VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
iz predmeta
Osnovi Menadžmenta
„
Vođstvo i vođenje
“
Studenti:
Stefan Branković AVT-35/13
Profesor:
Slobodan Spasojević AVT-62/13
Dr Milica Jevremović
Vladimir Obešva AVT-86/13
Београд, мај 2013. године
САДРЖАЈ
UVOD.........................................................................................................................................1
Autoritet u vođstvu…………………………………………………………………………...2
Liderstvo.................................................................................................................................... 3
Osnovi menadžmenta
„Vođstvo i vođenje“
2
Autorite u vođstvu
Autoritet i vrste autoriteta
Pri razmatranju pojma vođstva, od posebne važnosti je pitanje autoriteta menadžera. Autoritet
se može ostvariti po tri osnova, i to kao:
zvanični (formalni) autoritet,
nezvanični autoritet i
autoritet po osnovu znanja.
Zvanični autoritet je direktno povezan sa organizacionom ulogom. Organizaciona uloga sa
sobom nosi određena prava, ali i obaveze. Prava uloge se ogledaju u pravu na ponašanje za koje
je neka osoba ovlašćena po osnovu funkcije (uloge) koju ima u okviru organizacije (npr. pravo
da zapošljava radnike, da odobrava budžet, da planira isporuke... ).
Dakle, zvanični autoritet ide zajedno sa položajem, a ne sa ličnošću. Autoritet pripada
organizacionoj ulozi i poseduje legitiman izvor koji ovlašćuje pojedinca da odlučuje o stvarima
koje se tiču organizacije.
Nezvanični ili neformalni autoritet je druga osnova autoriteta koja omogućava nekoj osobi da
vodi druge ljude. Ova vrsta autoriteta naziva se i ličnim autoritetom ili harizmom. Harizma je
sposobnost i veština inspirisanja entuzijazma, poverenja u svoje snage i mogućnosti kod
sledbenika, kao i izgradnja poštovanja i lojalnosti prema vođi.
Česti su primeri u kojima osoba koja nema nikakav zvanični autoritet (nije ni na kakvom
položaju, nema čin ili titulu), je u stvari vođa. U takvim slučajevima, ta osoba ne poseduje
ovlašćenja da vodi druge, već to čini svojim magnetizmom ili privlačnošću koju ima za druge
osobe.
Nezvanični autoritet pripada osobi, ne položaju. Sledbenici slede vođu zato što ih on i njegovi
ciljevi privlače.
Nezvanični autoritet nema stabilnost koja je potrebna da bi jedna organizacija opstala duže
vreme. Organizacija koja je osnovana i razvila se zahvaljujući harizmi jednog vođe može se
ugasiti i nestati kada vođa bude smenjen. Nasuprot tome, ideja zvaničnog autoriteta obezbeđuje
kontinuitet i uredno smenjivanje vođa na položaju.
Krajnji izvor autoriteta je znanje, ne obavezno znanje u opštem smislu, već znanje u datoj
oblasti. Prirodno je da se ljudi u situacijama kada je potrebno rešiti neki problem, okreću
ljudima koji poseduju znanje i poštuju njihove odluke. Osoba koja poseduje znanje iz date
oblasti funkcioniše de fakto kao vođa, čak i kada nije zvanično određena za vođu.
U svakodnevnoj praksi, zvanični vođa, ponekad, prepusti stvar stručnjaku za određenu temu.
Stručnjak može voditi grupu do rešenja datog problema kada se povlači i postaje sledbenik.
