Vozila: priručnik za polaganje vozačkog ispita

4 .  

ВОЗИЛА

4.1 

ПОЈАМ

, 

ЗНАЧАЈ

И

РАЗВОЈ

ВОЗИЛА

4.1.1 

Појам

и

значај

возила

За

безбедну

вожњу

и

одржавање

возила

треба

познавати

функцио

-

нисање

уређаја

значајних

за

безбедност

саобраћаја

. 

У

њих

се

убрајају

: 

мотор

са

агрегатима

, 

преносни

механизам

, 

систем

за

управљање

, 

си

-

стем

за

кочење

, 

точкови

са

пнеуматицима

, 

светлосно

-

сигнални

уређаји

, 

уређаји

који

омогућавају

нормалну

видљивост

, 

неки

од

помоћних

уре

-

ђаја

и

др

. 

Може

се

рећи

да

је

развој

моторних

возила

почео

далеке

 1860. 

године

, 

када

је

Француз

Жан

-

Жозеф

Етјен

Леноар

  (

Jean-Joseph 

Etienne Lenoir

) 

пронашао

мотор

са

унутрашњим

сагоревањем

. 

Већ

 1876. 

Николаус

Ото

 (

Nikolaus Otto

) 

конструише

први

мотор

са

компресијом

смеше

горива

, 

а

 1893.

Рудолф

Дизел

(

Rudolf Diesel

) 

патентира

кружни

процес

са

различитим

довођењем

и

одвођењем

топлоте

, 

односно

први

дизел

мотор

. 

Исте

године

Џон

Бојд

Данлоп

(

John Boyd Dunlop)

па

тен

-

ти

ра

пнеуматике

. 

Године

 1913. 

Хенри

Форд

 (

Henry Ford

) 

уводи

прву

покретну

траку

у

аутоиндустрији

, 

а

 1961. 

године

почиње

производња

првих

возила

са

турбопуњачем

. 

Сигурносни

појасеви

почињу

да

се

уграђују

 1970. 

године

. 

Први

уређај

против

блокаде

точкова

 (ABS) 

се

 1978. 

године

уграђује

у

путничко

возило

, a 1997. 

електронски

регулациони

систем

стабилности

возила

 (ESP). 

Данас

већ

причамо

о

софистицираним

возилима

са

клима

-

уређајима

, 

путним

компјутером

и

скоро

у

потпуности

аутоматизованим

.

4.1.2 

Идентификациона

ознака

Свако

поједино

возило

једнозначно

је

одређено

идентификацио

-

ном

ознаком

возила

, 

коју

одређује

произвођач

возила

. 

Идентификаци

-

она

ознака

возила

 (VIN) 

је

ознака

којом

се

свако

прои

-

зведено

возило

обележава

током

производње

са

циљем

избегавања

могућности

да

се

појаве

два

или

више

во

-

зила

са

истом

производном

ознаком

. 

Идентификациона

Такође

је

употреба

алуминијума

у

све

широј

примени

. 

На

слици

је

приказан

процентуални

удео

појединих

материја

-

ла

на

возилу

. 

И

поред

значајног

утицаја

замора

материјала

, 

произвођачи

ретко

дају

упутство

када

се

неки

део

треба

заменити

из

превентивних

ра

-

злога

.

4.2.3 

Начин

израде

и

услови

експлоатације

Израда

возила

почиње

на

рачунару

, 

прављењем

модела

. 

Израда

мо

-

дела

се

заснива

на

основу

 3D 

технологије

, 

рачунарске

томографије

или

на

основу

података

добијених

дигитализацијом

. 

Као

материјали

могу

се

користити

: 

дрво

, 

полимери

, 

метали

, 

керамика

и

композити

у

разним

облицима

. 

Модели

се

израђују

у

сврху

процене

облика

и

димензија

, 

одређивања

функционалности

, 

ергономских

студија

, 

израде

узорака

за

купца

или

испитивање

тржишта

, 

тестирање

у

ваздушним

тунелима

и

сл

. 

