RSEDP
Regional Socio-Economic Development
Programme

PŠŠ Josif Pan

Surdulica

Opština Surdulica

VODI

ZA PROIZVODNJU

PARADAJZA

Vodi

za proizvodnju paradajza uradio je Agro-informativni centar

Surdulica ( AICS ) i namenjen je povrtarima koji žele da unaprede svoju
proizvodnju.
Izradu vodi

a omogu

ila je EVROPSKA UNIJA preko Evropske agencije

za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog društveno-ekonomskog
razvoja

SURDULICA JUL 2006

RSEDP
Program regionalnog društveno ekonomskog razvoja
Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za
rekonstrukciju

1. UVOD

Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje

ujedno zna

i poboljšanje kvaliteta života. Novouspostavljni AGRO-

INFORMATIVNI CENTAR SURDULICA želi da približi nau

dostignu

a poljoprivrednim gazdinstvima kao nosiocima

odgovornosti za zdravu hranu i zdrav život.

Ovaj vodi

namenjen je proizvo

ima i stru

njacima koji se bave

proizvodnjom paradajza. U njemu su date smernice  u cilju ostvarenja
integralne poljoprivredne proizvodnje. Integralna  proizvodnja  je
metod  visokog kvaliteta, kojem su prioritet ekološki sigurnije
tehnike, uz  ograni

avanje primene hemijskih prizvoda, radi

pove

anja bezbednosti ljudskog zdravlja, kao i o

uvanja prirodne

sredine. Ona je zasnovana na skupu mera i tehnika (biološkim,
genetskim , agrotehni

kim i fitopatološkim), koje imaju zadatak da

poboljšaju bilans gazdinstva, pove

avaju

i kvalitet dobijenih

proizvoda.

Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brošuru dobro

su došli i mnogo

e nam koristiti u daljem radu.

2. PREDUSLOVI

Pre nego što se zasnuje proizvodnja paradajza, treba uzeti u

obzir slede

e aspekte:

- Uslovi  sredine;
- Organizacija  gazdinstva;
-  Sistem gajenja ( zašti

eni prostor/otvoreno polje)

- Tehni

ke i logisti

ke faktore (tržište povr

a, mogu

nosti

transporta, itd. )

2.1. Uslovi sredine

2.1.1.

Zemljište

Može se gajiti na skoro svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati se
postižu na strukturnim zemljištima sa visokim sadržajem humusa
neutralne, blago kisele i slabo alkalne reakcije (pH 5.5-7.5). Kao
preduseve izbegavati papriku, krompir, plavi patlidžan. Paradajz
treba gajiti u plodoredu.

On najbolje uspeva posle jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza,
strnih žita, korenastog povr

a i dr. Podru

je na kojem se uzgaja

paradajz treba biti udaljeno najmanje 500 m od deponija sme

a i

prometnih saobra

ajnica.

2.1.2.

Klima

Temperatura

Paradajz je biljka kojoj je potrebno mnogo toplote. Njegovo seme
po

inje da klija na temperaturi oko 12

C. Optimalna temperatura

klijanja semena kre

e se izmedju 22 i 24

C. Biljke se normalno

razvijaju na temperaturi od 18-24

C. Paradajz strada na

temperaturama ispod –1

Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je 10-13

Optimalna temperatura za rast i razvi

e je 15-29

Prestaje sa rastom ispod 9

C i iznad 40

Izmrzava na -1

Paradajz usporava cvetanje na temperaturi ispod 15

C i iznad 35

Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija ako je
temperatura ispod 13

C i iznad 30

Optimalna temperatura zemljišta je oko 25

Optimalne temperature za proizvodnju paradajza u plasteniku

Kultura

Optimalna

temperatura

danju

Optimalna

temperatura

Minimalna

temperatura

za rast

Ošte

enja

od mraza

Paradajz 22

14 – 18

C 10

C -

0,5

Svetlost
Biljke paradajza imaju visoke zahteve prema svetlosti, naro

ito u fazi

rasada. Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi
9-10 sati što je u našim uslovima od kraja aprila do kraja septembra.
Problem nedostatka svetlosti u zašti

enom prostoru može se ublažiti

dopunskim (vešta

kim) osvetljenjem. U uslovima nedovoljne

osvetljenosti usev se loše razvija, plodonošenje kasni, plodovi se
teško zame

u i sporo sazrevaju.

