraženih i kontrole zdravstvenog stanja malinjaka
čime su presečeni lanci širenja zaraze i stanje se po-
pravilo i stabilizovalo.

4.1. Sortiment

Sorta Willamette dominira u strukturi sortimenta

maline u Srbiji (preko 90 %). Poslednjih godina, gajen-
je sorte Meeker je u porastu, ali su dosadašnja iskustva
pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji.
U cilju osavremenjivanja sortimenta, Institut za voćar-
stvo u Čačku, kao i nekoliko privatnih kompanija intro-
dukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju K
81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana,
Pokusa i Poranna Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire
iz Engleske. U postupku je introdukcija i drugih perspek-
tivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti
bile pogodne za organsku prpoizvodnju. Prema podaci-
ma stranih autora pogodne sorte za organsku proizvod-

sorte za organsku proizvod-

nju su i: Titan, Coho, Heritage i Kiwigold.

Karakteristika

Vrednost

Dubina zemljišta

40–70 cm

Sastav zemljišta

Umereno hladna, srednje teška i propusna zemljišta sa brzim oticanjem površinske vode

pH zemljišta (kiselost) između 5 i 6
P

(Fosfor)

8–10 mg na 100 g vazdušno suve zemlje

O (Kalijum)

18–20 mg na 100 g vazdušno suve zemlje

Humus (organska materija)

Preko 3%, optimalno 5%

Tabela 1. Poželjne karakteristike zemljišta za gajenje maline

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Sorta

Karakteristike

Vilamet
(Willamette)

Bujna je sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastičnim rodnim grančicama, koje
se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jačeg vetra. Sazreva srednje rano, prosečno krajem prve dekade
juna. Zrenje počinje krajem prve dekade juna a završava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova traje
dosta dugo, prosečno 30 dana.
Tolerantna je prema ekonomski najštetnijim virusima, a umereno je osetljiva prema plamenjači pupoljaka i
rodnih lastara maline (Didymella applanata).
Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 4 g, zaobljeno-kupast, tamnocrvene boje, čvrst, slatko-
nakiseo, aromatičan i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i
razne vidove prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi služe za dobijanje odličnog
soka i kao bojadiser. Vilamet je trenutno privredno najznačajnija sorta u Srbiji. On će to i nadalje biti ali je
realno očekivati da će se širiti novije sorte pre svega Miker, Skina i druge koje poseduju otpornost prema
prouzrokovačima bolesti i štetočinama.

Miker
(Meeker)

U Srbiju je za komercijalno gajenje unet 1994. godine od kada počinje da se širi vrlo brzo. Sazreva srednje kasno.
Počinje da zri prosečno početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Broj izdanaka po žbunu i
dužnom metru nešto je manji nego kod Vilameta. Izdanci su vrlo bujni. Rodne grančice su umereno duge,
snažne i lepo raspoređene na dvogodišnjim izdancima.
Manje osetljiv na ljubičastu pegavost lišća i izdanaka maline (Dydimella applanata), otporan je prema an-
traknozi (Elsinoe veneta ) i rđi maline (Phragmidium rubi-idae) a u odnosu na Vilamet manje osetljiv prema
truleži korena (Phitophtora fragarie var. rubi), što je vrlo značajno za naše uslove. Ima dubok zimski odmor pa
nešto kasnije kreće u proleće. Kasno završava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske mrazeve.
Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednačen tokom cele berbe. Jarko je crvene boje i privlačnog izgleda, čvrst,
zarubljeno-kupast, gladak, pravilnog oblika, aromatičan i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere.
Ima duge rodne grančice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takođe, dobro podnosi
smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju - defrostaciji. Sardrži više suvih materija od Vilameta .
Na osnovu dosadašnjih rezultata kod nas može se smatrati privredno značajnom sortom malina. Velika rod-
nost i kvalitet ploda su mu glavne prednosti, a veće rastojanje i dodatni nasloni su mana ove sorte. Ova sorta
ima perspektivu kod nas. Poslednjih nekoliko godina postizala je veću cenu na tržištu od Vilameta, ali se situ-
acija menja u korist Vilameta.

Lejtam (Latham)

Stara američka sorta. Poseduje otpornost prema plamenjači korena maline (Phytophthora fragarie var. rubi)
kao i nizu drugih bolesti. Zbog takvih osobina ova sorta se može gajiti i bez primene većine biopesticida, pa
je interesantna za organsku proizvodnju. Izdanci srednje bujni do bujni, intenzivno zelene boje. Plod je sitan,
srednjeg kvaliteta.