Када

се

прођу

све

фазе

и

модел

процени

као

успешан

, 

приступа

се

серијској

производњи

. 

Један

од

основних

задатака

техничке

експлоа

-

тације

моторних

возила

је

њихово

одржавање

у

технички

исправном

стању

. 

На

техничко

стање

моторног

возила

утичу

следећи

чиниоци

: 

климатски

и

путни

услови

, 

оптерећеност

и

брзина

кретања

, 

квалитет

горива

и

мазива

, 

квалитет

одржавања

, 

квалитет

конструкције

и

израде

возила

и

начин

руковања

.

4.2.4 

Техничко

одржавање

Техничко

одржавање

моторних

возила

обухвата

организацију

радо

-

ва

чији

је

циљ

одржавање

функције

возила

у

целини

у

исправном

стању

, 

а

обухвата

техничко

опслуживање

и

оправку

. 

Под

техничким

опслужи

-

вањем

подразумева

се

скуп

техничких

послова

који

обезбеђују

одржа

-

вање

моторних

возила

у

стању

техничке

исправности

. 

Под

оправком

се

подразумева

скуп

техничких

послова

ради

отклањања

неисправности

и

поновног

успостављања

технички

исправног

стања

и

радне

способ

-

ности

моторних

возила

. 

Техничко

опслуживање

обухвата

: 

спољну

негу

(

прање

, 

чишћење

и

брисање

), 

редовно

техничко

одржавање

 (

свакоднев

-

ни

прегледи

и

контроле

општег

стања

возила

) 

и

снабдевања

погонским

материјалима

 (

горивом

, 

мазивом

, 

ваздухом

и

разним

течностима

).

ознака

 je 

састављена

из

три

дела

: 

први

део

означава

произвођача

во

-

зила

 (WMI), 

други

део

описује

опште

карактеристике

возила

 (VDS), 

трећи

део

је

за

означавање

појединог

возила

 (VIS). 

За

 VIN 

ознаку

се

могу

користити

само

арапски

бројеви

или

велика

слова

латинице

. 

VIN-

број

се

састоји

од

 17 

знакова

. 

Место

где

ће

се

поставити

 VIN 

ознака

на

возилу

је

обавезно

на

десној

страни

возила

и

што

је

могуће

више

на

предњој

половини

.

4.2 

ОСОБИНЕ

ВОЗИЛА

КОЈЕ

УТИЧУ

НА

БЕЗБЕДНО

ОДВИЈАЊЕ

САОБРАЋАЈА

4.2.1 

Конструкција

возила

Сва

моторна

возила

састављена

су

од

основних

склопова

, 

механи

-

зама

и

система

који

омогућавају

извршење

основне

функције

возила

и

имају

следеће

главне

системе

и

механизме

: 

погонски

агрегат

са

уређа

-

јима

, 

систем

преноса

снаге

, 

ходни

систем

 (

систем

кретача

), 

систем

за

управљање

, 

систем

ослањања

, 

надградњу

, 

носећу

конструкцију

, 

елек

-

тричне

уређаје

и

специјалне

уређаје

. 

Конструкцијом

и

производњом

возило

добија

одређене

елементе

од

којих

зависи

безбедност

саобраћаја

. 

Конструкција

треба

да

омогу

-

ћи

израду

што

аеродинамичнијег

, 

лакшег

и

безбеднијег

возила

, 

уз

при

-

хватљиву

цену

. 

Код

новијих

возила

се

у

смислу

повећане

безбедности

предња

конструкција

дели

у

зоне

које

су

направљене

од

разних

врста

челика

, 

мотор

се

углавном

поставља

попречно

, 

кабина

се

осигурава

шипкама

, 

праговима

и

стубовима

, 

предњи

делови

се

раде

од

пластике

ради

заштите

пешака

и

сл

.