Vlaga
Najve

e potrebe biljaka za vodom su u po

etnim fazama rasta (

period rasada ) i u fazi plodonošenja i tada vlažnost zemljišta treba da
iznosi 80% PVK, a u ostalom periodu vegetacije 70% PVK . Idealna
vlažnost vazduha za pucanje antera i rasipanja polena iznosi 60-70%.
Ovo je bitno, jer u plasteni

koj proizvodnji ova vlažnost je obi

a, te je i oplodnja otežana, a

esto i onemogu

ena. Duži

nedostatak pristupa

ne vode u zemljištu ograni

ava porast i razvitak

biljaka i smanjuje prinose, a štetne posledice ne mogu se korigovati
nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima

3. PROIZVODNJA PARADAJZA

U našim klimatskim uslovima proizvodnja
paradajza se obavlja u zašti

enom prostoru

(tuneli, plastenici, staklenici) i na otvorenom
polju gajenjem preko rasada ili direktnom
setvom semena na stalno mesto.

Proizvodnja u zašti

enom prostoru:

Najve

deo robne proizvodnje ploda paradajza
obavlja se u raznim oblicima zašti

enog

prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja.
Zastupljeni su slede

i tipovi proizvodnje:

•

Rana zimsko-prole

na.

•

Rana prole

na.

•

Kasna jesenja

Gajenje paradajza za svežu potrošnju u
najve

em obimu (95%) se obavlja preko

proizvodnje rasada, dok se industrijski
paradajz naj

eš

e proizvodi direktnom

setvom semena. Kod nas se poslednjih
godina sve više grade savremeni objekti
zašti

enog prostora, pre svega visoki

plastenici. Koriste se folije najnovije
generacije koje su fotoaktivne i absorbuju,
reflektuju ili emituju razli

it deo spektra

sun

evog zra

enja. Ovakvi plasteni

objekti, sa opremom za dodatno zagrevanje i
kontrolu režima, pružaju odli

ne uslove za

vansezonsko gajenje paradajza.

Proizvodnja iz direktne

setve

Proizvodnja u

plastenicima

Kasna jesenja

proizvodnja u

stakleniku

Pri proizvodnji rasada u zimskim
mesecima (decembar-februar)
intenzitet svetlosti je jako nizak
(6000-8000 lux-a), a dužina dana
kratka (7-8

asova). Optimum

intenziteta (35000 lux-a) i dužine
osvetljenja (12-14

asova) treba

obezbediti dopunskim
osvetljavanjem rasada. Ova mera
ubrzava zrenje plodova i pove

ava

ukupan prinos te snižava cenu
koštanja proizvoda posebno ranog
paradajza i do 15%.

Sijalice za dopunsko

osvetljavanje

3.2.2. Proizvodnja rasada u leji:

U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prole

e u

mlakoj a leti u hladnoj leji. Kod nas se naj

eš

e koriste jednostrane

(obi

ne) a retko dvostrane tople leje (holandski tip). Jednostrane leje

mogu biti nadzemne i ukopane. Klasi

na leja je pokrivena prozorskim

oknima, mada se može pokriti i plastikom. Za zagrevanje leje koristi
se svež stajnjak (najbolje konjski a naj

eš

e gove

i) sabijen sa

maksimalno 65kg tereta ili kod savremenih leja razni elektri

ni greja

Zemljišno

ubrevita smeša koja pokriva stajnjak i u koju se seje seme

priprema se naj

eš

e od nezaražene baštenske zemlje, zgorelog

stajnjaka i peska ili treseta (2:2:1). Mogu se koristiti i gotovi supstrati.
Debljina supstrata za setvu se kre

e od 15-25cm. Supstrati i smeše u

koje se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani i da ne sadrže
patogene i šteto

ine.