Tjulamin
(Tulameen)

Kanadska sorta. Otporna je prema lisnoj vaši Amphorophora agathonica Hottes, koja je vektor virusa mozaika
crvene maline (RMV).
Izdanci su veoma bujni sa dugim, „elastičnim” rodnim grančicama koje se ne lome pod teretom roda. Plod
je izuzetno krupan, svetlo crvene boje, privlačnih organoleptičkih svojstava. U lokalitetima sa vrlo niskim
zimskim temperaturama moguća su oštećenja izdanaka, zbog čega se preporučuje za gajenje u toplijim
područjima ili u zaštićenom prostoru.

Tabela 2. Karakteristike pojedinih sorti maline

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5. Agro- tehničke mere

5.1. Plodosmena

Rotacija useva je u funkciji održavanja plodno-

sti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. U
zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir,
papriku i paradajz kao preduseve jer su domaćini pa-
togenih gljiva koje izazivaju uvenuće biljaka. U smeni
useva kao i za zelenišno đubrenje dobri su: mešavine
trava i deteline, ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa)
kao i većina vrsta kupusnjača isključujuću uljanu repi-
cu. Kadifica (

Tagetes spp

.) povoljno utiče na smanje-

nje prisustva nematoda u zemljištu.

Predkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti

proizvodnje. Dobri efekti u smislu sprečavanja pojave bo-
lesti i u poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se
1-2 godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji
divlji radič (

Raphanus

) ili druge biljke dubokog i snažnog

korenovog sistema kao što je heljda (

Fagopirum spp

.).

Kao predkulture nisu poželjne botanički srodne vrste koje
pripadaju istoj familiji (

Rosaceae

) kao i malina jer one

mogu biti domaćini zajedničkih patogena.

Zasnivanje zasada maline na zemljištu na kome je u

prethodnom periodu bila spontana livada nije prepo-
ručljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske
flore i većoj štetnosti larvi žičnjaka (

Elateridae

). Ako

je predusev livada, zbog drugih dobrih odlika lokali-
teta, onda je potrebno pre ulaska u period konverzije
a u fazi kada su biljke na livadi u intenzivnom porastu
primeniti totalni translokacioni herbicid glifosat. Time
se dugoročno smanjuje opasnost od većeg broja više-
godišnjih rizomskih korova.

5.2. Održavanje zemljišta

Obrada zemljišta u malinjaku se izvodi prvenstve-

no radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uni-
štavanja korova i unošenja hraniva u zoni korenovog
sistema, što doprinosi boljoj ishrani maline, očuvanju

vlage i aeraciji zemljišta. Među-
redna obrada se obavlja tanjira-
čama ili rotofrezerima, a u redu
ručno, okopavanjem i plevljenjem.
Obradu frezom treba svesti na mi-
nimum (13), jer prekomerno zbija oranični sloj zemlji-
šta. Takođe je bitno da obrada bude plitka, posebno
kada se obrađuje zona neposredno oko redova maline
jer čak i vibracija zemljišta može oštetiti koren maline
čiji je glavni deo u dubini do 30 cm. Broj izvođenja ove
operacije zavisi od tipa i plodnosti zemljišta, zakorov-
ljenosti , količine padavina itd. – obično se primenjuje
u 4 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u proleće,
čim vremenske i zemljišne prilike dozvole, a obavezno
posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale
po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi
pokorice ili se zemljište prekomerno sabije gaženjem
i prohodom mašina. Posle berbe obavezno izvršiti jed-
nu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti
s izvođenjem ove mere, kako bi izdanci maline bla-
govremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja
tokom zimskih i prolećnih meseci.

Prilikom izvođenja obrade treba voditi računa da

zemljište ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju
i čuvaju rezerve vlage u zemljištu, a korenov sistem
maline ravnomerno i najbolje razvija. Obrada se može
izvoditi samo ako zemljište nije preterano vlažno, jer u
protivnom se narušava njegova struktura.