Удео

возила

као

чиниоца

саобраћајних

незгода

званична

статистика

своди

на

 3% 

до

 5%, 

али

тај

проценат

је

знатно

већи

јер

се

при

увиђају

након

саобраћајне

незгоде

не

могу

до

краја

одредити

поједини

параме

-

три

возила

као

узрочници

саобраћајне

незгоде

. 

4.2.2 

Врсте

материјала

у

аутомобилској

индустрији

У

производњи

возила

све

се

више

користе

нови

материјали

. 

Пре

све

-

га

се

мисли

на

пластичне

, 

као

и

рециклиране

материјале

. 

На

неким

во

-

зилима

одбојници

имају

практично

декоративну

функцију

, 

а

за

израду

каросерије

се

користе

тањи

лимови

.

88

89

ПКАШС

 - 

ПРИРУЧНИК

за

полагање

возачког

испита

Возила

ако

је

оно

већ

заустављено

, 

без

обзира

на

брзину

којом

се

оно

креће

и

оптерећење

возила

ако

је

оно

у

декларисаним

границама

, 

а

на

путу

са

уздужним

нагибом

на

коме

је

предвиђено

кретање

тог

возила

. 

Под

коч

-

ним

системом

подразумевају

се

: 

радна

, 

помоћна

и

паркирна

кочница

, 

као

и

дуготрајни

успоривач

 (

моторна

кочница

).

Радна

кочница

моторних

возила

  (

путничких

, 

теретних

, 

аутобуса

, 

мопеда

, 

мотоцикала

, 

три

-

цикала

, 

четвороцикала

и

прикључних

возила

, 

осим

трактора

, 

радних

машина

и

прикључних

возила

за

трактор

), 

мора

дејствовати

на

све

точкове

. 

У

систем

радне

кочнице

улазе

: 

–

папуча

радне

кочнице

;

–

кочиони

цилиндар

 (

главни

);

–

предњи

точак

са

диск

кочницом

;

–

задњи

точак

са

диск

или

добош

кочницом

; 

–

цеви

за

пролаз

кочионе

течности

.

Радно

кочење

мотокултиватора

мора

дејствовати

на

точкове

предње

или

задње

осовине

, 

с

тим

да

у

случају

отказа

кочења

на

једном

точку

, 

мора

бити

исправно

кочење

на

другом

.

Помоћна

кочница

мора

бити

таква

да

омогући

возачу

да

возило

кочи

, 

односно

заустави

на

одговарајућем

одстојању

ако

откаже

радна

кочница

. 

Помоћна

кочница

мора

бити

постављена

тако

да

је

возач

може

лако

и

брзо

употребити

са

возачког

места

, 

при

чему

једна

рука

возача

мора

бити

слободна

ради

управљања

возилом

, 

а

сила

којом

се

активира

мора

бити

у

прописаним

границама

. 

Контролна

лампа

у

кабини

даје

знак

да

је

активирана

помоћна

 (

пар

-

кирна

) 

кочница

. 

При

употреби

радне

и

помоћне

кочнице

, 

разлика

силе

кочења

на

точковима

исте

осовине

не

сме

бити

већа

од

 30%, 

при

чему

се

за

основу

израчунавања

узима

проценат

од

веће

силе

. 

Паркирна

кочница

мора

бити

таква

да

се

помоћу

ње

паркирано

во

-

зило

у

закоченом

положају

може

осигурати

одговарајућим

механичким

уређајем

. 

Та

кочница

мора

бити

постављена

у

моторно

возило

тако

да

је

возач

може

употребити

са

возачког

места

, 

а

у

прикључно

возило

тако

да

је

возач

може

активирати

са

возачког

места

или

лице

које

је

ван

возила

.

–

уређаји

за

пренос

снаге

;

–

остали

уређаји

од

посебног

значаја

за

безбедност

  (

каросерија

, 

ка

-

бина

и

простор

за

путнике

, 

блатобрани

, 

браници

, 

заштитници

од

подлетања

са

задње

стране

под

возило

, 

прикључци

за

сигурносне

појасеве

, 

прикључци

за

вучу

, 

уређаји

за

обезбеђење

возила

од

нео

-

влашћене

употребе

, 

уређаји

за

погон

на

сабијен

или

течни

гас

и

др

.). 

