Vodoprivreda

I grupa
1.

ORGANIZATORI PROCENE STETE OD POPLAVA

Organizatori posla na proceni steta su komisije za procenu steta, koje se obrazuju na nivou
opstine i republike tj. Pokrajine.

Zadaci opstinskih komisija:

potreban broj strucnih komisija za procenu steta 2) odredi svakoj strucnoj komisiji teritoriju

na kojoj ce vrsiti procenu 3) odredi rok do kog se mora izvrsiti procena 4) stara o primeni
jedinstvene metodologije na teritoriji opstine 5) objedini rad svih strucnih komisija 6) izradi
zbirni izvestaj I dostaviga nadleznom organu opstine na usvajanje 7) usvojeni izvestaj dostavi
republickoj ili pokrajinskoj komisiji za procenu steta.
Zadaci republicke tj pokrajinske komisije su sledeci : 1) da objedini rad opstinskih komisija 2) da
pruzi pomoc u primeni jedinstvene metodologije 3) izradi zbirni izvestaj o proceni steta na
teritoriji republike tj pokrajne 4) da zbirni izvestaj dostavi izvrsnom vecu 5) da zbirni izvestaj o
utvrdjenoj steti na kraju dostavi I saveznom izvrsnom vecu.

2. ELABORAT ODVODNJAVANJE – TROSKOVI

Najvazniji su sledeci : amortizacija, troskovi energije (prepumpavanje), troskovi odrzavanja,
troskovi upravljanja. Amortizacija je znacajan trosak I u ovom slucaju zavisi od velicine branjene
teritorije (povrsine), broja I tehnickih k-ka kanalske mreze, kapaciteta I k-ka crpnih stanica. Kod
obracuna AM koriste se pripisane zakonske stope koje se mnoze sa predracunskom vrednoscu
objekta I radova sto predstavlja godisnji iznos amortizacije. Obaveze izdvajanja amortizacije
nastaje prve godine po zavrsetku pojedinih faza kompletnog uredjenja. Osnovu za obracun
amortizacije predstavlja *************vrednost objekta I opreme uvecana za iznos
predhodnih pripremnih I nepredvidjenih radova I osnivacka ulaganja. Obracun amortizacije po
ovom zakonu nemora se izvrsiti ako objekti sluze za odbranu od poplava I odvodnjava se vise od
50% instalisanih kapaciteta. Troskovi odrzavanja : kosenje kosina I bankina kanala 1do2 puta
godisnje; kosenje dna kanala I uklanjanje rastinja; tehnicko ciscenje kanala sa fizistiranjem
***********materijala. Odrzavanje horizontalne cevne drenaze, odrzavanje crpnih stanica.
Troskovi energije : predstavljaju troskove utrosene energije za prepumpavanje I u zavisnosti su
od prosecne godisnje zapremine, m3,Q, prosecne visine dizanja, m,H stepena korisnog dejstva
η. Najpre se treba izracunati godisnja E (kWh). Qe=9,81xQxH/ηx3600 (kWh) Q- potom godisnji
troskovi prepumpavanja kao potrebne godisnje energije I cene energije. Te= Qe x Ce(Energija za
1god). Troskovi upravljanja – pojedinim objektima I sistemima u celini kao I Indirektni troskovi,
predstavljaju ustvari trosenje radne snage zaposlene na upravljanju. U ovom slucaju ovi troskovi
su obracunati na 20% od iznosa troskova energije I troskova odrzavanja. Na osnovu predhodnih
elementnih troskova sastavljen je priblizan predracun godisnjih troskova funkcionisanja koji su
podeljeni sa odbarnjenom povrsinom. Bitno je napomenuti da je koeficient za gradjevinsko
zemljiste racunat za 20 puta veci od poljoprivrednog. Najnizi troskovi po odbranjenom ha
postizu se kod varijante V6-37,28E/ha, tj kad je system zavrsen u celini. Ovi troskovi se pokrivaju
iz naknade za odvodnjavanje gradjevinskog I poljop. Zemljista koje placaju korisnici sistema.

3.IZBOR STRUKTURE PROZIVODNJE – OGRANICENJA VODE

1. Ogranicenja u odnosu na potrosnju vode po pojedinim usevima (pojedini zahtevi useva za
vodom m3 po hektaru se uskladjuju sa ukupno raspolozivom vodom. Ogranicenje u potrosnji
vode : 800x1 + 2400x2 + 1600x3 + 3300x4 + 2400x5 + 3200x6 + 1000x7 + 1600 x8 + 2800x9 +
2600x10 + 1600x11 + 1400x12 + 1400x13 + 1200x14≤3.810.000m3
m1x1+m2x2+m3x3+…..+mnxn≤QV
2. Ogranicenja hidrovoda (l/sec) – proucava za pojedine useve i u toku optimizacije uskladjuje
sa kapacitetom sistema (l/sec); radi se za pojedine mesece (VI, VII,VIII)
q1x1+q2x2+q3x3+…+qnxn≤QS
0x1+0,463x2+0,463x3+0,579x4+….+0,990x14≤635 l/sec
Na gazdinstvu postoje dva centar pivota navodnjavanja kukuruza kapaciteta 50 l/sec :
0.463≤50*2
QV – ukupna kolicina vode - potrosnja vode 3.180.000m3 ; QS – kapacitet sistema za
navodnjavanje – hidrovod 635 l/sec ; q – kapacitet sistema ; m – raspoloziva kolicina vode

4. TARIFIKACIJA – RASPODELA TROSKOVA NA PRIMERU HS DTD

Studijom o ucescu korisnika u koriscenju HS DTD, utvrdjena je raspodela koriscenja HS DTD: 1)
odvodnjavanje – 35% ; 2) plovidbu – 20%; 3) snadbevanje voddom 11% (industrija 1%,
navodnjavanje 8%, ribljaci 2%) ; 4) odvodnjavanje upotrebljenih voda 18%; 5) sprovodjenje
stranih voda 16%
Radi utvrdjivanja

jedinicnih cena usluga koriscenja HS DTD. Dosadasnje kretanje ucesca

koriscenja HS DTD je od god do god variralo u sledecim granicama: 1. Odvodnjavanje 25-36%; 2.
Plovidba 8-19%; 3. Snadbevanje vodom 6-14%; 4. Odvodnjavanje upotrebljivanih voda 15-24%;
5. Sprovodjenje stranih voda 8-21%; 6. Ostale namene 3-15%. Godina 2003 je veoma
karakteristicna u pogledu odstupanja od studije:
1.odvodnjavanje             35%        19,41%
2. plovidba                       20%          5,87%
3. snadbevanje vodom  11%        17,50%
4. odvod. Upotr. Voda   18%        41,15%
5. sprovod. Stran. Voda 16%       16,07%
                                        Studija   2003. God
Trend smanjenja ucesca navodnjavanja kao i plovidbe. Trend uvecanja ribnjaka i industrije.

5. REDIM – OGRANICENJA U MODELU

1. Optimizacija se vrsi na sledec aogranicenja 1) zadovoljenje lokalnih I ukupnog zahteva za
vodom. (ispod znaka za sumu ide

i=1)

ΣGi(Vi,j)≥Ze(j), l=1,…L; j=1,…,N

(iznad znaka suma ide

a ispod

i=1)

ΣGi(Vi,j)≥Z(j) j=1,…,N.

2) Ogranicenje na investiciona sredstva (iznad

ispod

i=1

)Σfi (Vij, Vij-1)≤Hij)