Rotokosa za suzbijanje korova u međurednom prostoru

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Rotokosa - radni deo

Na sledećim slikama su prikazani načini održavanja

zemljišta u malinjaku. Prema iskustvima optimalan je
tzv. sendvič sistem pri kome se obrađuje samo uska
traka oko reda, a međuredni prostor zatravljuje ili se
u njega seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se
tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemlji-
šte obogaćuje organskom materijom. Obrada celog
međurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima
zbog erozije, spiranja zemljišta.

Obrada međurednog prostora

„Sendvič“ sistem održavanja

Održavanje zatravljivanjem

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

cvetanja rodnih ili čak do berbe ako je obezbeđeno
zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su oko 10-15 cm.
Kasnije uklanjanje je otežano zbog procesa odrvenja-
vanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za
narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu te-
kuće sezone daju najveći prinos. Međutim, u područj-
ima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se mo-
raju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost
i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari izdanci se
uklanjaju na već opisan način da bi se sprečilo širenje

Didymella applanata,

Leptosphaeria coniothy-

rium

uzročnika sušenja izdanaka na mlade izdanke. U

istom periodu vrši se tretman mladih izdanaka bakar-
nim fungicidom.

Špalirski sistem uzgoja dvorodnih sorti maline (rastojanje
između redova 2,5-3m; rastojanje biljaka u redu pri sadnji 40-
60cm)

Šematski prikaz uzdignutog reda (banka)

Špalirski sistem uzgoja jednorodnih sorti maline

Sadnja

Kontrola miševa

Berba

Kontrola miševa

Malina
Jednorodne sorte

Kontejnerske sadnice

Malina
Dvorodne sorte

Jan.

Feb.

Mar.

Apr.

Maj

Jun

Jul

Avg.

Sep.

Okt.

Nov.

Dec.

pregled biljaka na bolesti štetočine
i primena mera zaštite

pregled biljaka na bolesti štetočine

primena
komposta
i stajnjaka

i primena mera zaštite

visina do 1,80m

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5.4. Ishrana

Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog princi-

pa organske poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hra-
nio biljke” ) je povećanje sadržaja organske materije
u zemljištu! Prelazni period (period konverzije) treba
maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka,
komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama
poveća sadržaj organske materije u zemljištu. Unoše-
njem 1 t stajnjaka, zemljište se obogaćuje za: 10 kg N,
5 kg P

i 10 kg K

O. U Tabeli 3 date su norme primene

stajnjaka.

Kao redovna mera pove-

ćanja sadržaja organske ma-
terije i održavanja plodnosti
preporučuje se unošenje oko
20 t stajnjaka svake godine (uz
poštovanje ograničenja o mak-
simalnom unosu od 170 kg čistog azota po hektaru go-
dišnje). Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno
je izvršiti analizu zemljišta i količine prilagoditi potre-
bama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom
hektaru vrednost humusa povećala za 1% potrebno je
oko 200 t zgorelog stajnjaka.

Plodnost zemljišta se održava ako postoji ravnote-

ža

između “iznošenja” hranjivih elemenata kroz prinos

gajenih biljaka

i procesa obnove – vraćanja u zemlji-

šte. Najbolji primer su šume u kojima se kroz procese
razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije
čoveka. Na krčevinama šuma nekoliko godina mogu se
gajiti biljke i postići dobar prinos bez primene hraniva!

Zasad dvorodne sorte Polana u Vojvodini

Gajenje maline u plasteniku u posudama

Mreža i naslon za dvorodne sorte maline

Parametar

Vrednost

Stajnjak

10-30 t/ha

Zadnji rok primene stajnjaka (karenca) 120 dana pre berbe maline i jagode
Maksimalna količina stajnjaka

Maksimalno 170 kg N/ha godišnje

Sadržaj humusa u zemjištu

Preko 3 %

Tabela 3. Norme primene stajnjaka

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na
korenu i na taj način povećavaju sadržaj ovog hraniva
u zemljištu.

5.5. Navodnjavanje

Kvalitet vode za zalivanje čine njen fizički, hemijski

i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni ali su
nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi
ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj
koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti
hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine.
U sledećoj tabeli date su poželjne karakteristike vode
za zalivanje. Analize vode se rade u laboratorijama
Zavoda za zaštitu zdravlja. U Tabeli 5 date su poželjne
vrednosti sastava vode.

Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za navodnjavanje

Parametri

Vrednost

6-6,5

Natrijum

<30 ppm

Hlor

<50 ppm

Elektroprovodljivost vode <3 mS/cm
Bikarbonati

do 5 meq/l

Sulfati

2200 meq/l

Biološki sadržaj vode je neophodno utvrditi pre

svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti
zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i
Escherihia coli). Navedene štetne bakterije mogu se
pojaviti ako se koristi zagađena voda za zalivanje. Zbog
toga za zalivanje treba koristiti čistu izvorsku vodu.

U sušnim periodima malina se mora navodnjavati.

Malina ima plitak korenov sistem, za svoje potrebe za-
hteva puno vlage, naročito od početka do kraja berbe,
zato je treba navodnjavati u više navrata. Kako u po-
dručjima gajenja, vlage uglavnom ima sve do kraja
maja, u sušnijim godinama prvo navodnavanje treba

obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog
zrenja sa po 30 do 35 l/m

. U vrlo sušnim godinama (kao

npr 2007.)

navodnjavati i češće, po potrebi, ne samo do

kraja berbe već i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji
način navodnajvanja je sistem “kap po kap”. Sistem šte-
di vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.

6. Bolesti, štetočine, korovi

Najznačajnija oboljenja maline u Srbiji prouzroko-

vana fitopatogenim gljivama su: na plodu plesnivost
(

Botrytis

spp.), na stablu, sušenje stabla (

Leptosp-

haeria coniothyrium

), cecidiozno sušenje izdanaka,

pegavost stabla (

Elsinoe veneta

), pegavost i žuta rđa

lista, siva trulež i antraknoza plodova i trulež korena
(

Phytophthora fragariae ver. rubi)

. Sušenje izda-

naka maline u našim uslovima se najčešće pripisivalo
patogenu

Didymella applanata

ili niskim zimskim

temperaturama.

Mala malinina vaš Aphis idaei van der Goot je šte-

točina koja je rasprostranjena u svim područjima gaje-
nja maline u Srbiji. Velika malinina vaš Amphorophora
idaei prisutna je sporadično u niskoj brojnosti. Rutava
buba Tropinota hirta Poda i srodna vrsta Oxythyrea
funesta Poda pričinile su štete na malini samo u toku

Plesnivost ploda maline

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

2001. god. Za suzbijanje su korišćene bele lovne po-
sude. Malinina buba Byturus tomentosus F. nije zna-
čajna štetočina maline u Srbiji i uglavnom je prisutna
na višim terenima. Muva galica Lasioptera rubi Heeger
uglavnom se suzbija orezivanjem. Malinina mušica,
Resseliella (Thomasiniana) theobaldi uzrokuje sušenje
izdanaka maline.

Iskustva proizvođača maline iz Švajcarske govore

da korišćenjem komposta u količini od 40 l zapremin-
skih na 1 m dužni reda možemo postići visoke prino-
se, poboljšati opšte stanje zasada i isključiti primenu
sredstava za zaštitu. Na tako pripremljenom zemljištu

nema pojave truleži korena i sušenja biljaka pre svega
zahvaljujući mikroorganizmima antagonistima fitopa-
togenih gljiva.

U Tabeli 6 dat je opis bolesti i štetočina, a na slika-

ma su prikazani simptomi bolesti i izgled najvažnijih
štetočina maline.

U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena glji-

va antagonista koje ometaju razvoj patogenih gljiva.
Jedna od njih je

Aureobasidium pulluans

(preparat

BoniProtect forte) koristi se u sprečavanju plesnivosti.

Naziv bolesti

Simptomi

Prevencija

Trulež korena
(prouzrokovač
Phytophthora fragariae
var. rubi)

Bolest se manifestuje naglim sušenjem
jednogodišnjih i dvogodišnjih izdanaka početkom
leta. Prouzrokovač dovodi do propadanja korena
maline, koji na preseku dobija tipičnu rđastu boju.
Bolest se posebno ispoljava na zbijenim, vlažnim
zemljištima, u proleće i jesen, kada je temperatura
zemljišta od 12-16

C. Bolest se prenosi i širi

zaraženim sadnim materijalom, opremom i
mehanizacijom za obradu zemljišta, obućom i
vodom.