4.3.1 

Уређаји

за

управљање

возилом

Уређај

за

управљање

возилом

мора

бити

поуздан

и

изведен

тако

да

возач

може

лако

, 

брзо

и

на

сигуран

на

-

чин

мењати

правац

кретања

возила

. 

У

уређаје

за

управљање

сврставају

се

:

–

точак

управљача

;

–

вратило

управљача

;

–

глава

управљача

;

–

управљачка

летва

;

–

споне

.

Уређај

за

управљање

возилом

мора

бити

такав

да

се

предњи

точкови

возила

, 

који

се

налазе

у

положају

заокретања

, 

при

кретању

возила

по

хоризонталној

равној

површини

, 

после

ослобађања

точка

управљача

сами

враћају

у

положај

за

праволинијско

кретање

. 

Ово

се

не

односи

на

мопеде

, 

мотоцикле

, 

трицикле

, 

четвороцикле

и

тракторе

. 

Возила

са

два

трага

не

смеју

имати

уређај

за

управљање

возилом

на

десној

страни

. 

Точак

управљача

моторних

возила

највеће

дозвољене

масе

до

 3.500 kg, 

као

и

теретних

возила

за

вршење

рада

, 

може

бити

и

на

десној

страни

ако

је

моторно

возило

први

пут

регистровано

у

Републици

Србији

до

 1. 

јула

 2012. 

године

. 

Савремена

путничка

и

теретна

возила

, 

као

и

аутобу

-

си

, 

имају

у

механизму

за

управљање

возилом

серво

уређај

, 

који

обезбе

-

ђује

лако

окретање

точка

управљача

, 

тј

. 

улагање

релативно

мале

снаге

за

постављање

предњих

точкова

у

жељени

положај

. 

4.3.2 

Уређаји

за

заустављање

возила

Уређај

за

заустављање

 (

кочни

систем

) 

возила

, 

мора

да

омогући

во

-

зачу

да

на

безбедан

, 

брз

и

ефикасан

начин

прогресивно

смањује

брзину

кретања

возила

, 

или

да

заустави

возило

или

да

задржи

возило

у

месту

92

93

ПКАШС

 - 

ПРИРУЧНИК

за

полагање

возачког

испита

Возила

Контрола

исправности

система

против

блокирања

точкова

при

коче

-

њу

 (

А

BS), 

мора

бити

обезбеђена

путем

оптичког

индикатора

који

мора

бити

у

видном

пољу

возача

.

Радно

кочење

морају

имати

сва

возила

осим

: 

–

Лаких

прикључних

возила

највеће

дозвољене

масе

која

не

прелази

 0,75 t. 

–

Прикључних

возила

које

вуче

трактор

највеће

дозвољене

масе

до

 1,5 

t, 

ако

њихова

највећа

дозвољена

маса

не

прелази

масу

вучног

возила

спремног

за

вожњу

. 

–

Прикључних

возила

које

вуче

трактор

највеће

дозвољене

масе

до

 3 

t, 

ако

њихова

највећа

дозвољена

маса

не

прелази

масу

вучног

возила

спремног

за

вожњу

и

када

се

такав

скуп

возила

креће

брзином

ма

-

њом

од

 30 km/h. 

Помоћно

кочење

морају

имати

: 

сви

аутобуси

, 

теретна

возила

и

трак

-

тори

ако

је

њихова

највећа

конструктивна

брзина

већа

од

 30 km/h, 

тешки

трицикли

и

четвороцикли

ако

њихова

највећа

дозвољена

маса

прелази

 1 t. 

Паркирно

кочење

морају

имати

: 

сва

возила

осим

мопеда

, 

мотоци

-

кла

, 

трицикла

, 

четвороцикла

и

лаких

прикључних

возила

до

 0,75 t.

