Јелена Стојковић IV-2
ВОЈВОДИНА
Страна
4
од
21
Име
Име Војводина на српском језику означава територију којом управља војвода. У
српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то су: војводовина и
војводство. У пољском језику се данас такође користи назив województwo као ознака за
покрајину. Име Војводине потиче из 1848. године, када се простор данашње Војводине
звао Српска Војводина (1848—1849) и Војводство Србија (1849—1860). Од 1945. године,
у службеној је употреби назив „
Војводина
“.
Службени називи на осталим службеним језицима Војводине:
мађ. Vajdaság Autonóm Tartomány
свк. Autonómna pokrajina Vojvodina
рум. Provincia Autonomă Voivodina
рус. Автономна Покраїна Войводина
хрв. Autonomna Pokrajina Vojvodina
Иако се име Војводине у континуитету користи од 1848. године, назив има
дубље историјско порекло, тако да је још 1690. и 1694. године Србима у Хабзбуршкој
монархији било признато право на војводу и засебну територију (војводину), а још у 9.
веку су на подручју данашње Војводине постојала војводства, којима су владале
бугарске војводе.
Географија
Војводина се простире у Панонској низији, са
површином од 21.500 km², на којој живи нешто
више од два милиона становника.
Административно седиште покрајине је Нови
Сад. Географски региони који чине Војводину
су Банат, Бачка и Срем, као и мали северни
део Мачве.
Рељеф Војводине је претежно равничарски,
изузев Срема, којим доминира планина Фрушка
гора, и југоистока Баната, са Вршачким
планинама. Најнижа тачка Војводине је 75 m, a
највиша 641 m.
Највећи хидрографски потенцијал чини
река Дунав са својим притокама, као најважнија
водена саобраћајница и стратешки саобраћајни
правац у средњој Европи. Дунав кроз Србију
протиче у дужини од 588 километара, и то
претежно кроз Војводину, а целом овом
дужином је плован. Пловне су и његове
Слика 1 -
Канал Савино Село
Нови Сад код насеља Руменке
Слика 2 - Палићко језеро
Јелена Стојковић IV-2
ВОЈВОДИНА
Страна
5
од
21
притоке Тиса (168 km), Сава (206 km) и Бегеј (75 km), између којих је прокопана
разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, канал Дунав—
Тиса—Дунав, укупне дужине 939 km, од чега је 673 km пловно.
У географском смислу, појам
Војводина
може се односити и на
делове Срема и Баната који припадају граду Београду (Панчевачки Рит, Земун, Нови
Београд, Сурчин), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове
Срема, Бачке и Баната који данас припадају Хрватској, Мађарској иРумунији, а такође
се односио и на подручје Барање.
Историја
Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи
народи: Срби, Илири, Трачани, Келти, Римљани, Сармати, Готи,Хуни, Гепиди,
Остроготи, Лангобарди, Византинци, Стари Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари,
Турци, Немци и други.
У време римске управе, подручје данашње Војводине било је у самом средишту
светских дешавања, будући да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) био
један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој околини
рођено је шестримских царева.
Словени (углавном преци данашњих Срба) се
насељавају на територију данашње Војводине у
шестом веку, заједно са Аварима (а у мањим групама
вероватно и пре шестог века). За време аварске и
бугарске управе, деловима данашње Војводине су
управљали локални владари који су носили титуле
војводе или жупана. Такви владари били су Кувер (7.
век), Бута-ул (8. век), Салан са резиденцијом у граду
Тителу и Глад (9. век), као и Ахтум и Сермон (11. век).
Између десетог и дванаестог века, на подручју
данашње Војводине се устаљује угарска власт. Становништво средњовековне Угарске
било је етнички мешовито и укључивало је Мађаре, Словене, Кумане, Сасе, Секеље,
Јасе, Влахе, итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су
кметови били углавном Словени.
Крајем 13. и почетком 14. века, доњим и горњим Сремом (данашња Мачва и
данашњи Срем), владали су српски краљ
Стефан Драгутин
(између 1282. и 1316.
године) и угарски великаш
Угрин Чак
(умро 1311. године), а обојица су били фактички
независни владари.
Слика 3 - Бачка тврђава