Koristiti samo zdrav, sertifikovan, testiran sadni
materijal. U toku zasnivanja zasada primeniti 60
l komposta po metru dužnom. Zasad ne zasnivati
na zbijenim, vlažnim zemljištima. Ne zasnivati
zasad na zemljištu na kome je konstatovana zaraza
u narednih 15 godina. Ne vršiti razmenu opreme
i mehanizacije sa farmerima u čijim zasadima
ima simptoma ili je potvrđeno prisustvo bolesti.
Tehnologija gajenja na „uzdignutim redovima“
omogućava prirodnu drenažu zemljišta oko zone
korenovog sistema maline i predstavlja nepovoljne
uslove za razvoj patogena. Navedena tehnologija je
neizbežna na zbijenim zemljištima.

Fenofaza pojave cvetojeda

Cvetojed - odrasli insekt

Tabela 6: Opis bolesti i štetočina maline

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Bubamara se hrani biljnim vašima

Velika malinina vaš (Amphorohora rubi)

Pojava kovrdžanja lišća na izdancima zbog biljnih vaši

Naziv bolesti

Simptomi

Prevencija

Malinina muva galica
(Lasioptera rubi)

Larve malinine galice uzrokuju na izdancima
zadebljanja kružnog ili nepravilnog oblika. Na
mestima nastanka gala otežano je provođenje
vode i hranjivih materija, a biljke se često lome.
Ovu štetočinu ne treba mešati sa malininom
galicom izdanaka čije larve uzrokuju pucanje kore i
sušenje izdanaka.

Pregledati mlade izdanke nakon berbe i odstraniti
sve koji imaju gale. Gale zbog larvi koje se u njima
nalaze treba spaliti.

Cvetojed (Anthonomus
rubi)

Cvetojed je tvrdokrilac 2 do 3,5 mm dužine tela,
tamno braon boje. Odrasle ženke polažu jaja u
cvetne drške koje prethodno povređuju usnim
aparatom u vidu surlice. Ženka u toku polaganja
jaja ošteti 20–40 cvetova. Pored maline napada i
jagodu i ruže. Cvetovi odnosno cvetni pupoljci sa
delom cvetne drške se savijaju i suše. Odrasli insekti
prezimljavaju u šumama.

Izbegavati podizanje zasada u neposrednoj blizini
šuma. Primena insekticida ne pruža adekvatnu
zaštitu jer efikasnost varira zbog načina ishrane
imaga i razvučenog perioda pojave. U fazi pojave
cvetnih pupoljaka primeniti insekticid na bazi
azadiraktina.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Malinina grinja (mozaično šarenilo lišća)

Malinina galica (zadebljanje na izdanku)

Cvetojed na cvetnom pupoljku maline

Plesnivost plodova

Malinina galica izdanka (pucanje kore na prizemnom delu
izdanka)

Faza razvoja kada nastaje infekcija gljivicom koja uzrokuje
plesnivost

je pritisak korova i uvećava prinos. Ipak, prekomerno
malčiranje u redu, može smetati pojavi jednogodišnjih
izdanaka, dodatno otežava simptome truleži korena
kod osetljivih sorti crvene maline, koja se gaji na teškim
(glinovitim), navodnjavanim zemljištima i pogoduje
štetnim glodarima. U takvim slučajevima preporučljivo
je da se malčiranje izvodi samo prve godine gajenja.

6.1. Mere integralne zaštite biljaka

Primena biopesticida

U dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog poteškoća veza-

nih za registraciju bioloških preparata za zaštitu bilja,
u primeni su bila samo sredstva na bazi bakra i sum-
pora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2007,
primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina
(u suzbijanju lisnih vaši i cvetojeda), rotenona i toksina

Bacillus thuringiensis

(u suzbijanju gusenica štetnih

vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upešno su
korišćene bele »Rebell bianco« klopke.

U skladu sa uredbama EC 834/2007, EC 889/2008 i

nacionalnim propisima vezanim za organsku proizvod-
nju, supstance čije je korišćenje dozvoljeno u zaštiti bilja
navedene su u Prilogu 2 ovog priručnika.

I pored mogućnosti korišćena hemijskih supstanci,

kao osnovni princip organske poljoprivrede ističe se
primena svih drugih raspoloživih mera (otporne sorte,
agrotehničke mere, fizičke mere, korisni organizmi,...)
u pokušaju da se pojava štetnih agenasa svede na pri-
hvatljiv nivo. Samo u izuzetnim slučajevima, kada je
izričito neophodno, treba primenjivati neku od navede-
nih supstanci. Način korišćenja pojedinih preparata dat
je u Tabeli 7.