Кочни

систем

моторних

возила

највеће

дозвољене

масе

до

 3.500 kg 

мора

да

оствари

функције

радног

кочења

, 

помоћног

кочења

и

паркир

-

ног

кочења

. 

Кочни

систем

моторних

возила

највеће

дозвољене

масе

преко

 9 t 

и

чија

је

највећа

конструктивна

брзина

већа

од

 40 km/h, 

мора

да

оствари

функције

радног

кочења

, 

помоћног

кочења

, 

паркирног

коче

-

ња

и

дуготрајног

успоравања

. 

Прикључна

возила

која

имају

радно

кочење

са

пнеуматичким

пре

-

носним

механизмом

морају

бити

повезана

са

кочним

системом

вучног

система

са

најмање

два

вода

. 

Прикључна

возила

чија

највећа

дозвоље

-

на

маса

прелази

 0,75 t, 

али

не

прелази

 3,5 t, 

могу

имати

радно

кочење

са

инерционом

командом

. 

Прикључна

возила

за

трактор

чија

највећа

дозвољена

маса

прелази

 1,5 t, 

али

не

прелази

 3,5 t, 

могу

имати

радно

кочење

са

инерционом

командом

. 

Прикључна

возила

за

трактор

чија

највећа

дозвољена

маса

прелази

 3,5 t, 

али

не

прелази

 8 t, 

могу

имати

радно

кочење

са

инерционом

командом

само

када

се

скуп

возила

креће

брзином

мањом

од

 25 km/h 

и

када

радно

кочење

делује

на

точкове

зад

-

ње

осовине

. 

Прикључна

возила

за

трактор

чија

највећа

дозвољена

маса

прелази

 3,5 t, 

али

не

прелази

 8 t, 

могу

имати

радно

кочење

са

инерци

-

оном

командом

само

када

се

скуп

возила

креће

брзином

мањом

од

 40 

km/h 

и

када

радно

кочење

делује

на

точкове

задње

осовине

. 

Преносни

механизам

добијени

импулс

од

команди

преноси

до

извр

-

шних

органа

 – 

кочница

. 

Радна

кочница

се

активира

притиском

на

коман

-

ду

  (

педалу

), 

који

мора

бити

у

одређеним

границама

. 

У

зависности

од

начина

остварења

везе

, 

тј

. 

начина

преношења

силе

кочења

, 

разликују

се

: 

а

) 

механичке

кочнице

, 

б

) 

хидрауличне

кочнице

и

в

) 

пнеуматске

кочнице

, 

где

се

сила

кочења

преноси

ваздухом

под

притиском

. 

Могућа

је

комби

-

нација

два

или

више

система

код

једног

истог

возила

, 

а

ефекат

кочења

је

сразмеран

сили

притиска

на

команду

. 

Потпун

ефекат

кочења

се

оствару

-

је

после

извесног

времена

од

момента

деловања

силе

на

команду

.

Савремене

конструкције

моторних

возила

поседују

двокружни

 (

пот

-

пуно

одвојене

цевоводе

за

задње

и

предње

точкове

) 

и

вишекружни

си

-

стем

кочења

, 

тако

да

не

може

да

дође

до

потпуног

отказа

радне

кочнице

. 

Кочнице

су

извршни

органи

помоћу

којих

се

остварују

основни

за

-

даци

кочења

. 

Без

обзира

на

поделу

коч

-

ница

, 

принцип

кочења

је

истоветан

и

за

-

снива

се

на

трењу

кочионих

површина

, 

од

којих

је

једна

непокретна

, 

а

друга

по

-

кретна

, 

при

чему

се

енергија

кретања

претвара

у

топлоту

. 

Кочнице

могу

да

се

конструкцијски

решавају

на

различите

начине

, 

смештене

су

у

точкови

-

ма

, 

али

се

најчешће

изводе

као

добош

са

папучама

или

диск

кочнице

са

плочицама

. 