Dezinfekciju manje koli

ine supstrata najbolje je obaviti pomo

bureta sa vodenom parom ili nekim dozvoljenim hemijskim sredstvom
(ortocid ili cineb, 50g/m2 leje ili previkur N, 25g/10 l vode). Seme se
seje u markirane redove ru

no ili mašinski. Setvena norma je 6-

8g/m2 sa pikiranjem (rana) i 1-1,5g/m bez pikiranja rasada (kasna
proizvodnja). Pikiranje se obavlja u leju na 10x10 ili 12x12cm ili u
saksije (rana proizvodnja), dok za srednje ranu njivsku proizvodnju
pikiranje se vrši na razmak 6x6cm

Potrebne koli

ine svežeg stajnjaka

Koli

ina stajnjaka

Tip tople

leje

Vreme pripreme

leje

Debljina

sloja

stajnjaka

(cm)

kg m

decembar-januar 50-70

500-700

0,9-1,3

februar

40-50

400-500

0,7-0,9

Ukopane

mart

30-40

300-400

0,5-0,7

decembar-januar 50-70

800-1000 1,5-1,9

februar

40-50

600-800

1,2-1,5

Nadzemne

mart

20-30

300-500

0,6-0,9

3.2.3. Kontejnerska proizvodnja rasada:

U objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizvodnju rasad
paradajza se poslednjih godina sve više seje u kontejnere. Koriste se
kontejneri od stiropora ili plastike sa razli

itim pre

nikom otvora (3-

4cm) - Zbog malih otvora, supstrat kojim se kontejneri pune mora biti
fine strukture i odgovaraju

e plodnosti. Rani i srednje kasni rasad se

seje u kontejnere sa manjim otvorima i kasnije pikira, dok se za kasnu
jesenju proizvodnju setva može vršiti u kontejnere sa ve

im otvorima i

rasad se proizvodi bez pikiranja. Pikiranje se obavlja u saksije
pre

nika 10-12cm. Specijalnim izbija

ima pred pikiranje bilj

ice se

vade iz otvora uz minimalno ošte

enje korena. Na ovaj na

in se

proizvodi rasad zašti

enog korenovog sistema.

Proizvodnja rasada u saksijama i tresetnim kockama - Koriste se
saksije od plastike, keramike, papira, treseta (Jiffy pot) pre

nika 10-

12cm. Služe da se u njih pikira rasad, ali u ranoj zimsko prole

noj

proizvodnji proizvodi se i rasad bez pikiranja. U te svrhe naj

eš

e se

koriste “Jiffy” saksije koje su izgra

ene od specijalnog, oboga

enog

treseta koji omogu

ava sadnju rasada sa saksijom u zemlju.

Korenov sistem je na ovaj na

in maksimalno sa

uvan, a ranostasnost

potencirana. Za najraniju proizvodnju koriste se saksije ve

zapremine. Kod proizvodnje u zimskim mesecima nedostatak
svetlosti se može ublažiti postavljanjem manjeg broja saksija i kocki
po m

. Naj

eš

e se koriste tresetne kocke dimenzije 10x10cm. Kocke

se prave mašinski od odgovaraju

e tresetne smeše. Od 1m smeše

dobije se oko 900 kocki. U tresetne kocke se rasad paradajza pikira iz
leje ili kontejnera. Formirane kocke se postavljaju u objekat za
proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvu

eno

plasti

nom folijom

Kontejneri od stiropora

“Jiffy” saksije

3.2.4 Izbor semena/hibrida

Koriš

enje zdravog sadnog materijala omogu

uje prevenciju od

virusnih, bakterijskih i gljivi

nih infekcija. Supstrati za proizvodnju

rasada trebaju biti sterilni. Gajenje na sterilnim substratima ( kamena
vuna, perlit, treset, kompost...) uklanja probleme vezane za zemljište
(zamor, fitopatogeni problemi, zasoljavanje...).