Biološke mere kontrole štetnih organizama podra-

zumevaju pospešivanje razvoja i plansko unošenje ko-
risnih organizama u zasad maline. Trulež korena maline
predstavlja veliki problem u gajenju. Primena kompo-
sta i tehnologija gajenja na uzdignutim redovima do-
prinosi održavanju optimalnog režima vlage oko zone

korenovog sistema. Korisna gljiva

Trichoderma spp

antagonist je, tj. sprečava razoj gljive

Phytophthora

fragariae var. rubi

i primenjuje se u kombinaciji sa

kompostom.

Biološkoj ravnoteži i sprečavanju štetnosti insekata u

zasadu maline doprinose: bubamare, zlatooke, parazitne
cecidomide, osolike muve, parazitne osice, predatorske
grinje. Njihova brojnost pospešuje se unošenjem u obliku
pogodnom za primenu (npr. Chrisopak, Fitopak itd), od-
ržavanjem biljaka spontane flore oko zasada koje cvetaju
i izvor su nektara za imaga, postavljanjem skloništa (kući-
ca) i drugim merama.

U dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka veza-

nih za registraciju preparata za zaštitu bilja, u primeni su
bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne
svrhe u periodu 2004-2009 primenjivani su preparati na
bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vaši i cve-
tojeda), rotenona i toksina

Bacillus thuringiensis

suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira). U monitoringu
malinine bube upešno su korišćene bele »Rebell bianco«
klopke. Štetočine maline predstavljaju značajan problem i
zato postoji izražena potreba za uvozom bioloških insekti-
cida i parazitoida, kao i predatora štetnih insekata.

Pored navedenih biopesticida u gajenju maline

metodama organske proizvodnje mogu se koristiti po-
moćna sredstva biljnog porekla. Ova sredstva pored bi-
ološkog delovanja na prouzrokovače bolesti i štetočine
doprinose efkasnosti procesa ishrane biljaka i utiču na
njihovu opštu otpornost prema biogenim i abiogenim
faktorima. Biljke od koji se pripremaju rastvori moraju
biti proizvedene u skladu sa metodama organske proi-
zvodnje.

Rastvor duvana dobija se tako što se 5 kg duvana pre-

lije sa 100 l vruće vode i ostavi desetak dana da spontano
dođe do rastvaranja. Dobijeni rastvor se procedi i koristi
pri tretiranju biljaka protiv biljnih vaši, gusenica i minera.
Ovaj rastvor se može koristiti i u kombinaciji sa rastvorom
kalijumovog sapuna, ukoliko su temperature ispod 25

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Rastavić (Equisetum arvense) takođe ima fungicidna

svojstva. Čaj od rastavića je veoma važan u organskoj
proizvodnji jer deluje na više gljivičnih bolesti (pepel-
nica, plamenjača, lisna rđa, plesnivost). Priprema se od
1 kg suvih ili 3 kg svežih biljaka. Berbu rastavića treba
izvesti u prepodnevnim satima i sušiti ga u hladovini da
bi sačuvao boju i miris. Biljke se stave u hladnu vodu i
kuvaju do 20 minuta u 20 litara vode. Dobijena masa se
procedi i rastvoru doda 80 litara vode, a potom vrši tre-
tiranje biljaka. Rastavić se, kao i kopriva, može koristiti
i za prihranu biljaka. Tada se 3 kg svežih biljaka potopi
u 100 litara vode i ostavi dvadesetak dana da fermenti-
ra. Kada prestane fermentacija (ne nastaje nova pena)
masa se procedi, a u dobijeni rastvor se doda 300 litara
vode i time zalivaju biljke. Dobijena tečnost može se ko-
ristiti i za rastvaranje kalijumovog sapuna u postupku
suzbijanja biljnih vaši i pregljeva.

7. Berba

Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru

se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog
dana. Malina se ne bere između 12 i 15 časova (zbog
visoke temperature). U momentu berbe plodovi mo-
raju biti potpuno suvi. Berači moraju biti upoznati sa
strogim pravilima higijene (čiste ruke i odeća, zaštićena
kosa). Plodovi se slažu u čiste gajbe i odvoze vozilom u
hladnjaču. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u
tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2°C, a nakon toga
duboko smrzavaju na –35 do -40°C. Plodovi se čuvaju
na –18 do –20 °C.