Постоји

и

уређај

који

повећава

силу

кочења

, 

тзв

. 

серво

уређај

, 

као

и

коректор

кочења

, 

који

регу

-

лише

силу

кочења

задње

осо

-

вине

у

зависности

од

оптере

-

ћења

и

др

. 

Систем

против

блокирања

точкова

при

коче

-

њу

  (

А

BS - Anti Blocking 

System), 

је

део

радног

кочења

који

аутоматски

регулише

проклизавање

точкова

у

правцу

обртања

за

време

кочења

. 

То

су

кочио

-

ни

системи

који

не

блокирају

точкове

и

већина

произвођача

уврстила

их

је

у

стандардни

пакет

опреме

. 

Код

овог

система

уређај

са

регулато

-

ром

информише

о

блокирању

точка

, 

па

управљачка

јединица

дејствује

на

кочиони

цилиндар

и

то

спречава

. 

Чим

се

точак

почне

сувише

споро

окретати

или

блокира

, 

уређај

електронски

смањује

јачину

притиска

до

те

мере

да

се

точак

почне

поново

окретати

на

граници

блокирања

. 

94

95

ПКАШС

 - 

ПРИРУЧНИК

за

полагање

возачког

испита

Возила

Светла

за

вожњу

уназад

могу

на

возилу

бити

изведена

као

једно

или

као

два

, 

тако

да

дају

светлост

беле

боје

. 

Ово

светло

се

укључује

ауто

-

матски

када

се

мењач

постави

у

полажај

за

ход

уназад

и

то

само

када

се

укључи

систем

за

пуштање

мотора

у

рад

. 

Светлост

дневних

светала

мора

бити

беле

боје

. 

Фарови

и

светла

за

осветљавање

места

на

коме

се

изводе

радови

, 

на

радним

возилима

могу

бити

изведени

тако

да

дају

светлост

беле

боје

и

не

ометају

остале

учеснике

у

саобраћају

. 

Уградња

покретног

фара

 (

рефлектора

), 

дозвољена

је

само

на

возилима

за

које

је

то

одређено

прописима

о

техничким

условима

за

возила

 (

возила

МУП

-

а

, 

хитне

помоћи

, 

саобраћајне

инспекције

, 

ватрогасним

возилима

, 

вози

-

лима

за

одржавање

путева

и

инсталација

, 

као

и

на

возилу

намењеном

за

пружање

помоћи

на

путу

). 

Додатни

фарови

и

светла

која

су

уграђена

на

возилу

, 

а

нису

намењени

за

осветљавање

пута

, 

за

време

учешћа

возила

у

саобраћају

на

путу

морају

бити

покривени

одговарајућом

покривком

. 

Главни

фарови

на

моторним

возилима

која

на

равном

путу

не

могу

развити

брзину

кретања

већу

од

 30 km/h, 

могу

бити

изведени

само

са

кратким

светлима

. 

Светлосни

сноп

кратког

светла

трактора

мора

да

осветли

најмање

 10 m, 

а

највише

 30 m 

пута

. 

Светлосни

сноп

кратког

светла

трактора

, 

мопеда

, 

трицикала

и

четвороцикала

може

бити

изве

-

ден

као

симетрични

или

десносмерни

асиметрични

. 

Светла

на

мотокул

-

тиватору

морају

бити

изведена

тако

да

се

светлост

коју

дају

ноћу

при

доброј

видљивости

, 

може

видети

на

удаљености

најмање

 150 m.

Мотоцикли

могу

имати

само

по

један

фар

, 

док

сва

остала

моторна

возила

морају

имати

паран

број

светала

беле

боје

. 

На

мопеду

, 

односно

мотоциклу

, 

главни

фарови

морају

бити

уграђени

и

изведени

као

један

главни

фар

или

два

главна

фара

, 

од

којих

је

један

за

кратко

светло

. 