OBAVEZNO

Upotreba semena i rasada koji odgovaraju

fitosanitarnim sertifikatima  kao i normativima koje  propisuje
Zakon o semenu   (Sl. glasnik RS 45/2005),   je   obavezna.
Nije   dozvoljena  upotreba  genetski   modifikovanog   materijala
(GMO).

Prilikom izbora sorte treba uzeti u obzir slede

e karakteristike :

-  Otpornost   na   bolesti;
- Prinos;
-  Dužina  vegetacije  (ranostasnost);
- Potrebe

tržišta;

- Organolepti

ka svojstva (ukus, boja);

Prilago

enost na agroekološke uslove sredine;

IZBOR SORTE/HIBRIDA JE KLJU

AN ZA POSTIZANJE

VISOKIH I STABILNIH PRINOSA ODGOVARAJU

KVALITETA

Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. 1 gram semena
sadrži 260 do 350 semenki - Seme klijavost zadržava 4-6 godina.
Minimalna temperatura klijanja je 9

C. Na optimalnoj temperaturi za

klijanje od 25

C paradajz ni

e za 6-8 dana. Setva u leju i kontejnere

može se obaviti ru

no ili mašinski.

na setva paradajza u

plasti

ne kontejnere

Sto za automatsku setvu

kontejnera

Kako obezbediti zdrav semenski i sadni materijal?

Seme/rasad se nabavlja od poznatog i pouzdanog dobavlja

a. Pored

toga nabavlja se seme poznatih i u praksi proverenih sorti ili hibrida.
Izabrati hibrid koji

e u vašim specifi

nim uslovima i sistemu gajenja

dati najbolji rezultat. Svake godine na manjoj površini testirajte
nekoliko hibrida. Dobar hibrid bez optimalne tehnologije proizvodnje,
može da izneveri vaša o

ekivanja

Šta je to hibridno seme ?

Hibridno seme dobija se posebnim na

inom ukrštanja -

komplikovanijim i dužim od proizvodnje sortnog semena.
Kao rezultat ovakvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljuju

kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, ve

e otpornosti i ve

potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena.
Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u pove

anju prinosa,

ranostasnosti, a naro

ito u ranijem zrenju plodova prve i druge etaže.

Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine
zadržavaju samo u prvoj generaciji, zato se hibridno seme mora
svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored
imena nosi oznaku F1.

Zlatni jubilej F1

Biljka: Visokog rasta, bujna, dobro oblistala. Plod:
Okrugao do blago spljošten, gladak, bez rebara i zelene
kragne, prose

ne težine 180-200 grama. Nedozreo plod

je zelene boje, a sazreo intenzivno crven. Sazrevanje:
Srednje rano. Namena: Za potrošnju u svežem stanju.
Otpornost: Zeleno i žuto uvenu

e ( Verticillium albo-

atrum i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici).
Napomena: Srednje rana proizvodnja uz oslonac na
otvorenom polju i plastenicima

Narvik SPF

Biljka: Srednje bujna, niskog (determinantnog rasta),
dobro oblistala. Plod: Okrugao do malo izdužen, gladak,
prose

ne težine 130-150 grama izuzetno

vrst,

nedozreo tamno zelen, zreo intenzivno crven, zelena
kragna is

ezava. Sazrevanje: Srednje kasno. Namena:

Potrošnja u svežem stanju i industrijska prerada.
Otpornost: Zeleno i žuto uvenu

e. Napomena :

Proizvodnja bez oslonca, iz direktne setve ili preko
rasada, pogodan za mehanizovanu berbu.