Vreme berbe zavisi i od namene plodova. Plodovi

maline namenjeni potrošnji u svežem stanju i zamrza-
vanju, beru se dan - dva pre pune zrelosti, dok se plodo-
vi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentra-
ta i džemova beru u punoj zrelosti.

Plodovi maline dozrevaju veoma brzo, tako da ih tre-

ba brati svaki drugi dan, a ako je vreme izuzetno toplo

i suvo, onda je neophodno berbu obavljati svakodnev-
no. Berbu maline, po mogućnosti, treba obavljati po
prohladnom i suvom vremenu, a ako je vreme toplo
berbu obavljati u jutarnjim i predvečernjim časovima.
Mokre plodove, posle kiše ne brati dok se ne prosuše.

Pri berbi maline se vrši i klasiranje plodova. Najbolje

je da najpre prva grupa berača bere kvalitetne plodo-
ve (krupne, čvrste, zdrave i neoštećene) za potrošnju u
svežem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa na-
knadno u posebnu ambalažu obere i preostale plodove.

Na svetskom tržištu raste tražnja za svežom mali-

nom. Da bi se održao kvalitet i sprečila pojava patoge-
nih gljivica sveže ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv.
MAP pakovanja (polietilenske posude u kesama koje su
napunjene ugljendioksidom).

Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje poti-

ču iz same hrane u trenutku potrošnje (konzumiranja,
unošenja od strane potrošača). Opasnost može nastati
od primarne proizvodnje, preko prerade, skladištenja,
transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za
pružanje usluga.

Kao odgovor na zahteve tržišta, veletrgovine su po-

stavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajući pro-
grame sa nezavisnom inspekciojom koja će garantovati
da je voće i povrće gajeno, brano, pakovano i transpor-
tovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.

Sa povećanjem proizvodnje i potrošnje svežeg voća

i povrća u svetu, rastao je i broj slučajeva oboljenja čiji
je uzročnik bila upravo ta vrsta hrane. Analiza oboljenja
pokazala je:

• konstantan rast broja slučajeva povezanih sa upotre-

bom svežeg voća i povrća;

• u preko 70% slučajeva uzročnik je bio iz “domaćih”

proizvoda;

• većina slučajeva uzrokovana je prisustvom bakterija

Salmonella spp

. i

Escherihia coli.

U organskoj proizvodnji maline pored ograničenja

vezanih za primenu sredstava za zaštitu i hraniva, visok

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Pokazatelj

Iznos
(u EUR)

Troškovi podizanja zasada (za dve godine) 12.000
Amortizacija (1/12)

1000

Prinos (kg/ha)

10.000

Cena po 1 kg

1,5

Godišnji bruto prihod

15.000

Godišnji troškovi proizvodnje

6.000

Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvod-
nje + amortizacija)

7.000

Zarada po 1 ha maline

8.000

Zarada po 1 kg maline

0,8

uticaj na bezbednost plodova ima i higijena radnika i
ambalaže u postupku berbe, transporta, prerade i pako-
vanja. U tom smislu neophodno je od polja do hladnjače
ili drugog objekta za preradu:

• obezbediti odgovarajući, čist, redovno održavan to-

alet u polju

• koristiti tečni sapun, vodu i papirne ubruse za brisa-

nje; obnavljati ih redovno

• upoznati radnike sa važnošću korišćenja toaleta i

odgovarajućom higijenom ruku;

• voditi evidenciju i kontrolisati da se napred navede-

no sprovodi;

• rasporediti radnike koji se ne osećaju dobro na po-

slove u kojima nemaju kontakt sa plodovima;

• sprovoditi obuku radnika o međusobnoj povezano-

sti i uticajima lične higijene i bezbednosti hrane;

• rukovodioci (osoblje za nadzor) moraju posebno

voditi računa o ličnoj higijeni, jer je lični primer od
izuzetnog uticaja.
Značajan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se

bave otkupom i preradom organskih malina uveo je
sistem kontrole bezbednosti hrane (HACCP – analiza
opasnosti i kritične kontrolne tačke), takođe jedan broj
uvodi GLOBALGAP standard koji se odnosi na segmen-
te primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALGAP
standard definiše okvir za primenu pravila „dobre po-
ljoprivredne prakse“, koja su prihvatljiva za veleprodaj-
ne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom
se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje
uključuju sve prihvatljive integralne metode kontrole
štetnih organizama, što dugoročno treba da doprinese
održivosti proizvodnje. Ovaj standard podržava principe
HACCP i podstiče njihovo korišćenje. Standard je pode-
ljen u 14 delova (sledljivost, evidentiranje i unutrašnja
inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemlji-
šte, upotreba hraniva, navodnjavanje, zaštita useva,
žetva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaža,
zdavlje bezbednost i dobrobit radnika, zaštita životne

sredine i žalbe) i predviđa oko 210 kontrolnih tačaka
koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne
i preporuke.