Крат

-

ко

светло

на

бициклу

или

мопеду

мора

бити

изведено

и

подешено

тако

да

осветљени

део

равног

пута

није

дужи

од

 50 m 

ни

краћи

од

 10 m.

Истоветни

светлосно

и

светлосно

-

сигнални

уређаји

, 

који

су

удво

-

јени

на

моторном

возилу

на

три

или

више

точкова

, 

морају

бити

исте

величине

и

боје

и

дејствовати

уједначеним

светлосним

интензитетом

.

4.3.3.2 

Уређаји

за

означавање

возила

Служе

да

ноћу

и

дању

и

у

другим

случајевима

смањене

видљивости

возила

буду

означена

, 

односно

осветљена

од

стране

других

учесника

у

саобраћају

. 

Према

важећим

прописима

, 

моторна

возила

морају

поседо

-

вати

: 

предња

и

задња

позициона

светла

од

којих

су

предња

светла

беле

, 

а

задња

светла

црвене

боје

. 

Ова

светла

морају

бити

укључена

у

исто

случајевима

. 

Када

се

укључе

велика

светла

за

осветљавање

пута

, 

ауто

-

матски

мора

да

се

упали

контролна

плава

лампа

на

контролној

табли

у

возилу

или

на

контролној

табли

мотоцикла

. 

Уређај

за

чишћење

главних

фарова

обавезан

је

само

на

возилима

за

превоз

путника

и

теретним

возилима

, 

која

имају

кратка

светла

са

га

-

сним

извором

светлости

. 

Уређај

за

нивелацију

снопа

главних

светала

обавезан

је

на

возилима

за

превоз

путника

и

теретним

возилима

.

Светлосни

сноп

великог

светла

 (

осим

трактора

) 

не

сме

бити

краћи

од

 100 m, 

а

сноп

кратког

светла

 (

осим

трактора

) 

мора

бити

у

границама

од

 40 

до

 80 m. 

Када

се

укључе

кратка

светла

за

осветљавање

пута

, 

на

контролној

табли

возила

не

мора

бити

укључена

лампа

било

које

боје

. 

Светлосни

сноп

кратког

светла

моторних

возила

мора

бити

изведен

као

десносмерни

асиметрични

. 

Светлост

светала

за

маглу

мора

бити

беле

или

жуте

боје

са

предње

, 

и

црвене

са

задње

стране

возила

. 

Светлосни

сноп

светла

за

маглу

мора

да

осветли

највише

 35 m 

пута

. 

Задње

светло

за

маглу

може

бити

укљу

-

чено

само

када

су

укључена

позициона

светла

и

бар

једно

светло

за

означавање

пута

. 

Када

су

упаљена

светла

за

маглу

, 

на

контролној

табли

упаљена

је

жута

контролна

лампа

. 

На

моторним

возилима

на

четири

и

више

точкова

и

на

моторним

возилима

на

три

точка

која

су

шира

од

 1,3 

m, 

светла

за

маглу

могу

бити

уграђена

и

изведена

као

два

фара

. 

На

мо

-

тоциклима

светла

за

маглу

могу

бити

уграђена

и

изведена

као

једно

или

два

симетрично

постављена

светла

. 

Када

се

укључе

светла

за

маглу

, 

на

контролној

табли

возила

не

мора

бити

укључена

лампа

било

које

боје

.

Када

се

укључе

задња

светла

за

маглу

, 

на

контролној

табли

возила

мора

аутоматски

да

светли

контролна

лампа

жуте

или

зелене

боје

. 

На

вози

-

лима

која

су

први

пут

регистрована

у

Републици

Србији

након

 1. 

марта

2011. 

године

, 

осим

на

мопедима

, 

мотоциклима

, 

трициклима

, 

четворо

-

циклима

и

тракторима

, 

мора

бити

уграђено

једно

или

два

задња

светла

за

маглу

. 

98

99

ПКАШС

 - 

ПРИРУЧНИК

за

полагање

возачког

испита

Возила