SEMINARSKI RAD IZ BIOLOGIJE
Tema:
Vodozemci
Mentor: Učenik:
4
2.Vodozemci (Amphibia) – opšte karakteristike
Vodozemci, barem većina njih, u pravom smislu žive ,,dvojnim životom‚‚ – ista jedinka,
prolazeći kroz životni ciklus, živi u vodi, a potom na kopnu. Skoro sve njihove odlike ukazuju na
ovo, posebno građa kože i reprodukcija.
Zbog svog razmnožavanja vodozemci su kao i ribe i kolouste, uglavnom vezani za vodenu
sredinu. Oni se odlikuju velikim razlikama u reproduktivnim adaptacijama i karakteristikama
složenog životnog ciklusa. Njihova koža, bez skeletnih elemenata i izrazitijeg rožnog sloja, skoro
je u svim grupama važna respiratorna površina. S druge strane, propustljvost kože za vodu u
velikoj meri ograničava pripadnike ove grupe na vodena ili vlažna staništa.
Većina vodozemaca ne vodi brigu o svom potomstvu mada ima i onih kod kojih je to
veoma dobro razvijeno. Tako mužjak žabe primalje (Alytes abstetricans) oplođene jajne ćelije nosi
prilepljene za zadnje noge sve dok se iz njih ne izlegu mladunci, dok mužjak južnoameričke žabe
Rhinoderma darwini jaja smešta u rezonatorske kese. Slično njemu ženka američke žabe (Pipa
dorsigera) na leđima ima komorice u koje smešta jaja sve do izleganja mladih.
Larve se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:
- dišu na škrge;
- nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.
Posle preobražaja (metamorfoza) larve postaju pravi kopneni kičmenjaci koji:
- dišu plućima i preko vlažne kože;
Koža im je , za razliku od isključivih kopnenih kičmenjaka (amniota), pokrivena tankim
rožnim slojem ili kutikulom bez dodatnih rožnih tvorevina. U njoj se nalaze, mnogobrojne sluzne
žlezde čiji produkt, sluz, održava kožu uvek vlažnom i ljigavom što omogućava da se preko nje
odvija kožno disanje. - Crevo se završava kloakom.
Srce se sastoji iz dve pretkomore i jedne komore. Imaju mali i veliki krvotok. Kroz njihovo
srce protiče mešovita krv. Razvili su se od šakoperki, grupe izumrlih riba. Najstariji poznati
vodozemci su izumrli stegocefali.
Vodozemci moraju odlagati jaja pored nekog izvora vode. U većini slučajeva, jaja se
odlažu direktno u baru ili močvaru. Punoglavci se razvijaju unutar želatinastog jajeta i zatim se
izlegu pošto nestane hrane u žumancetu jajeta.
5
Najmanji vodozemac (i kičmenjak) na svijetu je jedna žaba iz Nove Gvineje (Paedophryne
amauensis), otkrivena tek 2012. godine. Ima prosečnu dužinu od 7,7 mm i pripada rodu u koji
spadaju četiri od deset najmanjih žaba na svetu. Najveći živući vodozemac je divovski kineski
daždevnjak (Andrias davidianus), dug 1,8 metara, ali je i dalje mnogo manji od najvećeg
vodozemca koji je ikada postojao - izumrlog Prionosuchusa, dužine 9 m, koji je tokom srednjeg
perma živeo na području današnjeg Brazila. Najveća žaba je Conraua goliath, koja može dostići
družinu od 32 cm i težinu od 3 kg.
Vodozemci su ektotermni (hladnokrvni) kičmenjaci, koji ne održavaju temperaturu tela
unutrašnjim fiziološkim procesima. Nivo njihovog metabolizma je nizak i zbog toga ne trebaju
mnogo hrane. U odraslom stadijumu imaju suznice i pokretljive očne kapke, a većina vrsta ima uši
kojima može osetiti vibracije u vazduhu i tlu. Imaju mišićave jezike, koje većina vrsta može
izbaciti iz usta. Današnji vodozemci imaju potpuno okoštale pršljene sa zigapofizama. Rebra su im
obično kratka i mogu biti srasla sa pršljenom. Lobanje su im većinom široke i kratke i često ne
sasvim okoštale. U koži imaju malo keratina i nemaju krljušti, osim nekoliko ribolikih krljušti kod
nekih cecilija. S druge strane, u koži imaju mnogo mukoznih žlijezda, a neke vrste i žlijezde s
otrovom. Srce vodozemaca ima tri komore. Imaju mokraćni mehur i nitrogenske otpadne stvari
pretežno se izbacuju u vidu uree. Većina vodozemaca polaže jaja u vodi i ima vodene larve koje
prolaze kroz proces metamorfoze kako bi postale kopnene, odrasle jedinke. Vodozemci dišu putem
pumpanja, gdje se vazduh prvo nosnicama uvlači u područje membrane (Membrana
buccopharyngea). Nosnice se potom zatvaraju i zrak se kontrakcijama grla gura u pluća. To
dopunjavaju razmenom gasova preko kože.
1
Slika 2. Paedophryne amanuensis Slika 3. Andrias davidianus
(Izvor:
https://sites.google.com/
)
1
Džekson, T. (2007): Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun.