Svi poljoprivrednici bi trebali da pokažu svoje opre-

deljenje da:

• održavaju poverenje potrošača u kvalitet hrane i

njenu bezbednost;

• svedu na minimum štetne uticaje na životnu sredinu

i istovremeno čuvaju prirodu i divlji svet;

• smanjuju upotrebu dozvoljenih sredstava za zaštitu

useva;

• racionalno koriste prirodne resurse;
• obezbede odgovoran odnos prema sopstvenom

zdravlju i bezbednosti radnika.

8. Ekonomski pokazatelji

Tabela 8. Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada maline u
organskoj proizvodnji*

Napomena: Cena maline veoma varira poslednje tri godine.

Cena u kalkulaciji je prosečna za period od 10 godina. U tabeli su
prikazani modifikovani podaci o visini zarade koje su za konvenci-
onalnu proizvodnju dali Nikolic i Milivojević, 2010 god.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizirano koštano
brašno
Riblje brašno
Mesno brašno
Brašno od perja, dlaka i „chiquette”
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za
đubrenje

Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni:
1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje;
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Kompostirana kora drveta

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Drveni pepeo

Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Meki mleveni sirovi fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Aluminijum-kalcijum fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)

Bazična šljaka

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainit

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magnezi-
jumovih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji
takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt
takvih ostataka

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.

Kalcijum – karbonat
(kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant-
maerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

Magnezijum i kalcijum karbonat

Samo prirodnog porekla
Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Magnezijum-sulfat (kiezerit)

Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida

Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips)

Samo prirodnog porekla

Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera

Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe

Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli

Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći
u planinama

Elementarni sumpor

Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovima

Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid

Isključivo kamena so iz rudnika

Kameno brašno i glina

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica
(drvo nim)

Insekticid

Pčelinji vosak

Sredstvo pri rezidbi

Želatin

Insekticid

Hidrolizovani proteini

Atraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim
odgovarajućim suspstancama sa ove liste

Lecitin

Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora)

Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum
cinerariaefolium

Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus
spp. i Terphrosia spp.

Insekticid

Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br.48/11)
1. Supstance biljnog i zivotinjskog porekla

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

10. Literatura

Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Mei-
ster, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.
Milenković, S. (2005): Raspberry pests and diseases
in Serbia. Program and abstracts of COST 863 Eurob-
erry, WG3 1

meeting – Approaching Sustainability in

Berry Production, Wageningen, The Netherlands, 17.
Milenkovic, S., Snežana Tanasković

Sretenovic Dusica

(2010): Organic Raspberry Production in Serbia. VII In-
ternational Conference on Integrated fruit production.
IFP 2008 PFI 2008 Avignon France , 27 – 30 October
2008. Edited by: Christian Linder & Jerry V. Cross.
IOBC/wprs Bulletin, Vol. 51, 493-496.

Milenković, S. (2011): Organska proizvodnja jagoda-
stog voća. Zadužbina Andrejević, Beograd.
Nikolić, M. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste
voćke – tehnologija gajenja. Naučno voćarsko društvo
Srbije, Čačak.
Pelin I. (2005): Sredstva za zaštitu biljaka u ekološkoj
proizvodnji. Grafika, Osijek.
Petrović S., Milošević T. (2005): Raspberry from Serbia.
Faculty of Agronomy, Čačak.
Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic
Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid
Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid
Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid
Samo za stabla voćaka, uključujuć i sadnice, radi suzbijanja

Nectriagalligenia

Kalijum bikarbonat

Fungicid

GIZ/ACCESS

Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Vođa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
[email protected]

NACIONALNA ASOCIJACIJA

“SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mišković
E-Mail:
[email protected]

Kancelarija u Novom Sadu
Narodnog fronta 23d

21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menadžeri projekta:
Emilija Stefanović, Marija Kalentić
E-Mail:
[email protected], [email protected]