ДИГИТАЛНА
ФОТОГРАМЕТРИЈА
- СЕМИНАРСКИ РАД -
- ВОЈНИ РАДАРИ-
Наставник:
СТУДЕНТ:
Проф. др Миодраг Регодић, дипл. инж. геод. Војислав Б. Мушикић
(41/12)
Асистент:
Сања Јаћимовић, дипл.инж.геод.
Бања Лука, 2015/16
У Н И В Е Р З И Т Е Т У Б А Њ О Ј Л У Ц И
АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКИ ФАКУЛТЕТ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГЕОДЕЗИЈА
4/18
2.0. ПРИНЦИП РАДА САТЕЛИТА
Принцип рада се заснива на емитовању генерисаних, и детекцији повратних
(рефлектованих) електромагнетних таласа у облику уског снопа, супер
високе учесталости, усмереном у простору у коме се налази објекат, који је циљ
откривања и надгледања. Електромагнетни таласи се у вакуму праволинијски
простиру из извора, одбијају се од површине објекта који им је на путу и
праволинијски се враћају у простор, у правцима рефлексије. Пријемник радара
прихвата повратни дио, истог правца, који је рефлектован од „освијетљеног“ објекта.
Интензитет „ухваћеног“ дијела враћених електромагнетних таласа, обично је врло
слаб, те се појачава помоћу одговарајућих уређаја. Ти појачани повратни сигнали се
рачунарски обрађују и анализирају, а добијени резултати дају одговор о присуству
откривеног објекта, његовим основним карактеристикама, удаљености и
брзини кретања, што се приказује на приказивачу (екрану). На основу анализираних
одбијених сигнала и добијених параметара о објекту, исти се идентификује и прати.
Уски сноп електромагнетних таласа, усмерава се директно антеном. Правац из
којег долази рефлексија одређује положај објекта у простору. Удаљеност објекта
одређује се мерењем периода између преноса радарског импулса и пријема
рефлексије. У већини радарских примјена, овај временски период је веома кратак,
јер електромагнетни таласи путују брзином светлости.
Радарски електромагнетни таласи се могу лако генерисати на ниво
жељене снаге, рефлектовати, примити, појачати и детектовати. Због тих својих
карактеристика, радар је погодан за детекцију објеката на веома великим
удаљеностима, где би рефлексија од свјетлости или од звука била веома слаба.
Општи ниво развоја електронике, аутоматике, дигиталне и рачунарске технологије је
основа за веома динамичан развој радарских система.
При дизајну радара, прво питање на које треба одговортити је који ће задатак
испуњавати радар:
Детектовати мету: тј. дати основни логички показатељ који упућује на
постојање објекта у смјеру зрачења главне латице антене. Радарски систем двојне
антене (Тx/Px) континуираног талас може обавити овакве једноставне задатке.
Лоцирати мету: тј. одредити координате објекта у тродимензионалном
простору; у овом случају импулсни радар је бољи од радара који шаље
континуирани талас. Такођер, треба одабрати између MPR(енг. mono-pulse radar) и
5/18
радара који одашиље низ импулса. Одабир зависи о максималном домету радара и
3Д простору којег треба покрити.
Естимирати релативну брзину мете: тј. измјерити радијалну компоненту
вектора брзине кретања објекта у односу на брзину кретања одашиљачке антене (ако
је радар мобилан); директно мјерење може се извести или естимацијом Doppler-овог
ефекта чистог тона сигнала или интерполацијом релативних положаја узастопних
импулса (индиректно мјерење). Све док координате циља нису битне, CW радар
може извести естимацију брзине кретања једноставно одашиљањем два чиста тона
сигнала.
Пратити мету: праћење објекта захтјева континуирану процјену позиције
објекта и релативне брзине кретања објекта.
3.0. ПРИМЈЕНА
Радарски системи су примијењени у различитим величинама, намјенама,
перформансама и са различитим спецификацијама. Неки радарски системи се
користе за авионски саобраћај, контролу на аеродромима, а други великог домета се
користе у система за надзор и рано упозоравање. Радарски систем је
срце навигационог система летилица, пројектила и пловила. У примени су и мали
преносни радарски системи, који се могу одржавати и управљати од стране једне
особе, као и велики који заузимају неколико великих соба.
Често антена радара има слободу кретања, најчешће око двије осе, за
одређену величину угла закретања, то јест механички скенира у одређеном
опсегу елевације
1
и азимута
2
. То решење се тешко реализује у условима малог
расположивог простора, као у носном дијелу трупа ловачког авиона. Савремена
технолошка решења са електронским скенирањем испуњавају ову функцију без
механичког кретања антене. У условима већег простора за земаљске радаре, антена
механички ротира око вертикалне осе и покрива цijело окружење, у оквиру пуног
круга од 360°. Међутим, тај ефекат остварују радари са антеном фазног низа, са
плочама у равнима, страница тростране пирамиде, чиме се покрива исто кружно
окружење. Приоритетна и прва употреба радара, била је за војне потребе: за
1
Елевација је угао, са којим се у вертикалној равни одређује правац по висини, посматраног
објекта (нпр. Авиона) у односу на хоризонталбу раван
2
Представља правац, дефинисан са углом у хоризонталној равни, у сферном координатном
систему. Вектор, од посматрача до циља у простору, нормално се пројектује на референтну
хоризонталну раван, а угао између те пројекције и вектора од посматрача према сјеверу, представља
азимут.
