VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO TEHNOLOŠKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
ETIKA I KOMUNIKACIJA
„
Vođstvo
“
Profesor:
Student:
Dr. Zoran Jokić
Sadr
žaj:
1. Uvod......................................................................................................1
2. Autoritet u vođstvu........ .......................................................................2
2.1. Vođstvo..................................................................................................3
2.2 . Subjekti vođstva / Faktori liderstva.......................................................4
3. Tehnike vođenja ....................................................................................6
3.1. Stil vođenja............................................................................................7
4. Ovlašćenja i odgovornosti.............................. .......................................9
5. Napoleon Bonaparta............................................................................10
Zaključak .............................................................................................12
Literatura .............................................................................................13
2
2. Autoritet u vođstvu
Autoritet i vrste autoriteta:
Pri razmatranju pojma vođstva, od posebne važnosti je pitanje autoriteta menadžera. Autoritet
se može ostvariti po tri osnova, i to kao:
zvanični (formalni) autoritet,
nezvanični autoritet i
autoritet po osnovu znanja.
1
Zvanični autoritet je direktno povezan sa organizacionom ulogom. Organizaciona uloga sa
sobom nosi određena prava, ali i obaveze. Prava uloge se ogledaju u pravu na ponašanje za
koje je neka osoba ovlašćena po osnovu funkcije (uloge) koju ima u okviru organizacije (npr.
pravo da zapošljava radnike, da odobrava budžet, da planira isporuke... ).
Dakle, zvanični autoritet ide zajedno sa položajem, a ne sa ličnošću. Autoritet pripada
organizacionoj ulozi i poseduje legitiman izvor koji ovlašćuje pojedinca da odlučuje o
stvarima koje se tiču organizacije.
Nezvanični ili neformalni autoritet je druga osnova autoriteta koja omogućava nekoj osobi da
vodi druge ljude. Ova vrsta autoriteta naziva se i ličnim autoritetom ili harizmom. Harizma je
sposobnost i veština inspirisanja entuzijazma, poverenja u svoje snage i mogućnosti kod
sledbenika, kao i izgradnja poštovanja i lojalnosti prema vođi.
Česti su primeri u kojima osoba koja nema nikakav zvanični autoritet (nije ni na kakvom
položaju, nema čin ili titulu), je u stvari vođa. U takvim slučajevima, ta osoba ne poseduje
ovlašćenja da vodi druge, već to čini svojim magnetizmom ili privlačnošću koju ima za druge
osobe.
Nezvanični autoritet pripada osobi, ne položaju. Sledbenici slede vođu zato što ih on i njegovi
ciljevi privlače.
Nezvanični autoritet nema stabilnost koja je potrebna da bi jedna organizacija opstala duže
vreme. Organizacija koja je osnovana i razvila se zahvaljujući harizmi jednog vođe može se
ugasiti i nestati kada vođa bude smenjen. Nasuprot tome, ideja zvaničnog autoriteta
obezbeđuje kontinuitet i uredno smenjivanje vođa na položaju.
Krajnji izvor autoriteta je znanje, ne obavezno znanje u opštem smislu, već znanje u datoj
oblasti. Prirodno je da se ljudi u situacijama kada je potrebno rešiti neki problem, okreću
ljudima koji poseduju znanje i poštuju njihove odluke. Osoba koja poseduje znanje iz date
oblasti funkcioniše de fakto kao vođa, čak i kada nije zvanično određena za vođu. U
svakodnevnoj praksi, zvanični vođa, ponekad, prepusti stvar stručnjaku za određenu temu.
Stručnjak može voditi grupu do rešenja datog problema kada se povlači i postaje sledbenik.
1
www.biznis-akademija.com
3
2.1. Vođstvo
Liderstvo ili sposobnost vođenja može se definisati kao sposobnost jedne osobe da utiče na
druge ljude tako da oni sarađuju i doprinose naporima usmerenim ka ostvarivanju ciljeva
organizacije. Liderstvo objedinjuje četiri komponente:
Aktivnost drugih ljudi
(sledbenika , podređenih ili članova tima) koji su spremni da
prihvate smernice i uputstva lidera.
Nejednaku raspodelu moći između lidera i sledbenika
, odnosno članova tima (iako lider
po pravilu ima veću moć i veći uticaj, ni sledbenici nisu bez uticaja, naročito u uslovima
timskograda)
Sposobnost da se na različite načine koriste različiti oblici moći
kako bi se uticalo na
ponašanje sledbenika.
Kombinacija prethodna 3 elementa
(bez nje nema uspešnog i produktivnog liderstva)
Došlo je do transformacije ponašanja lidera. Lider se ne potvrđuje kontrolom i kažnjavanjem
podređenih, nego praktičnim aktivnostima i rešavanjem konkretnih zadataka sa sledbenicima.
On svoj ugled ne zasniva na galami, zastrašivanju zaposlenih i visokoj poziciji, nego na
svojim sposobnostima i vrlinama, svojim idejama i vizijama i svojim veštinama i rezultatima.
Liderstvo i upravljanje nisu pojmovi istog značenja uprkos činjenici da se često poistovećuju.
Osnovna obeležja liderstva
Kao integralni deo menadžmenta liderstvo se bavi samo ljudima, njihovim ponašanjem i
znanjm, njihovim potencijalima i mogućnostima i njihovim stimulansima i rezultatima.
Liderstvo se prepoznaje po sledećim obeležijima:
Po činjenici da u njemu ne učestvuje samo lider već svi zaposleni (Svi učestvuju u
kreiranju ciljeva)
Po tome što se oslanja na ljudske resurse a ne na nadmoć. (ne zapostavlja mašine ali više
veruje ljudima i njihovim potencijalima.) (mašine treba ceniti a ljude uvažavati)
Po nastojanju da prati promene u okruženju, da projektuje promene u organizaciji i da
obezbedi neophodna prilagođavanja. (Liderstvo mora pratiti promene i vršiti
prilagođavanja u organizaciji) (prilagođavanja se ne vrše samo zbog eksternih promena već
i da bi se podigla produktivnost) (Savremeno poslovanje prate dva naizgled protivrečna
zahteva: zahtev za obezbeđivanjem stabilnog poslovanja i zahtev za obezbeđivanjem
dinamičnog razvoja).