Mi 10 F1

Biljka: Srednje bujna, visokog rasta, srednje oblistala. Plod: Okrugao,
do malo pljosnat, neznatno rebrast, prose

ne težine 110-120 grama

srednje

vrst, ujedna

eno obojen, sa slabo izraženom zelenom

kragnom. Sazrevanje: Rano, do vrlo rano. Namena: Za potrošnju u
svežem stanju. Otpornost: Žuto uvenu

e. Napomena: Odli

an za

ranu proizvodnju na otvorenom polju.

Mi 13 F1

Biljka: Srednje bujna, visokog rasta, dobro oblistala.Plod: Okrugao,
gotovo bez rebara, prose

ne težine 110 grama, intenzivno crvene

boje, sa slabo izraženom zelenom kragnom oko drške, ukusan.
Sazrevanje: Vrlo rano. Namena: Za potrošnju u svežem stanju.
Napomena: Odli

an za najraniju proizvodnju na otvorenom polju, uz

oslonac.

Saint Pierre

Biljka: Vrlo bujna, visokog rasta, dobro oblistala.Plod: Okrugao do
malo pljosnat, sa 3-4 rebra, prose

ne težine 200 grama, vrlo

ukusan.Sazrevanje: Vrlo kasno. Namena: Za potrošnju u svežem
stanju.Napomena: Kasna proizvodnja na otvorenom polju uz oslonac.

Novi inostrani hibridi

SHERRY

- F1 Hibrid

Rani hibrid, visoke biljke neograni

enog rasta. Otporan

na Fusarijum i tolerantan na TOMV-2. Plodovi su
okrugli,

vrsti, ujedna

eni u punoj zrelosti izrazito

crveni . Prose

na masa ploda je 35g. Pogodan je za

skladištenje i transport.

JOLLY

- F1 Hibrid

Biljka je vioka, tolerantna na nematode i može dati 10-
20 plodova po jednoj plodnoj grani. Plodovi su

vrsti,

oblika breskve sa izbo

enim pupkom i izrazito su

crvene boje. Masa ploda je oko 45 g. Plod je ukusan sa
visokim sadržajem še

era ( 7.5% ). Dobar je za gajenje

u bašti. Pogodan je za svežu upotrebu.

TROPICAL RUBY

- F1 Hibrid

Poluvisoka biljka, tolerantna na vru

inu, povišenu

vlažnost I fuzarijum. Plodovi su duguljasti, mase oko
13g. Plodovi su uniformni izuzetno crvene boje, slatki
sa visokim sadržajem še

era (> 8.5%) , aromati

ni i

vrsti.

FLORIDITY

- F1 Hibrid

Rani hibrid, visoke biljke neograni

enog rasta. Otporan

na Fusarijum i CMV. Plod je sjajno crven, duguljastog
oblika, mase oko 17.g. Ima vrlo malo semenki. Plod je

vrst, aromati

an sa visokim sadržajem še

era (oko

9.3%). Dobro se transportuje i retko lomi. Može doneti
plod 84 dana posle setve.

JULIET

- F1 Hibrid

Rani hibrid, visoke biljke neograni

enog rasta. Otporna

je na plamenja

u, pegavost paradajza, virus CMV, virus

TOMV1 i TOMV2. Tolerantna je na Fusarium. Može
dati 13-30 plodova po jednoj rodnoj grani. Billjke sa
dobrim oslonom mogu dati oko 350 plodova po biljci.
Plodovi su duguljasti, mase oko 30g.

SEASON RED

- F1 Hibrid

Biljka tolerantna na vru

inu i povišenu vlažnost.

Rezistentna je na Fusarijum i peplnicu. Biljke su
ograni

enog rasta, patuljaste, žbunaste i ne traže

mnogo pažnje. Biljke obiluju plodovima

ija je masa

oko 20g. Plodovi su okrugli, uniformni i crveni.